Galerija

iOS 7, strava i užas

Kako se ono lepo kaže, nikad ne znaš šta imaš dok ga ne izgubiš. Danas sam osvežio verziju operativnog sistema na svom ljubljenom uređaju iPad Retina i konačno prešao na verziju 7. Nakon par sati igranja, doživeo sam pravi emotivni duboki šok. Onda sam se malo savladao, shvatio da realni problemi na ovom svetu jesu glad, žeđ, nepravda, ratovi, ljudska glupost, religija i tako dalje, a ne tamo neke tričave ikonice na parčetu plastike. Racionalno, rešio sam stvar, ali emotivno i dalje ne mogu da se povratim od bola, bukvalno bola što mi je izazvalo novo Eplovo grafičko okruženje.

Nije prvi put da ga vidim, bacao sam pogled preko ramena već nekoliko puta, letos, dok su programeri testirali kompatibilnost mojih aplikacija sa novom verzijom, ali sve do danas nisam stavio na svoj. Nekako ni iz daleka mi nikada nije izgledao privlačno, ali zbog posla, mora se, moram da apgrejdujem na Sedmicu. Strava i užas. Nisam mogao sebe da prepoznam, toliko sam užasnut, bio sam sablažnjen i sa gnušanjem gledao nove ikonice, nove dugmiće i ostale grafičke elemente.  I čudio sam se sam sebi kako je moguće da, inače racionalni čovek, kao što sam ja, može da pridaje tako puno važnosti tako efemernim pojavama. Ali može. Kako se to uopšte desilo? Evo, pokušaću da se podsetim.

Mama, hoću nazad svoju omiljenu lutku, neću iOS7

Mama, hoću nazad svoju omiljenu lutku, neću iOS7

iPad i iPhone nikada me nisu oduševili u svojim prvim verzijama. Da, bili su mnogo bolji od svojih prethodnika, ali i dalje je to bilo nedovoljno i ni blizu onoga što je meni trebalo. No, stvari, barem za mene, su se potpuno izmenile sa 2 Retina modela, iPad Retina i iPhone Retina, ne sećam se tačno od kog broja je počelo, ali ne tako davno u svakom slučaju. Ta dva modela su me potpuno omađijala. Divni mikroskopski pikseli, savršenost toplih boja, reljefna debela grafika i  jak kontrast ekrana, su učinili da sam i godinu dana nakon što su izašli sebe hvatao kako sa fetišom posmatram i dodirujem ekran osetljiv na dodir, kako prstima ovlaš prelazim preko njegovih izbrušenih i mekanih ivica.  Sećam se više puta da bih jednostavno šetao po aplikacijama, besciljno, bez ikakve koristi i samo se divio i uživao u estetici tako savršene mašine. Rad na iPad-u, uvek mi je davao osećaj zadovoljstva, sigurnosti i postojanosti. Imao sam utisak da je iPad ono mesto gde ću uvek moći da se vratim, da me uvek veran čeka, da me razume i da možemo da damo jedno drugom ono što nam treba. Radim sa kompjuterima već više decenija, i takav osećaj sam imao zadnji put samo sa Spectrumom 48K davnih osamdesetih prošlog veka. Od tada nisam uspeo da se zaljubim ni u jedan uređaj, sve do pojave iPad-a. Ali desilo se, tek sada shvatam, da je u pitanju bila strast. Ali ona u zrelim godinama. Veza sa Spectrumom je bila brza, mladalačka, ishitrena, danju sam na njemu radio, a noću ga sanjao, bitovi i komande programskih jezika su mi se vrtele po glavi. Ništa drugo nije postojalo osim njega. Sve nakon toga je bilo manje i bleđe. Druge mašine su bile bolje, jače, brže, robustnije, pouzdanije i korisnije, ali su postajale posao. Spectrum je uvek ostao moja prva ljubav. I onda, ne misleći da će se to ikada ponoviti, desio mi se iPad. Duga i mnogobrojna popodneva, duboko zabačen u fotelji, sati i sati čitanja Kindle knjiga, gledanja JuTjuba, navigacije na Internetu i mnogo toga još, dali su mi zaista neprocenjivo zadovoljstvo. Kako ne voleti tako nešto.

Ali toga, zaista, nisam bio svestan sve do danas. Tek sada, u retrospektivi, analiziram događaje i emocije oko njih. Tek sada, dok vidim da se moja lepotica, pretvara u žabu, sa esencijalnim linijama, nevidljivim dugmićima, ispranim bojama, bez kontrasta i reljefa, izgleda mi kao da mi je neko oteo dragu i još se pri tome smeje. Oh, Eple, zašto si morao sve da pokvariš, zašto si postao tako surov? Nekada si nam donosio silna zadovoljstva, ali i tome je, očigledno došao kraj.

Naravno, racionalno gledajući, Epj je to morao da uradi, jer od 2007.-me, nije učinio bitnu estetsku promenu na svojim proizvodima, ali da će baš ovoliko i tako drastično, niko to nije mogao ni da pretpostavi. Sasvim je moguće da će neki novi klinci, koji će tek sada prvi put doći u posed i voleti novu grafiku, ali nas ostalih nekoliko stotina miliona, nisam baš siguran. U ovom tekstu sam namerno malo preterao i stavio sebe u isti koš sa fanaticima Epl Religije, ali zaista, objektivno, treba očekivati, da tržište neće, ni malo prijatno pozdraviti grafičke novine. Po svemu sudeći biće to drugi veliki flop od kada je krenula istorija iUređaja. Prvi je bio kada su napravili fijasko sa Epl Mapama, ali to je bilo izolovano u samo jednoj aplijaciji, ovog puta je restyling mnogo dublji i širi. Pretpostavljam da će veoma ubrzo izaći verzija 7.1, koja će morati da popravi situaciju, ili možda Mega Block Buster app, „Back to iOS 6“ na Apple Store-u.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 25 min 00 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements

One comment on “iOS 7, strava i užas

  1. Povratni ping: Ode ekonomska mast u propast | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.