Galerija

Kako sa hiljadu napisanih reči zaraditi $2000 ili $20000?

Nije trik, nije šarena laža, nije ni marketing (mada je sve marketing danas). Ako ste intelektualac, priznati ili nepriznati, sve jedno, ako imate pameti, imate šanse da zaradite dobre pare uz neki trud. Istina je, treba napisati samo hiljadu reči, pa ne izgleda teško na prvi pogled, ali kakvih reči, pravo je pitanje.

Naime, veliki Sem Heris napisao je pre par godina knjigu, o kojoj sam i ja pisao, i zove se „Moralni Pejzaž“ (The Moral Landscape) i nakon toga je išao, što po SAD, što po ostatku sveta da drži tribine na istu temu. I kako je ideja koju je promovisao prilično hrabra, sa kojom se mnogi nisu složili, autor je dobio tone i tone negativnih komentara sa svih strana. Od religioznih naravno, ali i od raznih grupa van verskih sekti. Gospodin Heris je što na svom blogu, što preko predavanja koja sva možete lepo  pogledati na raznim video striming servisima pokušao, i po mom mišljenju uspeo, da odgovori korektno na sve kritike, ali i pored toga talasi nezadovoljenih kritičara nastavili su sa svojim radom podrivanja, pa čak i uvreda sve ovo vreme.

I pored svih pokušaja, Heris se drži dobro, ali je odlučio da da još jednu priliku svojim neistomišljenicima (eh kada bi to isto organizovali i teoretičari o zaverama, gde bi nam kraj bio). Našao je sponzora i odlučio da organizuje privatni konkurs. Bilo ko može da pošalje svoj tekst do februara sledeće godine, autor će sve pregledati i dodeliti prvu nagradu piscu najbolje kritike, čak iako ostane neubeđen, ali će nagraditi najbolji pokušaj. Nagrada se sastoji od čeka na $2000 i objavljivanja pisma na Herisovom sajtu. A ako bi kritika bila toliko delotvorna da bi autora čak i ubedila da je pogrešio u svojoj tezi, nagrada se diže 10 puta, dakle ide na $20000 i javno priznanje autora da je pogrešio.

ovo je samo karikatura predloga, ali koncept je da ništa nije nepromenljivo

ovo je samo karikatura predloga, ali koncept je da ništa nije nepromenljivo

Eto prilike ne malom broju ljudi da se sukobi mišljenjem i da pri tome možda i zaradi. Nije nameštaljka, ako stigne samo jedan jedini prilog, taj će pobediti, ako se ne slažete sa autorom, ovo je vaša prilika. Jedino, morate to napisati na engleskom jeziku.

Eto, to ja zovem, intelektualna hrabrost, čovek nudi čak pare svojim neistomišljenicima da podstakne njihovo razmišljanje, jer sve što je do sada stiglo bilo je neubedljivo. A tema je zaista duboka. Zašto religiozni to smatraju neprihvatljivim, to je sasvim poznato i tome i ne treba previše gubiti vreme, ono bitnije je zašto su čak i mnogi ateisti protiv ove teze. Radi se o staroj filozofskoj kontroverzi koje traje već vekovima. I u zavisnoti od toga kojim putem se dalje bude razvijala, imaće i te kako vidljive i konkretne posledice na sudbine i ljudi i društava. To je možda jedno od krunskih pitanja i politike. Politika nije samo jeftini klijentelizam, korupcija i moć, to su devijacije u politici. Politika ima svoja krunska i nikada do kraja neodgovorena pitanja. Ovo je jedno od centralnih. Ono što mislim da pošteni kritičari Herisa (do sada) nisu uspeli do kraja da shvate je da Heris ne želi da pretvori nauku u despotiju ideja, da je pretvori u novu državnu religiju, već želi naučnim metodom da reguliše pitanje morala, želi da postroži, formalno očvrsne potragu za blagostanjem ljudskih zajednica, on ne želi da odredi kruta moralna pravila nekom novom naučnom dogmom. On želi samo da poveća nivo „izračunavanja“ moralnih normi.

