Galerija

Mašina Enigma u kućnoj radinosti, deo 2

Kao što rekoh u prošlom nastavku o mašini koju su Nacisti koristili više godina pre Drugog svetskog rata i za vreme rata, sve se zna, samo treba malo bolje kopati po literaturi da bi se došlo do svih detalja. Naime, mašinu je još 1918 godine izumeo nemački matematičar i inženjer Artur Šerbius (Arthur Scherbius) i ponudio ga je nemačkoj vladi odmah nakon kraja Prvog svetskog rata. Danas, mašina Enigma izgleda trivijalno. Da je pravi Kinez, koštala bi 10 eura sve sa torbom od skaja koja bi je sadržala, no u to vreme to je bila napredna i skupa tehnologija, koja je zahtevala preciznost i pouzdanost. Nakon Prvog rata, Nemačka je bila do nogu potučena, osim toga mirovni sporazum ju je primorao na surova odricanja, tadašnja država morala je da misli samo na elementarne potrebe. Skupa kripto mašina bila je, naravno, odbijena.

No, nekoliko godina nakon Prvog rata, neki britanski autori počeli da objavljuju zanimljive knjige o tome kako su Saveznici bez većih problema uspevali da čitaju šifrovane poruke koje je nemačka vojna i diplomatska služba slala svojim oficirima, vojnicima i službenicima i da je to bio jedan od bitnih razloga zašto je Nemačka izgubila rat. To je bio dodatni šamar na ponos nemačke inteligencije i tada su odlučili da brže-bolje isprave grešku i da krenu sa proizvodnjom i primenom Enigme. Rezultat? Na „tržištu informacija“, odnosno u špijunskim krugovima obrt je bio frapantan. Preko noći sve je postalo mračno. Francuska, Poljska, Rusija, Britanija, SAD, odjednom, jednostavno su prestale da prate nemačku korispondenciju. I to je trajalo nekoliko godina. Poznata je i izjava Čerčila iz tog perioda, gde sa velikim ogorčenjem nakon toliko godina uspešne špijunaže odjednom se našao u nebranom grožđu, znao je da Nemci nešto gadno „kuvaju“, ali nije mogao tačno da zna šta.

Marijan Rejevski, heroj poljske kriptonalitike i prvi "razbijač Enigme"

Marijan Rejevski, heroj poljske kriptonalitike i prvi „razbijač Enigme“

Ali, zemlja kojoj je najviše bilo stalo da zna šta se u Nemačkoj dešava, je naravno bila Poljska. Oni nisu bili samo ljuti, oni su bili prestravljeni usled mraka izazvanog Enigmom. Bilo im je intuitivno jasno da Nemačka teži ka Istoku dok Rusija teži ka Zapadu. Poljska je ravna zemlja bez prirodnih prepreka. U nju je dovoljno ušetati i to se dešavalo više puta tokom njene istorije. Poljaci su bili veoma motivisani strahom da se potrude, više nego bilo ko drugi, da nekako probiju tajne te đavolje kripto mašine. U pitanju je bio opstanak. Na njihovu sreću sudbina je, barem ovog puta, bila na njihovoj strani. Naime, šef biroa za kriptografiju pri nemačkoj obaveštajnoj službi u periodu između dva rata bio je, general Rudolf Šmit (Rudolf Schmidt). To je isti čovek koji je prihvatio i ozvaničio projekat Artura Šerbiusa. Rudolf je bio patriota, visoki funkcioner Rajha, ipak, imao je crnu ovcu u familiji, brata Hans-Tilo Šmita (Hans-Thilo Schmidt). Naime Hans je takođe bio vojnik, borio se u Prvom ratu, ali je nakon poraza ražalovan, nije napredovao u karijeri, a u ekonomski uništenoj otadžbini nikakav posao mu nije išao od ruke. Na kraju očajan moli brata Rudolfa da mu pomogne i tako se zapošljava u Birou za kriptologiju. Ali, propalica ostaje propalica, para mu nikada dosta, a i nikada nije oprostio domovini što se tako surovo sa njime poigrala, dovoljno motiva da postane izdajnik, i tako se sreće sa francuskim špijunom kome za određenu svotu para predaje neke sheme mašine Enigma. U to vreme su Francuska i Poljska imali ugovor o razmeni tajni, crteži i planovi Enigme dolaze u ruke poljskom matematičaru Marijanu Rejevskom (Marian Rejewski) koji uspeva da protumači način funkcionaisanja i matematički model, te stvara prvu verziju poljske „Bombe“, odnosno kriptoanalitičke mašine koja uspeva da dešifruje poruke bez poznavanja početne lozinke. Odnosno mašina sama nalazi lozinku prilično komplikovanim procesom (nadam se da ću se time pozabaviti u jednom od sledećih priloga).

Nemci nisu znali da su Poljaci počeli da ih ponovo špijuniraju, međutim, valjda iz sopstvene paranoje, stvaraju u sledećim godinama sve bolje i bolje i jače i sigurnije verzije Enigme. I neposredno pre početak Drugog rata, poljska „Bomba“ prestaje da bude korisna, a Poljaci ne uspevaju da dođu do novog rešenja. Međutim, predaju svoje rezultate britanskim obaveštajcima i problem dolazi i do poznatog Alana Tjuringa (Alan Turing). Ipak, Tjuring je Tjuring i nakon određenog broja pokušaja, pravi prvu britansku „Bombu“ i nakon toga, Enigma prestaje da bude mašina za sigurno slanje poruka. Nemci, barem po zvaničnim izveštajima nikada nisu saznali da je njihova sprava „provaljena“, a Britanci selektivno koriste ukradene informacije, da ne bi Nemci počeli da sumnjaju. Poznate su epizode bombardovanja britanskih gradova, za koje su Britanci znali, ali su odlučili da istrpe. Plan je dobro funkcionisao, ali uz povremene velike, ali svesne žrtve.

Ovo su sve zvanične informacije, ali naravno da postoji i nekoliko teorija zavera koje daju druga objašnjenja svih ovih događaja, ali mi se ovde bavimo naukom, ne nagađanjima. U sledećem prilogu idemo na način funkcionisanja same mašine.

Obavezno pročitajte i prvi deo ove priče

Obavezno pročitajte i treći deo ove priče

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 13 min 30 sek

Advertisements

One comment on “Mašina Enigma u kućnoj radinosti, deo 2

  1. Povratni ping: Mašina Enigma u kućnoj radinosti, deo 3 | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.