Galerija

Privatnost je važna čak i kada nemate ništa da sakrijete

Kako to, zašto to? Pa lepo. Setimo se onog starog kultnog filma iz osamdesetih godina, Vol Strit (Wall Street) sa Majkl Daglasom (Michael Douglas). U tom filmu se jako lepo pokazuje važnost insajder trejdinga (insider trading), što bi na našem jeziku, pojednostavljeno, zvučalo kao korišćenje privatnih informacija, inače drugima nepristupačnim za ostvarivanje profita. Znamo dobro kako stoje stvari, znanje bilo koje vrste, ali i informacije, predstavljaju glavnu okosnicu moći.

Ko su prijatelji Zakerberga? Vi sigurno niste.

Ko su prijatelji Zakerberga? Vi sigurno niste.

Dobro, rekli biste, ali šta to mene briga, ja sam Pera Petrović, anonimni službenik, bez ikakvog značaja. Ne značim nikome ništa. Koga je briga da zabada nos u moje privatne stvari, a i šta bi sa njima, čak i kada bi do njih došao, pa ni ja sam koji sve znam o sebi, nemam neke koristi od toga. Možda vi nemate, ali neko drugi i te kako ima. Zamislite da postoji neki Perin poznanik, opet neki anonimni Žika Žikić. Ali neki jako pokvareni tip. Zamislite da Žika ima tehnologiju koja mu omogućava da zna mnogo o Peri. I da se ta tehnologija zove Fejsbuk. Recimo, Žika pročita na Perinoj vremenskoj liniji sledeći tekst: „Sinoć smo, kao i svake godine, za Mitrovdan slavili slavu kod mog kuma“. Zvuči nevino, ali deo rečenice „kao i svake godine“, čini da Žika, koji je udružen sa lokalnim lopovima zna kad je garantovani trenutak da se Peri lepo „očisti“ stan. Idemo dalje. Pera još na svojoj liniji piše: „Velika novost, ćerka mi se upisala muzičku školu, tu i tu“. I ovo zvuči jako nevino, no Žika, manijak, zna da je ta muzička škola okružena sa par pustih ulica (a to je pročitao na nekim forumima zaludnih ljudi), kroz koje mora da se prođe svaki put, i onda jedno veče se nađe na pravom mestu u pravo vreme, da presretne i napastvuje Perinu ćerku. A saznao je trenutak kada se ćerka vraća iz škole tako što je jednostavno pratio na Tviteru kako ona objavljuje svojim prijateljicama, da će se, tog i tog dana, vraćati u toliko i toliko sati“. Naravno, sve to je moguće otkriti i pažljivim praćenjem i špijuniranjem, ali to su veoma zahtevne operacije i vremenski i finansijski, a treba to i znati, pa najveća većina lako odustaje. No sa Fejsbucima, zlonamernici ni ne mrdnu iz svoje sobe i čitaju šta narod piše o sebi i samo trljaju ruke. Primera bi se moglo naći na stotine. Sve ovo dosta jasno pokazuje, da već bilo koji anonimni Žika, ako ima loše namere može i te kako da iskoristi informacije za svoja nedela. A ko je vas bio po ušima da pišete celom svetu o svom privatnom životu?

E sad zamislite firme, privatne, što veće i snažnije to bolje, firme koje imaju tehnologiju da dolaze do informacija mnogih drugih Pera Petrovića u čitavima narodima. Te firme će vam se dugo dodvoravati i stvaraće iluziju da je to narodu u korist. Pa zar nije mnogo bolje na Internetu dobiti pravu reklamu za proizvod koji nam treba umesto da satima guglujemo tražeći ono što nam treba, često bez uspeha? Naravno da jeste i vi godinama, postajete sve izdresiraniji da dajete sve više i više informacija o sebi na javnim mestima, jer percepirate realnu korist od toga. Dobro je i marketinškim guruima, jer što bolje i preciznije predlažu proizvode, to je verovatnije da će ih kupci kupiti, a bolje je i potrošačima jer brže i lakše zadovoljavaju svoje želje. OK, fino. Ali sada zamislite i sledeći korak, da marketniški guru nije fini komšija kod koga volite da popijete kafu, nego je neki opaki Žika Žikić, samo sa mnogo bogatijim informacijama o vama. Šta ako firmi Žike Žikića nije dovoljno da prodaje samo ono što vama treba, nego kako ima proizvode koje niko neće, zašto onda ne bi počeo i da stvara potrebu kod raznih Pera Petrovića nečega što njima apsolutno nije potrebno. Takozvani fenomen indukovane potrebe. A to može da radi preko raznih formi subliminarnog marketinga. Postoje mnogobrojne tehnike kako uticati na ljude na potsvesnom nivou. Svest misli da je gazda, a Žika samo rovari. I onda, najednom, pogledate stvari po vašoj kući i zateknete gomilu nekih nepotrebnih drangulija oko kojih se samo saplićete.