Nemaju sve nauke isti nivo determinizma, ali to ne umanjuje naučnost nekih teorija. Fizika, na primer u okviru nekih svojih domena, na primer, Njutnove mehanike, sasvim kruto propisuje i tačno predviđa buduće ponašanje objekata u nekom datom sistemu. Dok Darvinova evolucija uključujući i dopune nakon njegove smrti sa fosilima i genetikom, opisuje generalni mehanizam transformacije vrsta i identifikuje aktere promene, ali molekularni biolozi danas, su daleko od mogućnosti predviđanja razvoja novih vrsta počevši od trenutnih ako bi se posmatrala neka data mutcija. Dakle, u neku ruku, genetika je slabija teorija od Njutnove fizike, ona ne obuhvata sve aspekte. Ali samo na prvi pogled. U pitanju je samo domen definisanja teorije. Trenutne granice domena ne uključuju i poznavanje relacije između datog gena i njegovih posledica. Biolozi to znaju i rade na proširivanju domena biologije da bi i to obuhvatilo, ne bi li biologiju učinilo korisnijom. Tako isto se radi i u moralogiji (što nije isto što i etika), Heris predlaže početno definisanje sa veoma uskim domenom i zatim postepeno proširivanje domena tako što bi rezultati drugih nauka, posebno biologije, sociologije i neuronauka polako poboljšavali metode izračunavanja pravila koja bi objektivno povećavala nivo blagostanja svesnih bića. Ne zaboravimo da Heris prihvata da ne postoji samo jedno rešenje za sve ljude, ali time se ni najmanje ne smanjuje mogućnost objektivnog pronalaženja mnogostrukih rešenja za razne populacije. Ne treba brkati nejedinstvenost rešenja za sve sa moralnim relativizmom. Ali, ono što je sigurno je da će stvar biti dosta komplikovana.

Naravno, ko ne želi glavu da razbija, on uzme 10 božjih zapovesti, gde jedna kaže „ne ubij“, mada svi veoma racionalno znamo da to pravilo za većinu nikada nije bilo apsolutno. Ubistvo iz samoodbrane ili u odbrambenom ratu, ne samo da je legalno, već i legitimno, dakle moralno. Zakon reguliše, čak i manjinu. Mnoga današnja društva oslobođaju od vojne obaveze deklarisane pacifiste, koji ne žele da ubijaju ni u jednom kontekstu. To je samo jedan od milion primera koji pokazuje da već aktivno radimo na naučnom definisanju morala. Legalni sistem je već jedna od formi tog postupka, samo nismo ekplicitno toga svesni. I ne samo to, jasno pokazuje da jednima je bitniji sopstveni život od tuđeg, dok je drugima bitiniji koncept neagresije, i jedni i drugi mogu naći zadovoljenje u moralnim pravilima, dok god se poštuju pravila, a to znači da ubistvo iz napada nije dozvoljeno. Odakle proizilazi to pravilo da napad nije dozvoljen? Ne iz boga, niti iz apsolutne dogme prestroge moralogije, već iz trenutnog nivoa znanja o tome šta podiže nivo blagostanja. Radi apsurda, mogao bih da pomislim da se i to pravilo može sasvim promeniti, ako bi neka mikrobiološka ili neuronaučna istraživanja pokazala da ubistva stimulišu razvoj inteligencije i da preživeli u strahu u svakoj generaciji postaju 10 puta inteligentniji od prethodnih. Ako bi se društvo s tim složilo, ako bi brz rast inteligencije bilo nešto poželjno čak i po toj ceni, moglo bi se propisati, čak stimulisati lov na nedužne. Primer je namerno preteran, da pokaže metodologiju ove nauke, da nauka ne propisuje norme, već proširuje znanja koja objektivno povećavaju blagostanja, a na njenim korisnicima je da odluče da li da ta znanja primene ili ne. Slično kao u medicini, postoje oni koji ne žele da idu na hemio terapiju, čak iako znaju da bi mogla da im izleči rak, ali nema sumnje da je medicina kao nauka uspela da pokaže da objektivno hemio ima određen uspeh u lečenju. Odbinjanje nekih da primene rezultate njenih otkrića ne smanjuje značaj niti naučnost medicine. Naravno, siguran sam da u momentu kada ovo neko pročita da mu jeza kreće od vrata prema stopalima, i već vidim kako s velikim protestom viče protiv hladnoće i nemilosrdnosti nauke, ali razmislite dobro, da li ste razumeli suštinu predolga, pre nego što krenete sa kritikama.

A evo i odgovora za striktne filozofe nauke. Naime, kako živimo u epohi post pozitivizma, gde smo odavno izgubili pretenziju da nauka, kao ni bilo šta drugo može da nas dovede do apsolutne Istine sa velikim „I“, odnosno Objektivnosti sa velikim „O“, moralogija živi apsolutno u duhu sa tim saznanjem. Kada sam koristio reči objektivno u prethodnom pasusu, to nije bilo Objektivno sa velikim O, već objektivno unutar trenutnog skupa znanja, sa večito pomerajućim horizontom. Upravo zbog toga je moralogija ne samo korisna već i teorijski moguća.

Kao što vidite, ja nemam nikakve šanse da dobijem ni jednu od ponuđenih nagrada jer se duboko slažem sa autorovim tezama, tako da nikako ne bih mogao da učestvujem u tom konkursu.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 29 min 00 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka

One comment on “Kako sa hiljadu napisanih reči zaraditi $2000 ili $20000?

  1. Povratni ping: Moralogija, reč koju sam izmislio, ali ne i koncept | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.