Galerija

Na koliko se načina može biti virtuelan?

Na čemu se zasniva realnost, pa setimo se ono, materija, energija, fizički zakoni. Više-manje tačno. No, ako ste programer, pa čak iako ste samo običan korisnik, da biste koristili računare u realnom svetu, hteli vi to ili ne, bili vi svesni toga ili ne, morate prolaziti i veoma intenzivno koristiti virtuelne svetove. Izgleda kao da se svet okrenuo naglavačke. No, nije baš tako, evo ovde ću pokušati svetlosnom brzinom da, za početak, izlistam, najvažnije virtuelne oblike vezane za računare. A možda jednog dana, biće dodatnih priloga da detaljnije opišu neke ili čak sve njih. No krenimo redom.

Počnimo od veoma jednostavnog primera, virtuelnih računarskih mašina za igranje. Ko od nas malo starijih mladića nije poželeo da se vrati bar na jedno popodne u čaroban svet Spektruma, Komodora, Amiga ili konzola sa igranje sa Pakmanom. Takvi računari više ne postoje, ali zato postoje programi za moderne PC računare koji potpuno virtuelno emuliraju i hardver i sofver, tako da slabašni Spektrum koji je radio na svega 3.5 MHz i ne zna da se vrti na monstrumu koji je hiljadu puta brži od njega. Dakle centralni brzi procesor moderne mašine izvršava instrukcije stare mašine bez greške, istovetno 100% kao da je stari softver pisan za njega.

"Klasična" predstava 3D kacige za upliv u virtuelni svet

„Klasična“ predstava 3D kacige za upliv u virtuelni svet

Ako to nije dovoljno, onda možete i kupiti virtuelnu kacigu sa 3D naočarima ili otići do hi-tech luna parkova sa tim stvarčicama i u sekundi uletećete u čarobne virtuelne svetove: kauboja, plaže na karipskim ostrvima ili blaženi među lepoticama (više manje obučenim), ili neka igra pucačina. Pametno pisani programi za virtuelizaciju svetova vešto će i efektivno varati vaš um. Dok budete skidali kacigu i dalje ćete potezati virtuelni pištolj i ciljati indijance koji će vam se vrteti ispred očiju, mada će ispred vas biti samo neki plavi zid u realnom svetu.

Nakon što ste se izigrali, vreme je da odete do prodavnice i da kupite nešto za večeru, ali nedostaje vam novca, dakle treba ići do banke, ali banka je zatvorena uveče. Nema problema, otvorićete web sajt vaše banke, ubaciti vašu lozinku i šta uz to ide, i otvoriće se virtuelni šalter, umesto mrke službenice, videćete slike srećne porodice u pozadini polja za proveru stanja računa. Otićićete do odgovarajuće stranice i prebaciti sa tekućeg računa na vašu debit karticu određenu svotu. I tu ćemo se sresti sa novim virtuelnim oblikom: virtuelni novac.

Dobro, to smo obavili, prelazimo na sledeće, došao je novi poslovni dan, ali ne možete do kancelarije, imate neki virus, ali nije strašno, može nešto da se radi, ali od kuće. Ali da biste ušli u mrežu vaše firme, potreban je neki čarobni sistem koji će omogućiti vašem kućnom računaru da preko vašeg kućnog interneta uđe u mrežu firme i da izgleda kao da ste vi zaista fiziči tamo prisutni. Ta čarolija se zove Virtuelna Privatna Mreža i kada je ona uspostavljena sve datoteke, direktorijumi i intranet su vam dostupni.

VPN je uspostaljen, vi ste autentikovani i autorizovani, sve dobro radi, hajde sada da otvorimo radni dan, tako što ćemo odigrati neku Java ili Flash igricu preko web browsera. Čisto deset minuta da se odmrzne jutarnji led. No, te igrice rade jednako dobro i na Windowsu i na Macu i na Linuxu. Opet čarolija. Kako je to moguće? Pa zato što Flash igrice imaju virtuelni kod, umesto da se obraćaju određenom realnom procesoru ili određenoj sistemskog biblioteci, one se obraćaju virtuelnom procesoru i sistemskoj biblioteci pisanom za isti taj virtuelni procesor, a pravom, onom realnom procesoru što ste kupili realnim novcem posao je da prevede virtuelno u stvarno izvršavanje programa. Nije ni čudo da moraju da rade na 3 GHz, to nije lak posao.

A koji je vaš posao? Recimo da je programerski, recimo da pišete programe za Apple iPhone. Ali firmi je skupo da svakom programeru kupi po jedan, no nema problema, vaš Mac će tu škrtost lako rešiti. iPhone Simulator je program koji će skoro potpuno verno izvršavati programe za iPhone na Meku, kao da su na pravom pametnom telefonu. Jednostavno će se slika malog uređaja virtuelno pokazati na monitoru vašeg stonog računara, kao da je to nešto najnormalnije. Samo u trentku kada krenete na završno testiranje morećete ipak posegnuti za pravim uređajem.

U pauzi za ručak naravno ćete preko interneta krenuti na stranicu za vremensku prognozu. Da li je oblačno ili vedro? Pa čak iako je vedro na tom sajtu je uvek barem delimično oblačno, jer vremenska prognoza zahteva veoma intenzivan matematički račun, za koji je potrebna kolekcija od desetina drugih računara. A ko će to bolje obaviti od virtuelnog privatnog računarskog oblaka čija fizička lokacija se i ne zna, možda negde u podrumu Hong Konga.

Nakon prognoze opet se vraćate na posao, kolega vam je dao novi program, ali radi samo na Windowsu, a vi imate Mac. Nema problema, startovaćete wmWare player i Windows će potpuno glatko, mada potpuno virtuelno poleteti sa vašeg Maca i nakon par minuta vi ćete već biti u Microsoft Project programu. Windows će na svaki način pokušati da iskoči iz svoje kože zbog takve prevare, ali wmWare ga tako dobro vara, da ni pored sve lukavosti Windows neće primenti da ga Apple izvršava.

Nakon radnog dana, ostatak porodice će se vratiti što sa posla što iz škole, vi ćete provesti par minuta realnosti sa porodicom, i onda da biste brzo izbrisali svaku realnu pojavu produžićete svoj boravak za računarom i krenuti ovog puta u virtuelni društveni život, preko Fejsbuka, e-Republike ili video igre HalfLife. Od svih virtuelnih iskustava, ovo vam zaista nije trebalo, ali šta ćete, moramo se povoditi za modama.

Nakon večere, valjda je vreme da se malo pročitaju i novine, i to će se desiti virtuelnim putem, ko još čita papirne novine, šta to beše… Naravno da ćete čitati novine sa svog tableta. Da se malo vidi šta se desilo u onom prljavom realnom svetu, i gle vest o Snowdenu. Ma zamisli ti bezobraznici kako su se samo drznuli da otkriju kako nas države špijuniraju. I onda shvatite da ta opevana demokratija i sloboda su možda i oni po malo virtuelni.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 23 min 20 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Zanima me šta mislite o…

Advertisements

One comment on “Na koliko se načina može biti virtuelan?

  1. Povratni ping: Tehno-Paranoja: Crno Ogledalo | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.