A šta ako to Žiki nije dovoljno pa dođe neki lokalni političar sa puno para, i plati Žiki da utiče na vas na sledećim izborima. Žiki to neće lako poći za rukom ako zna malo o svojoj publici. Ali ako zna njene navike, htenja, šta joj je po volji, a šta nije, u datom trenutku, oslikaće pomenutog političara na način koji odgovara trenutnom stanju publike. Ne postoji definitivna volja naroda, narod, to je beskonačan niz prelaznih stanja. Ko zna u svakom trenutku pravo stanje stvari, taj može da „proda“ svog kandidata. A taj kandidat, može biti Žika2, koji je još podliji i inteligentniji, spreman da vam zavrne vrat prvom prilikom.

Zašto je sve ovo moguće i zašto Fesjbuci i ostali, mnogobrojni načini, da se dolazi do privatnih podataka velikog broja ljudi i dalje samo rastu? Zato što ideolozi ovog načina upravljanja ljudima znaju da postoji jaz između percipirane i realne opasnosti kod bilo kog anonimnog Pere. Peri se čini da neće ništa izgubiti, a da će samo dobiti tako što će izneti informacije o sebi na svetlo dana i nije svestan kako se te informacije zloupotrebljavaju, jer se to radi skriveno i indirektno, tako da najveći broj ljudi nije u stanju da poveže uzrok i posledicu. A ljudi, ako ne vide neposrednu kauzalnost događaja, veoma retko uspevaju ili čak i žele da se suprotstavljaju dominantnoj struji. Čak i oni koji su svesni problema, osećaju se kao borci protiv vetrenjača ili jednostbano egoistički razmišljaju, bolje danas vrabac u ruci, nego sutra golub na grani. Danać su profitirati od toga što će mi neko dobro plasirati proizvod, ili tako što ću dobiti neku uslugu ili proizvod besplatno, a sutra ako se sve pretvori u totalnu diktaturu, pa…. šta ja tu mogu. Rezigniranost i egoizam ili jednostavno elementarno neznanje dobra su kombinacija i glavni razlozi, zašto nema, ili ima zanemarljivo malo boraca za očuvanje privatnosti. Ne radi se ni o kakvim zaverama, vladari su oduvek znali da ko poseduje informacije, da time učvršćuje vlast, novost je u tome da današnja tehnologija to omogućava veoma efikasno na masovnom nivou.

Šta onda raditi? Pod jedan, naučiti da davanje bilo kakvih privatnih informacije bilo kome mora biti svedeno na najmanju moguću meru i pod dva, udruživati se u što masovnije organizacije koje se bore za očuvanje privatnosti. Kao jedan glas ne značite ništa, ali kao milioni udruženih, predstavljate snagu koja menja odnose. Ne radi se o estetkom problemu, već o egzistencijalnom. Sada vam možda izgleda da više dobijate, nego gubite olakim davanjem podataka o sebi, ali kako vreme bude prolazilo, manipulatori će sve više i više povećavati nivo zloupotrebe, tako da će se u jednom trenutku stvari preokrenuti, postaćete robovi, a tada će biti kasno, tada će manipulatori već završiti svoj posao, vi tada više nećete biti u poziciji da reagujete.

Borba je veoma oštra i Pera ima veoma malu šansu da u tome pobedi, ali ako mu u tome uspe, biće mu daleko bolje. Ali život ne ide po idealnoj stazi, već po realnoj stazi. Ako je naša, ljudska, priroda takva da se ranije pomenuti jaz, ne može premostiti, onda
će tako i biti, pobediće manipulatori, a mi ćemo postati bezlična masa ovaca. A ja, čisto iz egoističkih razloga, a nikako iz altruizma, sve ovo pišem, jer i ja sam deo te mase, i potrebni ste mi svi drugi, moja ljudska sabraćo da shvatite o čemu se radi, pa ako nam uspe da se ubedimo u opasnost svega ovoga, onda će biti bolje i vama, a onda i meni. Delimo istu sudbinu i u dobru i u zlu. Ja, čak iako cenim svoju privatnost, ako oni koji je ne cene ostanu većina, ne ginu nam mega diktatori i šta ja onda imam od toga što sam očuvao svoju privatnost? Potrebni ste mi svi drugi, da zajedno pobedimo. To je borba, koju, na žalost, ne mogu da vodim sam i činjenica da zavisim od mase me užasava, ali nemam drugog izbora.

Ovo je u stvari prava politika Fejsbuka

Ovo je u stvari prava politika Fejsbuka

Za zadnju modnu glupost spremni ste da žrtvujete puno toga.

Za zadnju modnu glupost spremni ste da žrtvujete puno toga.

Da li uopšte razumete šta je to privatnosti?

Da li uopšte razumete šta je to privatnosti?

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 21 min 20 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Zanima me šta mislite o…

Advertisements

One comment on “Privatnost je važna čak i kada nemate ništa da sakrijete

  1. Povratni ping: Apple i Jun Mesec, velike novosti | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.