Galerija

Web demokratija nije za pakosne babe

Priznajem da telefoni i tableti na bazi Androida i iOS operativnog sistema nisu baš masovno rasprostranjeni na Balkanu, tako da verujem da nećete uspeti da osetite svu dubinu negativne emocije koja me je inspirisala ovo da pišem, ali kako Leteći Modli kaže, Zair je emisija sa saradnicima širom sveta, a i uže, želeo bih da malo usmerim vetrove koji duvaju ovde na Zapadu ka poznatom nam poluostrvu.

Dobro poznati nacionalni sport: pljuvanje po drugima

Dobro poznati nacionalni sport: pljuvanje po drugima

Naime, radi se o komentarima na aplikacije. Radi se o javnim napisanim mišljenjima korisnika koje ostavljaju u centralinim prodavnicama aplikacija. Apple iTunes App Store ili Google Play App Store, na primer. Naime, po pravilima tih firmi, bilo koji korisnik može da napiše skoro šta god hoće o aplikaciji koju je kupio ili besplatno skinuo. Ne sme da koristi psovke, ili da poziva na agresiju, ali sve drugo je dozvoljeno. Dakle, može da ispolji do mile volje svoje frustracije, sadizam, licemerje, zavist, nezadovoljstvo, bilo to tačno ili ne. Dakle, može da prijavi prave ili zamišljene greške kod programa, može da kuka kako mu fali ova ili ona opcija, da veliča konkurenciju do nebesa, dok vašu aplikaciju valja po blatu, da savetuje drugima da nikada ne skidaju vašu aplikaciju. Praktično, može da se iživljava koliko god to želi. A pisci aplikacija, mogu samo to da gledaju, da ćute i da trpe. Dakle, ne mogu ni da skidaju, ni da popravljaju te komentare. Kod Aple-a, pisci nemaju nikakva prava, dok korisnici imaju sva prava. Kod Gugla, uvedena je nova opcija, gde autori mogu barem da odgovore na komentar, ali i dalje niti mogu da ih skidaju, niti da ih prepravljaju. Eto tako se rodio slučaj Web Demokratije, gde zaista svako može da kaže šta hoće i misli, a to niko ne može da menja. I onda, statistički gledano, skoro uvek, broj negativnih komentara daleko nadmašuje broj pozitivnih. A ti komentari su zaista važni za život vaše aplikacije.

I šta se onda radi? Pa, ili ste trpi ili se posegne za jednom od 2 vrste organizovanog kriminala. Prva je da firme plaćaju sajber teroriste, specijalizaovane firme čiji je zadatak da koriste svoje armije plaćenika da pišu sve najgore o aplikaciji konkurenata. To može biti neka velika sirotinja po Kinama, Indijama ili Vijetnamima, koji dobiju scenario od matične kuće i onda krenu rafalno da raspaljuju. Oni uglavnom i ne znaju o čemu govore, i dobijaju jedan EuroCent za jedan komentar, ili manje. Posao im je da zatrpavaju đubretom bilo koga po nalogu. Druga vrste, je potpuno simetrična prvoj, a radi se o plaćenicima koji jako lepo pišu o vašoj aplikaciji. Tu pršte pohvale, pet zvezdica, sve najbolje, milina. Da sve to ne bi bilo sumnjivo, armije terorista koriste proxije i više desetina računa na svakoj od prodavnica aplikacija, tako da izgleda kao da komentari zaista dolaze iz više zemalja, ali to je sve fiktivno.

O čemu se tu radi? Pa, realno gledano to nije ništa novo, ako pogledate komentare po blogovima ili web novinama, komentari su uglavnom negativni, neumesni, izazivački, nepristojni, zvađalački, nepismeni. Kome pametnom uopšte pada na pamet da piše komentare, ali zaludni nemaju druga posla. Doduše treba ih razumeti, verovatno se radi o nezadovoljnim, nezaposlenim, isfrustriranim ljudima, koji noću idu sprejem da pišu po fasadama, a danju pljuju po blogovima. Samo, dok pišu po blogovima, to nikog nije briga, no kada se uneređuju po prodavnicama aplikacija, to ima direktan uticaj na izbor drugih korisnika, dakle stvaraju opipljivu štetu.

Onda, kada se čovek, malo zamisli, postavi sebi pitanje, da li ljudi uopšte zaslužuju demokratiju. Kada su Apple i Google smislili ove sisteme, to je bilo predviđeno da zaista pomogne autorima da poboljšaju svoje proizvode, ali vremenom, to se sve više pretvara u močvaru neiživljenih pubertetlija. Iako je samo manjina onih koji to radi, dovoljna je malo luda da upropaste ceo sistem. Isto tako i sa demokratijom. Samo mali broj korumpiranih ili egzibicionista je dovoljan da sve propadne. Ponekad zamišljam ta škrabala, kao kafe kuvarice po socijalističkim preduzećima stare Jugoslavije kada na radničkom savetu samoupravne organizacije, one koje obično niko ne šljivi ni za groš, tada dignu svoj glas, da nekome ne dodele stan, ili da se direktoru skloni sekretarica ili da se nekome ne odobri stipendija za doktorat. „A jees, on će tu da mi studira, vidi boga ti, …“. Tako i ti pisci negativnih komentara kao da osete da im je neka nevidljiva sila odjednom dala ogromnu moć da se osvete, da mogu svu svoju pakost da pretvore u kantu izlučevina i da je prospu programerima na glavu. I tu se onda vraćamo na staro filozofsko pitanje: Da li su nam potrebni bolji sistemi ili bolji ljudi?

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 32 min 30 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Zanima me šta mislite o…

Advertisements

One comment on “Web demokratija nije za pakosne babe

  1. Povratni ping: A ko brine o ljudima u sekularnim državama, deo 1? | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.