Galerija

Predlog Ajzeka Asimova za bolje čovečanstvo, deo 2

Postoje problemi, nebrojeni problemi koji idu van granica jedne nacije. Jedan je kao što smo videli u prethodnom pismu slepa seča šuma, drugi, isto tako ozbiljan problem su nuklearne centrale i bombe. Za neke stvari koji se tiču samo neke teritorije, neumesno je kritikovati sa strane, ali ako su u pitanju globalni problemi koji mogu da unište ili ozbiljno oštete veliki deo ili celo čovečanstvo, svako ima pravo i dodao bih dužnost da koriguje druge. Mi možemo i treba da upozoravamo Brazilce i oni ili Avganistanci mogu sa pravom da kritikuju naša Evropska ponašanja kako nemilice pumpamo velike količine ugljen dioksida u vazduh. No to je samo prvi korak. Kritikovati je dobro ali ne i dovoljno. Potrebno je stvoriti neki nadnacionalni upravni organ koji je u stanju da zaista ima vlast da reaguje u određenim sferama koje bi štitile interese čovečanstva, a ne samo ove ili one nacije. To je verovatno rešenje, ali to je mnogo lakše reći nego izvesti. No, dakleko od toga da je nemoguće. Evo predloga Asimova. On bi primenio stari dobri poznati recept, zvani batina i šargarepa. Svi znamo tu dobru metaforu.

Evo njene primene. Ako pogledamo istoriju hladnog rata između SAD i SSSR to bi se moglo pripisati metafori batine. Strah od nuklearne zime ili totalnog uništenja uzrokovano bacanjem niza atomskih bombi je bio toliko veliki sa obe strane da ko god bi bacio bombe, bilo SAD na SSSR bilo obratno ili čak oboje rezultat bi uvek bio isti. Nakon toga ne bi bilo života ne samo SADu ili SSSRu, već ni ostatku ljudi. Taj strah je bio tako opipljiv i racionalan, da je sačuvao dovoljno razuma i jednima i drugima da te bombe nikada ne polete. Slično tome, ali ne i potpuno isto, čovečanstvu bi trebalo da bude jasno da će doći do kataklizme ako se bude povećavala temperatura planete ili ako bismo umrli od zagađenog vazduha. Kažem slično, jer efekti nuklearne bombe bi bili trenutni, i zbog toga su bili tako delotvorne u njihovom neupotrebljavanju. Međutim, temperatura i zagađenje su mnogo sporiji procesi, a zna se čovek ide kod lekara, ne kada vidi malu kvržicu na prstu, već kad mu izraste opasna kvrgetina za koju je jasno da je tumor. No, u svakom slučaju, bilo sporo bilo brzo, čovečanstvo dolazi do saznanja i strah od samo-uništenja se polako širi planetom. Međutim strah je i dalje samo batina.

ako nikada niste čuli za Asimova, onda ste zaista živeli ispod kamena, ali eto prilike …

ako nikada niste čuli za Asimova, onda ste zaista živeli ispod kamena, ali eto prilike …

Da li postoji i šargarepa? Pozabavimo se sada primerom građanskog rata između severnjaka i južnjaka u SAD. Sukob se završio mršavom pobedom severnjaka i okupacijom ključnih vladajućih pozicija u vlasti i osvajanjem strateških južnih teritorija. Južnjaci su imali svoje razloge ratovanja, svoje ideale i vrednosti i ostali su u njih ubeđeni i nakon poraza, ali su morali da trpe hegemoniju severnjaka jer su bili vojno slabiji. U to vreme uspostavljena je federacija svih do tada formiranih američkih država, ali je ona bila slaba i klimava. Federalna jedinica nije bila čak ni u mogućnosti da prikuplja poreze od članica. Međutim, strah od okupacije još goreg neprijatelja, neke od Evropskih Imperija bila je ponovo dovoljan izvor straha (dakle ponovo metafora batine) da se federacija učvrsti još više. No, nekako u isto vreme, dogodila se i metafora šargarepe. Tada je zapadna teritorija SAD bila još nenaseljena, dakle, sve od Roki planina do Kalifornije su bile nove zemlje koje su bile polako osvajane ravnomernim delovanjem svih pripadnika postojećih istočnih zemalja i sa severa i sa juga. To je bio prvi značajni činilac ujedinjenja i začetnik nacionalnog osećaja SAD. Može se veoma lako videti analogija sa Ujedninjim Nacijama. One su nakon prvog svetskog rata bile samo formalna organizaija, dok je danas mnogo čvršća, ali i je dalje samo klimav formalni birokratski aparat sa velikim ograničenjima. No strah od većeg neprijatelja bi trebalo da učvrsti tu organizaciju kao što je učvrstio SAD kada se bojala Evrope. Današnji problemi mogu biti strah od nuklearnih bombi ili totalno zagađenje, prepustiti sve samo lokalnim nacionalnim interesima dovelo bi do uništenja svih nacija. No to je i dalje samo batina.

