Galerija

Računarski oblak je dobar, samo što ništa ne valja

Šta je zajedničko proizvodima koje nude: Citrix, WMWare, CloudOn, OnLive i uskoro Mainframe2? To što pokušavaju da ponude rešenja računarskog oblaka na najjednostavniji mogući način običnom, nestručnom korisniku. Njima je za cilj da iskoriste ogromnu izvršnu snagu koju nudi neka infrastruktura, recimo Amazonov oblak sa krajnjom jednostavnošću korišćenja. I svi su oni dobri, i svi su oni krasni, ali kako vreme prolazi sve više mislim da fali još jedan važan korak u tom pravcu, a to je decentralizacija. No krenimo redom.

Lepo rešenje, naše gore list, ali ipak sam suzdržan

Lepo rešenje, naše gore list, ali ipak sam suzdržan

Rešenja, CloudOn, OnLive i uskoro MainFrame2 (što je inače produkt inženjerstva sa Balkana), koriste sva 3 isti tehnički princip, onaj isti star već barem 50 godina od kada su prvi mejnfrejm računari počeli da ulaze u naše civilizacije. A ta je, da korisnik ima slabu i neinteligentnu mašinu, dakle običan terminal, a da se sva računarska snaga i pamet nalaze negde daleko, centralizovani u nekom računarskom centru. Prvi terminali, u toj davnoj prošlosti, su bili alfanumerički i imali samo tastaturu, današnji su grafički i imaju miša i ostale novotarije za unos podataka. Ali koncept je identičan, i MainFrame2, upravo zbog toga i ima taj naziv da podseti na stari koncept. Sva 3 proizvoda koriste video streaming kao tehničku bazu za komunikaciju sa terminalima. U računarskom centru, vrti se recimo neka video igra ili CAD program ili Power Point ili Photoshop na nekom desktop operativnom sistemu, recimo Microsoft Windows, mada može i bilo šta drugo, i na dnu, negde ispod svega toga radi neki program ili grafička kartica ili najbolje oboje koji prate sve grafičke promene na ekranu u oblaku, to brzo pretvaraju u neki popularni video format kompatibilan sa opsegom današnjeg Interneta u razvijenom svetu i to šalju udaljenim terminalima. Prva dva CloudOn i OnLive, zahtevaju instalaciju posebnog programa na terminalu koji zna da prepozna komunikacioni protokol, dok Mainframe2, kada postane komercijalan, sada je još uvek samo u beta testiranju, ne zahteva nikakvu instalaciju. Običan browser komatibilan sa HTML5 standardom je dovoljan da vam se bilo koja desktop aplikacija vrti unutar vašeg browsera. To, naravno, ima ogromne prednosti za neukog korisnika, jer  održavanje desktop računara je zahtevno. Računar stari, morate ga povremeno menjati ili osvežavati i popravljati i na hardverskom i na softverskom nivou. A i sigurnost nije mali problem sa svim ovim virusima i zlonamernicima na svetu. Sve to je zamorno, i dalje komplikovano i skupo. Hardver brzo zastareva, a softver se brzo prilagođava novom hardveru tako što postaje sve sporiji, jer se više isplati pisati loš i spor softver u kraćem vremenu, jer brži hardver pokriva sve te nedostatke. Hteli ne hteli, morate da menjate hardver. A šta ako bi sve to radili nevidljivi ljudi u oblaku? Vama ostaje samo da izaberete koje vam aplikacije trebaju, na infrastrukturu misle tehničari. Konceptualno, nemam nikakvih problema sa ovim pristupom, oblak je dobro i pametno i korisno rešenje za sve te konkretne probleme, ali mislim da se ide ka preteranoj centralizaciji. Ali ima i drugih problema, kao na primer:

Kao prvo: iskustvo pri korišćenju nije identično kada se koristi klasičan desktop pristup i taj novi preko video streaminga. Korišćenje video protokola, vidno mrlja piksele, pa tako vam sve izgleda kao da ste se vratili jako puno godina unazad, kao da gledate terminale sa niskom rezolucijom. Mogu još da prihvatim video igre dok ih igram na salonskom televizoru od 40 inča. To je u redu, stojim na 3 metra od televizora, igre ionako imaju velike objekte sa malo teksta, tu se efekat i ne primećuje. No, kada želim nešto ozbiljno da radim,  onda sednem za sto ispred monitora od 20 inča na razdaljini od 50 cm i onda svaki piksel postane važan. Tu se efekti i te kako vide, a naročito zato što tada ne igram ništa, već koristim aplikacije koje rade sa puno teksta i detalja.

