Galerija

Nemojte hraniti zver!

Šta mislite, koji program koristim da pišem ovaj i sve ostale priloge do sada? Microsoft Word, Apple Words, Google Documents ili tako nešto? Odgovor: ni jedno od toga, koristim najobičniji ekranski editor teksta, jedine komande su kucanje, brisanje i strelice. Koji je razlog? Zato što sam minimalista, ili snob ili možda zato što sam lud? Opet, ništa od toga, glavni razlog što ne koristim te alate je da ne bih pao u iskušenje da ih koristim. Naime, iako Microsoft Word, na primer, ima opciju koja gasi sve opcije i ostavlja vam samo čist papir i par elementarnih komandi pri vrhu ekrana i to je dovoljno da podlegnem iskušenju. Svi ti programi za obradu teksta su toliko moćni i zanimljivi, da kada god u njih uđem, uvek nađem neku novu igračku koju bih voleo bolje da upoznam i onda naravno od teksta koji pišem, uglavnom, nema ništa.

Dakle, ako nemate apsolutnu snagu volje, kao što je ni ja nemam, pomozite sebi, tako što nećete moći sebe da dovedete u iskušenje. Metafora za to je kao kada ste na dijeti, pa prestanete da kupujete bilo kakve slatkiše iz istog razloga i onda krene da vam se vraća u podsvest svaka bombona koja je nekada pala pod krevet u očaju je dobra i ona. Ali jednom kada sva skrivena mesta budu istražena, nema šanse, više slatkiša nema, i držite se dijete. E tako je to i sa prostim editorima teksta. Nema slatkiša, dakle, morate da se koncentrišete samo na sadržaj.

Kad god mislite da radite puno, pitajte se da li je taj posao koristan

Kad god mislite da radite puno, pitajte se da li je taj posao koristan

No, idemo dalje, stvari nisu tako jednostavne, kao i obično. Imam puno kolega koji imaju slične probleme sa ostalim poslovima kojima se bavimo. Moji programeri, na primer, zaljubljeni su u svoje operativne sisteme, razvojne sisteme, kompajlere, sisteme za praćenje rada itd. Zaljubljenost nije uopšte preterana reč ili van konteksta. Zaljubljenost, kao privremena, kratkotrajna emotivna zaslepljenost je toliko snažna, da ništa od predmeta vašeg trenutnog interesovanja nije snažnije. I onda naravno programeri, umesto da pišu kod, igraju se sa opcijama kompajlera, tehnički lideri, umesto da kontrolišu programere i progres rada, igraju se sa alatima za praćenje rada, dok mi biznismeni se igramo sa „šta ako“ analizama u Microsoft Excelu. Od jednog tima bliskom meni, bilo je zatraženo da naprave procenu zarade za sledeći srednjoročni period od 5 godina. Sad, ako imate, podatke iz marketinga, odnosno, podatke sakupljene od korisnika, statistika ili kupljenih anketa, stvar nekako može i da funkcioniše, ali uglavnom se radi o naučnoj fantastici i vradžbinama. Pet godina u softverskoj industriji, osim ako ne radite za vojsku, je neverovatno dugačak period. Mnogo toga se može promeniti, tako da je najvažniji deo svakog takvog izveštaja, svake takve analize lista pretpostavki koje obavezno morate da navedete na početku. I onda, recimo, stavite na početku da je tolerancija procene nivoa želje potrošnje za određeni tržišni segment oko 100%, Dakle, može biti da procenite da ljudi žele da potroše od 30 do 60 eura za neki proizvod. I možda imate sve druge podatke potpuno tačne, da tačno znate koliko imate korisnika u koliko vremena ćete povratiti novac, koje su stope rasta ili opadanja, sve drugo nije dovoljno da smanji početnu grešku od 100. Jer na kraju će projekcija zarade biti ili 100 hiljada eura ili 200 hiljada eura. Razlika je priznaćete, drastična.

No, kako ljudska priroda traži da hranimo zveri (feed the beast, Engleska terminologija), odnosno da budemo robovi tehnoloških igračaka u ovom slučaju, ako tu analizu radite u Microsoft Excel-u, na primer, odmah počnete da ubacujete razne statističke formule, da raščlanjujete stavke na pod-stavke, da koristite razne boje i grafikone, da unakrsno povezujete tabele i fajlove, potrošite dane i nedelje u sređivanju formula, ali na kraju krajeva greška je i dalje 100%. No to, nekako zaboravite, posao postane zabavljanje sa alatkom, naravno, kako raste kompleksnost i greške se javljaju, trošite ogromno vreme i živce da sve to nekako popravite i onda kada dođete do šefa da mu to prezentujete i zaboravite da ste i samog sebe prevarili, zaboravite uopšte da pomenete početnu pretpostavku, toliko ste izgubljeni u mehaničkom delu analize. Naravno, to ljuti šef sazna tek nakon što je proveo 3 sata sa vama, kada mu ništa nije jasno i kada mu onako izjavite, reda radi, koja je bila početna pretpostavka, odmah vas pošalje besno nazad, pomene to koliko je vremena izgubio sa nesposobnim službenikom, pominje prekovremeni rad preko vikenda, unapređenje u karijeri koje se udaljava i tako sve slične i uobičajene neprijatnosti, onda se tek probudite iz svoje zanesenosti.

Idemo dalje, ljudi u prodaji su toliko navikli da lažu, da čak i kada govore sa internim ljudima iz firme, pokušavaju da ih ubeđuju u iste oni laži koje govore mušterijama. I stalno moram da ih podsećam da radimo u istoj firmi, da znam kako stoje stvari, ali to je jače od njih. Ljudi imaju veliku tendenciju da se zaljubljuju u svoje komplikovane modele, rešenja i analize. I to je toliko jako, da kada neko krene to da proverava ili dovodi u sumnju, ljudi to osete i umesto da zaista čuju šta ona druga strana ima da kaže, sve čine da odbrane „svoje dete“. Do te mere to ide. Nemojmo se ni malo začuditi da političari koji obećavaju med i mleko vremenom zaista poveruju u sve to, tako da je dobro što imamo demokratiju da ih povremeno parkira i da ih osvesti iz te halucinacije koju su sami stvorili. Kao što je Ričard Fajnmen, poznati fizičar nobelovac jednom izjavio, najlakše je prevariti samog sebe i to se skoro svakodnevno dešava.

Vezano za ovaj prilog je i ovo…

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 20 min 20 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements

One comment on “Nemojte hraniti zver!

  1. Povratni ping: Menadžeri lako prodaju svoju slobodu | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.