Galerija

Da li nauka samo pipa po mraku?

Kako reče Stjuart Fajerstin (Stuart Firestein) na početku svoje TED prezentacije, koja me je i inspirisala na ovaj prilog, postoji jedna narodna poslovica koja veli:  „Jako je teško naći crnu mačku u mračnoj sobi, a naračito kada je i nema“. I onda nastavlja u ostatku prezentacije da objašnjava kako to može biti izvrsna metafora na to kako zaista nauka radi. Iako se, naravno, slažem sa celom razradom Stjuartove teze, koja nije, naravno, njegova, već je to jako poznat fenomen ljudske misli post-pozitivizma, ipak mislim da se po malo u tome preteruje.

Karl Popper

Naime, istina je da nauka nije nikada imala, niti ima nade da će ikada imati neki algoritam, neki proveren niz postupaka koji uz dovoljno vremena i napora može i mora da dovede do nekog željenog rezultata. Dakle, svaka nauka se nekako gradi ad hoc, nekako preko štapa i kanapa, bukvalno. Probaj ovako, pa probaj onako, pa krene jedna intuicija, pa druga, pa se rodi neka inspiracija ko zna odakle. Zbog toga je i Anjštajn govorio o tome da je mašta bitnija od znanja. Jer, ti predlozi, ti impulsi da nauka krene u nekom pravcu, mogu proizaći iz bilo kakve, čak i najemotivnije moguće vizije, koja nema nikakve veze sa racionalnošću. No, ono što je bitno je kako pravdati te hipoteze, te postavke, te predloge. U tom delu racionalnost je bitna. Ali, ne zavaravajmo se, to ne znači da kada neka hipoteza postane teorija da je ona Apsolutno Tačna. Ona je jednostavno manje netačna od mnogih drugih. Štaviše, nemamo ni jedan način da proverimo njenu apsolutnu tačnost. Zašto onda nešto postane teorija, a drugo ostane na nivou hipoteze? Nikako zbog toga što je neko uspeo da matematički dokaže egzaknost, već zato što takve teorije mogu biti veoma korisne, imaju visok nivo predvidivosti budućnosti i slažu se više nego sve druge hipoteze protiv-kandidati sa svim dokumentovanim opažanjima fenomena. 

OK, ali zašto mi ipak smeta da se o tome sve glasnije i sve češće govori, naročito od strane ozbiljnih ljudi? Zato što to kod naučno neukih stvara jednu drugu percepciju. Pozitivisti su usađivali strahopoštovanje kod laika o tome kako je nauka potraga za Istinom, dok ovaj novi talas preležerno objašnjava fenomen nedostižnosti apsolutne istine, kao da je to neko zlo, a znamo da nije. Laici, kada slušaju takva predavanja, veoma lako mogu da pomešaju pseudo nauke, ili jednostavno koještarije sa pravom naukom, jer ako nešto ne može da dokuči istinu, pa koja je razlika između toga i recimo, astrologije. Ne kažem da ti predavači ne govore korektne stvari, ali se bojim da to, sve jedno, stvara kontra efekat kod široke publike.

[youtube http://www.youtube.com/watch?v=nq0_zGzSc8g]

Na primer, Fajerstin, u svom predavanju nastavja da prenaglašava neznanje. U jednom trenutku prezentacije dodaje novu metaforu nauke, kako se radi o ostrvu, da je ostrvo poznato znanje, dok je obala, kao linija u kontaktu sa ostatkom nepoznatog.  Kako se povećava obim ostrva, tako i neznanje raste. OK, ali ako baš hoćemo da teramo mak na konac, numerički gledano, površina ostrva je uvek veća od njenog obima. Dakle, sa porastom znanja povećava se i novo neznanje, ali znanje ipak raste bržom stopom nego neznanje. To naravno ne znači da neznanje teži nuli. I jedno i drugo teži ka beskonačnosti, samo u dva skupa i dvema brzinama. Nešto kao prirodni i realni brojevi na primer. Oba skupa su beskonačna, ali jedan ima, ipak, daleko više elemenata od drugog. E, ta metafora nauke, taj pravilniji način gledanja na znanje i neznanje, je onaj pravi odnos i onako kako bi trebalo objašnjavati laicima.

Baš zbog toga, što je lako zbuniti laika, mislim da Ričard Dokins, poznati borac za popularizaciju naučne misli, namerno čini formalne greške u svojim iskazima kada se obraća široj publici. Često o biološkoj evoluciji govori da to nije „samo teorija“, već nešto jasno, čisto i dokazano, zove je čak činjenicom. Dokins kao dugogodišnji ozbiljni naučnik zna veoma dobro korektne definicije činjenice, hipoteze i teorije i zna da je sasvim dovoljno reći da je evolucija teorija, ali kako taj izraz u narodskom tumačenju znači da je to samo hipoteza, primoran je da forsira termin i da teoriju proglasi činjenicom. U borbi, moraju ponekad malo i ruke da se uprljaju, naročito kada su tvoji protivnici daleko mnogobrojniji i jači. Dakle, popularizatori, malo lukavosti. Prilagodite predavanja u zavisnoti od nivoa publike. Uostalom, da li bi iko pametan, detetu od 3 godine na pitanje zašto Sunce svetli, krenuo odmah da priča o nuklearnim reakcijama? Svaki mentalni uzrast zahteva drugačija objašnjenja istih fenomena.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 24 min 10 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Zanima me šta mislite o…

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka

2 comments on “Da li nauka samo pipa po mraku?

  1. Povratni ping: Od programčića do spokoja | Markus Maki

  2. Povratni ping: Najgora noćna mora naučnika | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.