Drugo: još veći problem je da svi ovi video striminzi, žestoko troše Internet. Čak i najefikasniji od 3 pomenuta rešanja, MainFrame2, koristi neprestano od 100 do 400 kilobajta po sekundi. Ako bi nešto zaista radio 8 sati dnevno trošio bih 8 Gigabajta dnevno, što je enormna količina Internet saobraćaja, čak i za Zapad.

Treće, globalno postoji nekoliko milijardi personalnih kompjutera sa ukupnom računarskom snagom koja je neuporedivo veća od svih oblaka zajedno, i koja prilikom ovog načina upotrebe računara ostaje neiskoričćena.

Na šta se sve to svodi: stvaramo nove centralizovane oblake i koristimo naše desktop personalne računare koji troše stoti deo svog potencijala da bi koristili skupe oblake sa ogromnim arčenjem Interneta. Čemu sve to služi, da li, globalno, zaista koristimo resurse na najbolji mogući način? Rekao bih ne.

Mislim da je koncept računarskog oblaka, globalno gledajući neekonomsko, neekološko i nepraktično rešenje, ako gledamo sumu svih troškova i sa strane firmi i sa strane korisnika. Ali, postoje fenomeni koji to umanjuju. Sva ta masa jakih lokalnih procesora će za nekoliko godina postati staro gvožđe, dok najveća većina korisnika nikada nije ni imala potrebu za svom tom snagom, jer uglavnom koristi računar za mali broj funkcija: navigacija po internetu, društvene mreže, bavljenje slikom, zvukom i filmom, elektronska pošta, office aplikacije. Za to uopšte nisu potrebni četvoro ili osmojezgarni kompjuteri na 3 gigaherca. Za to je dosta i tablet. I to je u par reči opis koncepta koji se zove: «period nakon personalnih računara». PC, onakav kakav danas imamo će i dalje opstati, ali će ga koristiti zanemarljiva manjina, isključivo profesionalci sa visokim zahtevima. Obični ljudi će imati tablet na koga može može da se nakači tastatura i oblak. Oblak je tu da apsorbuje povremene retke zahteve kada je nekom potrebna neka od nestandardnih funkcija različitih od gore navedenih. U takvom svetu ovakav oblak i te kako ima smisla. Kombinacija niskih potreba većine korisnika i njihova nespremnost da se suoče sa problemima održavanja lokalnog računara, jako je dobro zadovoljena aplikacijskim oblakom.

No, da li postoji neko drugo rešenje? Pa postoji. To se upravo dešava sa HTML5 i JavaScript svetom. To je standard koji na siguran način izvršava aplikacije unutar browsera, dakle nema direktnog prilaza podacima korisnika, i to je standard koji fino balansira resurse između servera i klajenta. HTML5 polako postaje ozbiljna programerska platforma, godinama se proširuje korak po korak, zaista izgleda kao jako dobro rešenje. Iskreno se nadam da će to biti budućnost u narednih deset godina, a da će ovi video strimeri biti ostavljeni specijalnim slučajevima, kada nam povremeno budu zatrebali.
Dakle, ja nemam ništa protiv video strimera, kao ni aplikacijskih oblaka, ali imao bih protiv kada bi to postalo dominantno rešenje. Zato navijam svesrdno za Google Chromebook rešenje, novi mali bezbedni operativni sistem, koji će izvršavati i dalje veliki broj operacija lokalno, dok je vreme za Microsoft Windows da umre. Bolje bi bilo napisati novi Photoshop koji radi u HTML5, nego pokušati cediti zadnje atome iz starih i glomaznih desktop operativnih sistema. Mainframe2, iako je tehnički veoma dobro inžinjerski realizovano rešenje, ipak pripada starom svetu. Novi svet mora da sruši Windows, Mac OS X, pa čak i Desktop Linux rešenja. Budućnost su balansirane web aplikacije između servera i klajenta. Barem idealno rešenje. Ali sve zavisi od ekonomije. Ako se kritičnoj masi softverskih kuća ne bude pisalo ponovo sav softver u html5, pobediće strimeri. Videćemo u narednim godinama …

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 23 min 15 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements

One comment on “Računarski oblak je dobar, samo što ništa ne valja

  1. Povratni ping: Decentralizovani računarski oblak, evo kako… | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.