Galerija

Kosmos – Odiseja kroz prostor i vreme

Godina 2014. biće značajna po mnogim događajima, ali sigurno neće po tomo što će ostatak balkanskih državica pristupiti Evropskoj Uniji, mada se sada, sa setom, prisećam nekih članaka iz novina nekih nadobudnih političkih analitičara od pre pet-šest godina, koji su davali preveliki simbolički značaj stogodišnjici početka prvog svetskog rata.

Nil deGras Tajson, novi voditelj novog izdanja stare dobre serije "Kosmos"

Nil deGras Tajson, novi voditelj novog izdanja stare dobre serije „Kosmos“

Ali po jednom će biti sigurno zabeležena. Tačno 9. Marta 2014. godine, američka Fox Television i National Geographic će prikazati prvu epizodu nove serije „Kosmos – Odiseja u prostoru i vremenu“. Serija je u potpunosti inspirisana skoro istoimenom serijom emitovanom osamdesetih godina prošlog veka pod nazivom „Kosmos – Lično Putovanje“ i to je bilo kultno delo naučnika i naučnog popularizatora Karla Sejgana. Da je, kojim slučajem, i dalje živ, verovatno bi i ovaj novi serijal pisao i vodio Sejgan. Ali kako nije, Fox je morao da nađe nekog drugog. Kako je naziv „odiseja u prostoru i vremenu“, verovatno bi jedan kandidat mogao biti i Velimir Abramović, jer njemu je prostor, a naročito vreme, veoma draga i bliska tema, ali nešto mi se čini da će ga ovoga puta preskočiti, pa će seriju voditi neko ko se samo bavi nekakvom „prozaičnom“ astrofizikom, niko drugi nego super star moderne američke naučno popularne struje: Mister Neil deGrasse Tyson. Ako nikada do sada niste čuli za njega, onda bih mogao da vam ukratko rezimiram da se radi o neverovatnom biološkom sklopu između Bila Kozbija i Karla Sejgana, čoveka sa dobrim obrazovanjem, izraženim humanizmom i neverovatnim osećajem za komediju. Samo, njemu je danas lako. Kada je prva serija snimana, to je bilo dočekano na nož u akademskoj sredini. Većina naučnika tog doba, a radi se samo o periodu pre 30 godina, nije odobravala nivo pojednostavljenja teških naučnih koncepata i teorija i svođenje na rečnik prosečne domaćice. Ta vremena su prošla, sada većina naučnika to više ne misli, štaviše, zahvalna je starom dobrom Sejganu, jer je i to sigurno doprinelo popularizaciji nauke kod svih, a naročito i kod političara, koji, naravno, drže ruke na kesama sa novcem za nova istraživanja. Jedino se bojim da će Nil malo preterati sa svojim klovnovskim aspektom u svom vođenju, ali šta je, tu je. To je, ipak, veoma mala cena koju plaćamo, a dobićemo sigurno čiste i jasne reči u stanju da objasne i najkomplikovanije koncepte. A njih sigurno neće faliti, jer u ovih trideset godina, mnogo toga se desilo u nauci što stari Sejgan nije mogao da ima na svom repertoaru. Tu će sigurno biti mnogo više priče o otkrivenim planetama u zvezdanim sistemima van sunčevog, biće priče o Higsovom bozonu, kao i o detaljima teorije o strunama.

Dodao bih još jedan detalj o karijeri voditelja novog serijala. Tajson je pravi primer jedne vrste nacionalizma, sa kojim bih i ja mogao da se složim. Naime, u nekoliko prilika, Tajson je izrazio veliko žaljenje što je Amerika pre nekoliko decenija zaustavila, zbog navodno visokih troškova, veliki projekat, mašinu za sudaranje sub-atomskih čestica i kao posledica, nastao je švajcarski CERN kao Evropski projekat, koji je u mnogome doprineo razvoju nuklearne fizike. Ako bi svi nacionalizmi bili takvi da je ljudima žao da baš njihov narod nije doprineo više globalnoj nauci, odmah bih se upisao u taj klub. Ali, avaj, jedini nacionalizam koji postoji na Balkanu je onaj rušilački, onaj slepi što mrzi i što se boji drugog i drugačijeg.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 36 min 55 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka

One comment on “Kosmos – Odiseja kroz prostor i vreme

  1. Povratni ping: Teorije o zaverama, deo 1 | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.