Galerija

Smak sveta je blizu

Nije mi cilj da vas deprimiram. Život je sam po sebi težak. Znam da kuda god se okrenete, šta god da pročitate, pogledate na televiziji, čujete od prijatelja, sve vas neprestano podseća na svakodnevne probleme posla, nestabilnosti, pomanjkanja osećaja za budućnost, sve vam izgleda tako kratkotrajno, krhko, privremeno, traljavo, bolesno. I mislite da tamo negde u dalekom svetu, naročito Zapadnom svetu teku med i mleko. I teku, naravno, ali samo relativno u odnosu na Balkan. U nekom objektivnom smislu, i na Zapadu je sve kratkotrajno, krhko, traljavo i bolesno.

A šta ako bi situacija bila i mnogo gora nego „samo“ postojanje ekonomskih problema? Šta ako se nalazimo na milimetar ispred globalnog uništenja ljudske vrste, a možda i gore od toga? Ako je vaš prvi odgovor, da imate već dovoljno svakodnevnih problema da lupate glavu sa još gorim globalnim kataklizmama, grdno se varate. Te kataklizme vas neće zaobići. Želim da vam govorim o tome, ne iz sadizma, već kada čovek postane svestan sveta u kome se nalazi, ima veću verovatnoću da odluči korektno šta da radi. Prihvatam čak i svesno priznanje sopstvene nemoći i odustajanja od rešavanja velikih problema jer su van našeg kapaciteta. Ali to ne znači da se problemi neće desiti. Ali, ako pomislite da ipak možete nešto da učinitie, barem neko od vas, to je već puno. Jedini siguran put da niko ništa ne učini je kada i ne zna da problemi postoje.

Gde bi nam bio kraj da nije tako blizu?

Gde bi nam bio kraj da nije tako blizu?

Po mišljenjima velikog broja stručnjaka iz raznih oblasti, a knjige i novine su prepune primera i analiza na tu temu, do kraja 21. veka postoji izrazito visoka verovatnoća da će nas neki od globalnih katastrofa zadesiti. Imamo nekoliko načina da to izvedemo. Atomske bombe, biološki virusi, sajber terorizam, globalno klimatsko zagrevanje, bojni otrovi, samo su neki od primera, ali i oni sami sasvim su dovoljni za svaku brigu. Naime, nema sumnje da su ljudi oduvek, barem u proseku bili izrazito glupi i krvoločni. No, dok smo na raspolaganju imali samo mačeve, veoma je teško bilo da se istrebimo do kraja. Sa gore navedenim oružjima, masovno uništenje je tehnički veoma izvodivo. Najgore od svega je što više vremena prolazi i tehnologija se razvija, to postaje jeftinija i pristupačnija masama, dakle uveliko povećava verovatnoću da dođe do ljudi sam bolesnim ili jednostavno pogrešnim idejama. Da, najveća zla su se uvek dogodila od strane potpuno mentalno zdravih ljudi, ali sa pogrešnim idejama u glavi.

Na žalost za neprijatelje tehnologija, tehnologija se ne može anti izumeti. Jednom izmišljena atomska bomba ili novi sintentički biološki virus zauvek će ostati u ljudskoj zajednici. Jedini način da oni nestanu iz našeg javnog pamćenja je da se uništimo ili do kraja ili skoro do kraja, ali u tom slučaju, ako je to lek, on ima istu posledicu kao i sama bolest. Osim toga, svaka tehnologija se može koristiti za dobro ili za zlo. Atomska bomba i atomska električna centrala su analogija za nož koji se može koristiti kao sredstvo za klanje ili kao sredstvo za seckanje salate. Nije i ne može biti problem u tehnologiji.

Dakle, ako problem nije u tehnologiji, u čemu je? Pa u moralu, naravno. Moral i pravilno pristpupanje tom problemu je jedin način da se ne upadne u klopku binoma: tehnologija sa kapacitetom za globalnu destrukciju i ljudska glupost-krvoločnost. Jedino što odlučuje u datom trenutku šta će ljudska ruka uraditi sa nožem, da li će krenuti ka drugom čoveku ili ka salati, nalazi se u našim glavama. Tu je problem; koje misli rukovode našim akcijama.

