Galerija

Kakav strašan par: Wolfram Mathematica i Raspberry Pi

Krajem Oktobra 2013. godine, iznenadila me, kao uostalom i same proizvođače, vest da je od Februara 2012 godine prodato tačno 2 miliona uređaja Raspberry Pi. Sećate se, o tome sam pisao već dva puta, radi se o minijaturnom PC računaru, veličine kreditne kartice, sa cenom od samo $25 dolara. To je uređaj namenjen školskoj deci širom sveta, ali i odraslim ljudima u nacijama sa niskom dohotkom, dakle i ljudima sa Balkana. Ali, posebno školskoj deci i entuzijastima da osveži istraživački i eksperimentalni duh iz osamdesetih godina prošlog veka kada su harali Apple II, Spectrum, Komodor 64 i Amiga, Atari ST, Amstrad CPC i tako dalje. To je bilo vreme kada su računare kupovali za relativno niske cene zaljubljenici u tehniku i danas, najveći broj programera srednje generacije potiče iz tog perioda. Cilj Raspberry-ja nije da dođe do običnih korisnika koje zanima Internet, fotografije, muzika, filmovi i društvene mreže, što je profil 95% svih kućnih korisnika. Ne, cilj je ponuditi jeftino rešenje onima koji bi želeli da stvore nešto sami sa tom napravom.

Čestitke od srca genijalcu Stephenu Wolframu

Čestitke od srca genijalcu Stephenu Wolframu

Obično avantura počinje sa operativnim sistemom. Fondacija Raspberry nudi, besplatno, paket Raspbian, sačinjen od jedne varijante Linuxa, pod imenom Debian i niz programskih alata koji nude programiranje u Scratch-u i Python-u. Prvi je za izrazito malu decu, dok je drugi već za ozbiljnije primene. Radi se o pravom objektno orijentisanom razvojnom sistemu. Naravno tu su i C i C++ alati za još ozbiljnije korisnike.

Da stvar funkcioniše dokaz je i 2 miliona prodatih uređaja kao i blog matičnog web sajta koji lista sve projekte koje su mnogobrojni korisnici do sada napravili. A tu stvarno ima svega od igle do lokomotive. Kako je RaspberryPi opremljen GPIO vratima, korisnici su do sada prikačili elektromotore, video kamere, senzore za temperaturu, čitače otisaka prstiju i šta sve ne. Čak je bilo i projekata klastera, pravljenja ultra paralelne mašine sa desetinama povezanih jedinica. Ako je cilj bio probuditi radoznalost i pionirski duh, u tome se zaista uspelo.

Međutim, velikim vestima nije kraj. Sredinom novembra, dogodio se još jedan VELIKI događaj. Renomirana softverska firma Wolfram, objavila je verziju svog paketa Matematika za RaspberryPi. I ono što je još bitnije, radi se o kompletnom paketu, dakle i programski jezik Wolfram Language i ceo grafički korisnički interfejs i svih 5000 funkcija iz sistemske biblioteke, sve, ama baš sve za neverovatnih NULA dolara ili eura. Dakle, Matematika za ovu platformu je potpuno besplatna. Inače, standardno izdanje za klasičan PC je oko 300 eura za kućne korisnike i oko 3000 eura za poslovne korisnike. To je neverovatan poklon programerskoj zajednici. Zaista izražavam jedno veliko hvala Stephenu Wolframu, genijalcu i biznismenu. Naravno, radi se o obostranoj koristi, jasno je marketingu te firme da ako deca nauče Wolfram Language kao mali, jednom kada odrastu i zaposle se da će rado kupiti ili preporučiti verziju za ozbiljnije računare. Ipak, čak imajući i to na umu, divljenja vredno je primetiti dugoročno, decenijsko planiranje neke firme. Naravno, Raspberry je sporiji od 10 do 20 puta, za neke operacije čak i 100 puta od običnog PC-a, ali to nije bitno. Cilj ovog portinga i nije industrijsko izvršavanje dugačkih i složenih programa u realnom vremenu, već poligon za vežbanje i eksperimentisanje. Wolfram Mathematica je odavno prestao da bude samo matematika. On, u svojoj sistemskoj biblioteci nudi pregršt gotovih i moćnih funkcija u nizu disciplina, tako da se radi o generalnom programskom paketu, a ne samo specijalizovanom analitičkom uređaju za rešavanje matematičkih problema. Manipulacija slika ili zvuka, komputaciona geometrija, geografija, finansijski račun, grafovi i mreže, društvene mreže, medicina, hemija, fizika i šta sve ne.

Wolfram Language je multi paradigmatični jezik, odnosno nudi proceduralne, objektne i funkcijske paradigme u jednoj sintaksi. No, više od toga, on je jezik visokog nivoa, dakle, sasvim vešto, i namerno, prikriva sve pojedinosti hardverske arhitekture računara koji to izvršava, pa je pogodan ljudskom načinu razmišljanja. Cilj mu je da bilo koji korisnik ubrzo postane programer i da svoje zahteve sa malo treninga pretoči u programske linije. Jezici visokog nivoa sa bogatim sistemskim bibliotekama u tome obično i uspevaju.

No, ono što je mene lično baš začudilo, osim naravno činjenice da se tako nešto ogromno i bogato daje besplatno, je činjenica da se ta gromada uopšte može vrteti na slabašnom procesoru sa svega 256 MB memorije. Toliko nisam verovao u to, da sam seo, instalario na svom uređaju i zaista se uverio da sve radi. U jednom intervjuu, Stephen Wolfram je sa ponosom govorio o tome, da je samo zahvaljujući njegovom uticaju, uspeo da primora svoje programere, koji su pisali Mathematicu u zadnjih 25 godina da se religiozno disciplinovano drže njegovih principa štednje resursa, a posebno memorije. Taj način razvoja softvera je potpuno u kontra trendu, štaviše, mnogi njegovi saradnici unutar same firme, godinama su sa ismejavanjem kritikovali monaški način vođenja tog projekta. Govorili su da nema nikakvog smisla pisati softver kome treba nekoliko stotina megabajta za izvršavanje, kada bilo koji računar ima nekoliko hiljada megabajta memorije i da to umnogome komplikuje i usporava brzinu razvoja softvera. Međutim, kako znamo da većina nikada nije u pravu, i ovog puta se to obistinilo i bilo je sasvim jasno ka kojim horizontima gleda glavni softverski arhitekta. Zahvaljujući tom, za današnje kriterijume, asketskom načinu programiranja, danas, jedan tako veliki sistem može da radi na tako slabom uređaju, što bi trebalo da deluje jako inspirativno na mnoge programere kao primer dugoročnog dizajniranja i planiranja. Mene, lično, je zaista impresionirao, no, pitam se da li je to i kod većine mlađih kolega današnjeg softverskog sveta koji je odavno prigrlio princip. «nema tog sporog softvera, koji se neće sam ubrzati za par godina, kada procesori postanu duplo brži». Ja se slabo slažem sa tim principom, ali to je današnji vodeći trend. Zaista, većina nikada nije u pravu u bilo kojoj oblasti.

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements

One comment on “Kakav strašan par: Wolfram Mathematica i Raspberry Pi

  1. Povratni ping: Elektronske računaljke više koriste nego štete | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.