Galerija

Hitler je propao zbog filozofa

Proleće 1945. godine, situacija za nacističku Nemačku je dramatična. Hitler zadnjim trzajima pokušava da spasi što se spasiti može iz podruma berlinskog bunkera zatvoren već mesecima sa svojim najbližim generalima i saradnicima, dok se napolju već uveliko čuju ruski topovi pred vratima, tek koji dan pred ulazak u prestonicu Trećeg Rajha. Hitler sedi ispred strateške vojne mape sa grupom najvećih umova Rajha, i vodi sledeći razgovor.

General 1 još uvek mirnim glasom izveštava Hitlera: „Moj Firere, otkrili smo da filozofi kritikuju nauku. Jedan od njih je rekao da naučnici greše oko nekoliko pitanja. Na primer, da naučnici nisu dokazali da je svemir nastao ni iz čega, a to je zato, moj Firere, zato što ‘ništa’ za naučnike nije isto što i ‘ništa’ za filozofe.“

Hitler još ne gubi nadu, pa mirno uzvraća: „Dobro, ali barem ti filozofi ne poriču da su moralna pitanja naučna, zar ne?“

Generali se u strahu pogledavaju i jedan od njih će uzvratiti: „Moj Firere, oni upravo to i poriču“. Zatim nakon kraće pauze, ustežući se, nastavlja: „Oni tvrde da je logička greška da su moralna rasuđivanja naučni domen. Oni tvrde da nauka može da informiše moral, ali da ne može da ga uspostavi.“

Scene iz ovog, inače veoma ozbiljnog filma su inspiracija za mnogobrojne parodije

Scene iz ovog, inače veoma ozbiljnog filma su inspiracija za mnogobrojne parodije

Hitler, zanemeo pred takvom tvrdnjom, ulazi u duboku unutrašnju krizu, sve za šta se on borio, decenije borbe da uzdigne nemački narod iz mediokriteta i propasti, postaje mu jasno da je sve uzalud, prolaze dugački mučni trenuci u tišini, dok mu ruke drhte, skida očajan, polako, naočare sa lica i priprema se za svoj odgovor. Ali je stvar i previše delikatna da to raspravlja sa svim generalima, pa će najpre, uzvratiti:

„Neka smesta napuste prostoriju svi oni bez doktorata iz fizike, ili barem iz matematike. Neuro-naučnici, mislim, i oni mogu da ostanu.“

Velikom brzinom, većina generala izlazi iz Hitlerove sobe, ostaju samo trojica najvernijih pulena. Ostali sa strahopoštovanjem stoje ispred kancelarije i čuju po neku reč kada ton diskusije se povremeno povisi“.

Hitler, nakon odlaska drugih, nastavlja vičući: „Ti prokleti filozofi, šta oni zamišljaju, ko su oni? Samo zato što PhD je skraćenica od Doktor Filozofije, to ne znači da mi treba da slušamo te idiote. Kako se samo usuđuju da kažu naučnicima šta da rade? To što su se nekada naučnici zvali ‘filozofi prirode’, danas im to ne daje nikakvo pravo da išta kažu naučnicima. Odakle im sva ta nadmenost?“.

General 2 će, ponizno, pokušati da objasni neka filozofska stajališta: „Vidite, oni tvrde da nisu sva pitanja empirijske prirode“.

Hitler, posebno iritiran tim odgovorom, nastavlja još jače da se dere: „Šta, sva pitanja nisu empirijska? Znači li to da možemo samo da razmišljamo o stvarima?“

General 2 će, spuštene glave, u strahu da ne bude trenutno streljan, nastaviti: „Moj Firere, to je upravo suština filozofije“.

Hitler, furiozno nastavlja: „Jeste, đavola. Razmišljanje je za slabiće. Eksperimenti! Posmatranja! Podaci!“. Hitler ljutito baca stvari po stolu: „Zar nije Šerlok Holms stalno govorio da mu trebaju informacije, da ne može da napravi cigle bez ilovače. Zar on nije bio odličan detektiv? U redu, to je junak iz fikcije, on nije bio pravi naučnik, ali ipak zar naučnici nisu dokazali da je svemir nastao ni iz čega? Naravno da jesu. Dobro, konvencijski su redefinisali značenje ‘ničega’ kao pre-postojeću kvantnu penu, ali šta ti filozofi nude kao alternativu? Da je svet nastao iz nekog mitskog bića, kao na primer nekog Skandinavskog boga Odina!!! Filozofi, da bi prodali svoje knjige samo nude semantičke trikove“

Ljudi ispred kancelarije se pogledavaju, od tolike vike jasno sve čuju, i njima postaje jasno da je Nemačkoj kraj. Neke žene počinju da plaču slomljene bolom usled nemilosrdnog novog saznanja.