Pitajmo se sada ko rukovodi našim moralom? Ko se bavi tim problemom? Sekularna društva ne, a crkva, na svu našu žalost da. Oni koji bi trebalo da nas uče moralu, to ne rade, a oni koji bi trebalo da se stide svojih moralnih lekcija iz ne tako davne prošlosti to neprestano rade. Ne, neću i ne mogu da zaboravim na Đordana Bruna, na progon veštica, na isterivanje đavola, na krstaške ratove, na džihad, na robovlasništvo, na to da su žene stoka koja govori, služavke za rađanje i sve ostale istorijske, a često i aktuelne, religiozne teorije i prakse.

Ovde se obraćam mladim ljudima koji još nisu potpali pod uticaj nijedne propagande. Dragi mladi čoveče, ne dopusti da ti iko ispira mozak, nego pročitaj celu hrišćansku Bibliju ili islamski Kuran, ali od početka do kraja bez preskakanja i izbacivanja stvari koje ti se ne dopadaju. Možda će lokalni pop da izdvoji rečenice koje su dobre, naravno da ima i takvih, ali ni jedna zvanična religija to nije formalno uradila, nisu izbačena pogrešna ili monstruozna učenja.

"Bog sa nama", na opasačima vojnika, ako je neko mislio da je Nacizam bio ateizam. Nacizam, kao i Staljinizam, su bile nove, još gore varijante starih ideja. Nekada se one zovu Bog, nekada Partija.

„Bog sa nama“, na opasačima vojnika, ako je neko mislio da je Nacizam bio ateizam. Nacizam, kao i Staljinizam, su bile nove, još gore varijante starih ideja. Nekada se one zovu Bog, nekada Partija.

Radi paralele, zamislite sledeći nadrealni način učenja astronomije. Zamislite da je zvanični astronomski udžbenik ptolomejski model svemira sa epiciklikama, geocentrizmom itd… gde povremeno neki učitelj pomene kako u toj teoriji ima i nedostataka i da treba gledati celinu, da je i Ptolomej govorio da se ipak neko telo vrti oko nekog drugog, da je zbog istorijskih razloga ostavljen sav pogrešan deo i da se treba koncentrisati na pozitivne delove te teorije. Ne, danas se u astronomiji uči da je Sunce u centru i da se Zemlja vrti okolo, kao i ostale planete. To se danas uče deca u školi. Onda učitelj pomene i da postoji knjiga o ptolomejskom modelu, ko hoće može da ode u biblioteku da to pročita, ali to je van programa, to je prevaziđeno znanje. U crkvi, postoje papske enciklike i izjave, ali niko nikada nije redigovao originalni tekst, niti povukao Bibliju iz opticaja. To je i dalje ključni udžbenik za veronauku (ako već insistirate da je to nauka, onda isti kriterijumi moraju važiti za obe) i u tom udžbeniku se nalazi kolekcija najrazličitijih sadizama svake vrste, ko uči iz te knige temeljno, mora postati ili fanatik ili terorista. Dakle, dragi veronaučnici, ako želite da vas iole prihvati druga nauka ozbiljno, morate nešto učiniti. Ili je Biblija vaš zvanični udžbenik, a u tom slučaju svaki njen deo je dobar ili je morate popraviti. Na vama je izbor. Ne može i jedno i drugo.

A ako biste odlučili da je Biblija dobar udžbenik, onda zaista imamo potrebe za Bogom da nas izbavi iz moralnih lekcija koje se nalaze po svuda u toj knjizi. A ako Boga ne bi bilo, onda nam ostaje naša svest i druge nauke. Dragi mladi čoveče (oni stariji su, na žalost, izgubljeni), potpuno je nebitno što su religije najstariji i najrasprostranjeniji, najmasovniji oblici prenošenja kulture. Druge nauke su nas u nebrojeno mnogo prilika naučile da većina nikada nije u pravu. Istina je istina nezavisno da li nju vidi samo jedan čovek ili 7 milijardi ljudi. Ništa nije istinitije, samo zato što se puno ljudi sa tim slaže. Slaganje većine je samo početna pozicija. Mladi čoveče, pozivam te na slobodu razmišljanja, ne daj se zavarati i pasivno prepustiti, pronađi neku svoju istinu koja ti je zaista ubedljiva. Ali da bi do toga došao moraš biti izrazito surov prema svojim slabostima i nadama. Istina nema nikakve veze sa našim osećajima, željama niti mestom u Svemiru. Možda, ako vi novi ljudi, pronađete neku novu formulu za širenje kulture nenasilja, možda imamo neke šanse da koristimo tehnologiju za naš progres, a ne za uništenje.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 11 min 40 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements

One comment on “Smak sveta je blizu

  1. Povratni ping: Predlog Ajzeka Asimova za bolje čovečanstvo, deo 1 | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.