Galerija

Inteligencija je širok pojam

To što se desilo na Balkanu godine 1912, pa 1914, pa 1941, pa 1990, to su bile sve same velike tragedije. Neke od nas jako pogađa to što se sve to dešava tako često i što se uopšte dešava. Neki od nas pokušavaju da razumeju razloge svega toga, jer neki od nas žive pod ubeđenjem ili iluzijom da ako se shvate razlozi tih tragedija, da možda postoji i lek, da postoji način da se takve stvari više nikada ne dese.

Mlad (nekada), lep, talentovan, dubok, svetski čovek, a ipak ...

Mlad (nekada), lep, talentovan, dubok, svetski čovek, a ipak …

Naravno, tu sada možemo da pozovemo u pomoć istoriju, ekonomiju, sociologiju, biologiju, psihologiju i sve te nauke će nam pomoći da to razumemo, da objasnimo mehanizme stvaranja i vođenja organizovanog nasilja. I sve to je korisno i potrebno raditi, ali to nije dovoljno. Mislim da se treba upitati i da li je sve što nam se dešava, u stvari samo suma ponašanja na individualnom nivou. Je li naša sudbina kleta zato što se sabiraju sve naše lične gluposti? I ako je tako, da li bi nestala grupna glupost, kada bi nestale lične gluposti, ili možda grupa ima još neke dodatne atribute koji dodatno komplikuju stvari, čak i kada su individue pametne. Naravno da ima, ali mislim da je sasvim nemoguće uopšte otpočeti razmatranje rešavanja grupnih relacija destruktivnih sila unutar grupa sa pametnim članovima, dok je još uvek svako ljudsko društvo, skoro svaka njegova grupa sačinjena od skoro isključivo nepametnih ljudi.

I pozabavimo se ovim problemom počevši od najboljih od nas. Lako je bacati drvlje i kamenje na ljude bez škole i bez kulture, na ljude koji nisu imali privilegiju da odrastaju u zdravim porodicama i dobrim školama. Dobro je da su ti ljudi uopšte živi. Ne, to je suviše laka meta za ovu analizu. Pogledajmo, kako razmišljaju ljudi koji predtavljaju vrh našeg društva. Koristiću se primerom jednog čoveka, koji, barem u teoriji, ima sve karakteristike uzvišene osobe. Takvih primera ima nebrojeno, ovaj nije ni najbolji, ni najgori, niti jedini u toj klasi problema, jednostavno, našao mi se pod rukom.

Lutao sam tako u svojim istraživanjima, i pade mi na pamet da se priupitam, gde se ono dede Ivo Pogorelić, poznati pijanista svetske slave i bogatstva, rođen tamo negde na brdovitom Balkanu, tamo gde i ja, u više manje istim vremenima. Samo, ja po svom običaju kada se za nekoga ili nešto zainteresujem, to se ne zaustavi na ličnoj web stranici osobe koju tražim, to obično bude i široko i duboko. Tražim satima, ponekada danima, a ponekad i nedeljama, sve tekstove, zvučne i slikovne zapise koji bi mogli nešto više da mi kažu. I tako sam naleteo na jedan radio intervju iz, sada već davnog, aprila 1999. godine, koga je Pogorelić dao jednoj britanskoj stanici, a njegov fragment može se naći na JuTjubu.

Ako brzo „premotate“ na 2 minuta i 55 sekundi, doći ćete do ključnog dela koji me ovde zanima. Nivo engleskog je jednostavan, ali ako baš ne znate, evo mog prevoda:

Voditelj: „Vi ste rođeni u Beogradu“.
Pogorelić: „Da“.
Voditelj: „Pitao bih vas nešto jako direktno. Jeste li vi Srbin, jeste li vi Hrvat, šta …“
Pogorelić, prekida voditelja ne dozvoljavajući mu da završi pitanje, odgovarajući kategorično: „Ne, ne, ne!!! Ja sam Hrvat, moj otac je Hrvat, moja majka je Srpkinja. Ja sam rođen u Beogradu i tamo sam živeo svojih prvih jedanaest godina.“

I o tome se ne govori više, u ostatku intervjua, voditelj postavlja druga pitanja, na ovu temu više se ne vraća. Šta tu ne valja? Pa, ako ste podlegli nekom od nacionalizama zadnjih 20-30 godina, a to je veoma verovatno, onda je sve u redu. Sasvim je normalno da se ljudi nacionalno izjašnjavaju. Naravno da da, ali to je, izvinite dragi, inače Subliminarni Ume, dragi Ivo, nešto za običnu svetinu. Pa barem vi, Ivo, što imate sreću da ste iz mešovitog braka, ne bi trebalo da upadnete u tako plitku zamku plemenskog svrstavanja. Barem je to vama lako bilo. Barem je to mogao biti podsticaj da shvatite svu besmislenost takve parade. Rođeni ste u jednom gradu, učili ste u drugom, živite u trećem, putujete po mnogobrojnim drugim gradovima. Pa, čak iako su vam neki Srbi, oni koji su se isto tako svrstali i deklarisali čak nekoliko puta učinili lično zlo, da li je to dovoljno da vi oponašate njih, pa da se i vi svrstate? Svrstavanje je uvertira u zlo. Zar je moguće da vi niste uspeli da prerastete te pubertetske komplekse ko u čije stado spada? Zar nije pravi odgovor na voditeljevo pitanje bio: „Ja sam čovek, muzičar, pijanista. Pitanje koje ste mi postavili je besmisleno. Nije dovoljno da pitanje ima pravilnu gramatičku strukturu, ono mora imati i neki smisao. Vaše pitanje je isto kao da ste me pitali koje je boje X-zračenje“.

Eto, to mene boli i kopka, takvi ljudi. Pogorelić je čovek koji naporno radi čitavog svog života, on je u stanju da nedeljama ne izlazi iz svog doma u Švajcarskoj vežbajući po deset sati dnevno samo pokrete leve ruke nove partiture koju sprema za sledeći koncert ili CD. To je čovek koji dekonstruiše muziku, tražeći u njoj sva dublja značenja, sve ono što misli da je autor želeo da prenese preko svojih nota do publike, pa i kada ni to nije dovoljno, on doda i svoje mišljenje i svoju interpretaciju. Pogorelić kao da ponovo piše ta dela, svirajući ih. To je čovek van kanona i standarda. Obična svetina tvrdi da je on ekscentrik i to smatra negativnim. Međutim, inteligentan čovek nema drugog izbora nego da to bude. Ko prati svoja stada, nikada ništa novo neće stvoriti. Neko ko samo živi po starim pravilima, nikada neće rešiti ni jedan od mnogobrojnih problema sa kojima se suočavamo. Dakle, biti ekscentrik je na samo dobro, nego korisno i poželjno. To je odlika inteligencije. Ali pasti na tako niskom nivou kao na pitanju nacija, tako nešto nisam očekivao. Eto, zato ja mislim da nam je tako kako nam je, jer i najbolji među nama nisu dovoljno dobri. Sve što se ikada dogodilo, dogodilo se prvo u glavama ljudi. Autentično zlo dolazi mnogo više iz pogrešnih ideja nego iz zavera. Za zavere treba biti sposoban, za pogrešne ideje smo sposobni svi. Čista statistika.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 25 min 30 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements

One comment on “Inteligencija je širok pojam

  1. Povratni ping: Nekomunikabilnost | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.