Hitler pesnicama maše po vazduhu, unosi se u lice okolnim generalima i nastavlja da viče: „Ja iskreno ne razumem te filozofe kada tvrde da moral nije pitanje empirijskih odgovora koje nudi nauka. Šta, nije valjda da trabunjaju i dalje o tamo nekoj etici? A utilitarizam, a deontologija? Šta ti filozofi uopšte postižu? Dve i po hiljade godina razmišljanja? I šta sa svim tim? Kao što uvek govorim, čisto razmišljanje je precenjeno. Filozofi neprestano postavljaju nova pitanja, ali meni su potrebni odgovori. Slušajte me dobro. Meni su potrebni odgovori, rešenja i odgovori!!! Meni su potrebne sigurnosti koje nauka nudi, a ne sumnje filozofije.“

Dok ljudima ispred kancelarije sa izgubljenim pogledom propada tlo pod nogama, jedan od njih ih teši sledećim rečima: „Ne brinite, Hitler zna razliku između empiričara i racionalista“

Situacija u Hitlerovoj kancelariji se naglo smiruje, on je svestan da više nema izlaza, njegov ton iz odbrambene vike, na prečac, postaje tiho šaputanje očajnika svesnog bezpredmetnosti bilo koje dalje akcije, i to potvrđuje sledečim rečima: „Ne znam, kako će ljudsko znanje ići napred na takav način. Ti filozofi se uvek nekako ispreče, uvek sa novim pitanjima, a nikada ne nude odgovor. Zar ne možemo jednostavno da im ukinemo katedre? Možda, ako prestanemo da ih plaćamo, jednostavno će nestati? A i ti Post-modernisti, samo likuju sa maksimom da je svo znanje samo pitanje mišljenja, da nema objektivnosti. A da ne pominjemo religiozne fanatike, i oni nadolaze u hordama. Ja već vidim da je to kraj naše civilizacije kakvu smo mi poznavali. Gotovo je!“

Generali se hvataju za svoje kragne, i njima je jasno da je sve gotovo, svi spuštaju poglede i prazno gledaju u zemlju znajući da ih ona veoma uskoro čeka da ih primi kao otpad njihove propale ideje nauke.

Naravno, radi se o mom prevodu sa engleskog parodije koju je napisao jedan biolog i filozof, Masimo Piljući (Massimo Pigliucci) sa Kani/Lemanovog Koledža iz Njujorka, koristeći ključnu scenu iz nemačkog kultnog filma „Pad“ sa maestralnim Brunom Gancom u ulozi Hitlera. Postoji veliki broj parodija u ovom nizu, gde autori ostavljaju nemački vokal, ali na raznim jezicima titluju svoje priče na sve moguće teme koje nemaju nikakve veze sa originalnom radnjom, ali koje prate dramsku dinamiku te scene. Ova mi se posebno svidela jer predstavlja repliku ovog filozofa na pozicije mojih miljenika i heroja Lorensa Krausa (Lawrance Krauss), Sema Herisa (Sam Harris) i Stivena Hokinga (Stephen Hawking) koji su izraziti nesimpatizeri filozofije u moderno doba. Naravno, u pitanju je parodija, pa je i sama autorova replika pomalo preterana, ali u svojim ozbiljnim spisima, Masimo iako ateista i skeptik, podsmeva se naivnosti nekih naučnika za olako odbacivanje doprinosa filozofije. Da bismo uopšte shvatili o kakvom konfliktu se radi, moramo bolje da definišemo stvari. Ako su glavni domeni filozofije metafizika, logika, epistemologija, etika, estetika i politika, onda je lakše shvatiti konflikte. Hoking i Kraus su uglavnom protiv metafizike, dok je Heris i protiv etike i politike. Niko nije protiv epistemologije i estetike, dok se logika potpuno izdvojila iz filozofije i postala baza matematici i ostalim naukama. Dakle radi se o parcijalnom konfliktu, a jednom drugom prilikom ćemo, možda, videti više o detaljima tog sukoba.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 26 min 00 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements

One comment on “Hitler je propao zbog filozofa

  1. Povratni ping: Putovanje kroz vreme, molim vas kartu, ali samo u jednom smeru. | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.