Koja bi bila šargarepa za učršćivanje Ujedinjenih Nacija? Recimo, ako bi se stvorio neki projekat koji bi primorao ljude da fokusiraju svoju energiju i pažnju na globalne interese. Na primer, lansiranje sunčevih panela u orbitu planete, pretvaranje sunčeve energije u mikro talase koji bi se slali dole na Zemlju bi bio zahtevan projekat koji bi tražio naučne, inžinjerske i logističke investicije van mogućnosti bilo koje nacije pojedinačno. Ali šargarepa bi idealno delovala podjednako na sve, jer bi se energija crpela podjednako sa svakog dela Zemlje, sunce jednako obasjava sve predele, dok sadašnji izvori uglja, nafte ili gasa su strogo teritorijalni. Ljudi, ako bi neko uspeo da ih na to insipriše bi shvatili da im se isplati da drže svoje zemaljske sukobe pod kontrolom jer bi svu svoju mentalnu i fizičku energiju trošili na globalni projekat panela, ratovi bi bili prepreka za to. Ima puno skeptka, uvek ih je bilo i uvek će ih biti. No, pomislimo samo u šta su ljudi sve spremni da veruju, u Devicu Mariju koja je rodila nakon bezgrešnog začeća, veruju u Deda Mraza, u to da će Komunizam učiniti sve ljude ravnopravnim. Dovoljno je na ubedljiv način proširiti novi mit čovečanstvom i moguće je da se stvori kritična masa. A šta ako nam uspe da stvarno stvorimo Svetsku Vladu i pojas panela u orbiti Zemlje? Istorija je dugačka, uspesi i neuspesi se ne mogu i ne moraju meriti dužinom naših života, epohalni događaji zahtevaju više generacija, ali se na kraju dese. Sovjetski savez je bila imperija nastala ni iz čega, iz siromašne i primitivne seljačke zemlje, trajala je 70 godina i onda opet nestala. SAD je iz potencijalne mete za Evropske Imperije postala jedina globalna velesila.

A ko će da uradi taj posao? Ko će širiti novi mit? Pa evo, na primer, danas ja. Pre dvadeset godina je to činio veliki Asimov, a sutra svako od vas koga je ovaj novi pozitivni virus zahvatio. Pomislite samo na agitatore komunistističke partije po Evropi dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, koji su pričali priče o ravnopravnosti, slobodi, o tome da će se zemlja oduzeti od veleposednika. I ljudi su otvorenih očiju prihvatali to, odlazili u Španiju da ginu za taj ideal. Pomislite na onog Jevreja što je završio na krstu, koji je prašnjavim ulicama starog Izraela terao proroke iz hrama i govorio da je je lakše kamili da prođe kroz iglene uši nego bogatom da uđe u raj, i dve hiljade godine nakon toga i dalje imamo one koji i dalje veruju u raj. E pa nadamo se da će ovaj novi mit konačno stvoriti deo raja na ovoj Zemlji. Vera je snažna, samo je bitno usmeriti je u pravom smeru, komunizam nije uspeo, ali delovi socijalizma jesu. Vredi pokušati, sedeti i prepustiti se sudbini ostavimo profesionalnim pesimistima.

Ako ste propustili prvi deo, tu je link.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 13 min 30 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements

One comment on “Predlog Ajzeka Asimova za bolje čovečanstvo, deo 2

  1. Povratni ping: Duša interneta je ipak meritokratska | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.