Galerija

Pazi sad ovamo! Zair kao prvi balkanski AGR, deo 1

Da li ste znali da je profesor Vladimir Ajdačić marta 2006. godine govorio o teleportaciji fotona, da je Dejan Ristanović juna 2007-e govorio o Sizifovom silicijumskom kamenu, dok je Violeta Ivković govorila aprila 2008-e o potrazi za životom na Marsu? I sve se to dogodilo na Zairu.

Verovatno to niste znali, zato što se zaraženi bolešću današnjice koja se zove, „ono što je staro, mora biti i buđavo“. Govorim vam to, jer se i ja često, kada pustim emocijama na volju prepoznam u tom problemu. No, kako su emocije samo deo moje egzistencije, brzo se otreznim razumom i podsetim da, recimo, kad učimo fiziku u osnovnoj i srednjoj školi, to je prastara fizika od pre nekoliko vekova, Njutnova fizika. Čak i kad učimo nuklearnu fiziku, to je iz dvadesetih i tridesetih godina 20. veka. Stare stvari često su veoma korisne i veoma solidne. Uvek treba toga da se podsećamo. Nikako ne smemo da se zavaravamo da je vrednost nekog znanja ili informacije velika samo zato što je jako nova. Na žalost to je jako teško u ovom ubrzanom svetu punom podataka koji naviru sa svih strana, ali moramo tome da se odupremo.

Zair radio mozaik i ne samo to, nego se sam stvara

Zair radio mozaik i ne samo to, nego se sam stvara

Ako uz to što su informacije ili znanja ne samo stari, već i teško pristupačni, problem postaje mnogo teži. Njutnova fizika je veoma pristupčna zato što postoji ogroman broj različitih udžbenika, časopisa, tv i radio emisija i naravno web stranica koje govore o njoj. Zamislite da knjiga „Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica„, Njutnovo glavno delo, postoji samo u jednog jedinoj biblioteci na svetu i nigde više. Koliko ljudi bi znalo tu nauku? S druge strane Zair, radio emisija, koja postoji od 2000. godine, dakle već 15 godina, je u svojoj ogromnoj produkciji stvorila barem 10 hiljada priloga, što je, priznaćete, impozantna cifra, a ipak ne bi se reklo da klinci u školi prepričavaju zairske epizode na velikom odmoru. Za razliku od nekih drugih radija, na primer Peščanika, čiji autori transkriptuju sve zvučne zapise, pa je zato lako doći do svakog priloga, na Zairu, to baš nije tako. Autor emisije vredno održava sadržaj svih emisija, tako da postoji lista priloga, ali tu su i dva velika problema:

1.) Prvi je, da je taj sadržaj iscepkan u nekoliko desetina heterogenih prezentacija, stilova i pozicija. Kako neko da zna šta mu treba, koja godina ga interesuje, u kojoj emisiji iz koje godine se nalazi prilog našeg potencijalnog interesa?

2.) Drugi, mnogo veći problem je što nema tekstualnih transkipta, tako da jednom kada nađete ono što vas interesuje, morate da „premotavate“ unutar dvočasovnog zvučnog zapisa, dok ne dođete do željenog priloga. Problem unutar problema je što mnoge emisije, još uvek fale na oblaku, tako da, u trenutku pisanja ovog priloga, sve emisije od 2000-e do 2006-e su nedostupne, ali to Zoran već rešava, za to se ne brinem, uskoro će sve emisije biti ponovo na Net-u.

Dakle, ako analiziramo ova dva problema, onda postaje sasvim jasno zašto veći broj ljudi ne ide u prošlost Zaira da čuje veoma pametne i veoma aktuelne teme. Istina je, deo Zaira zaista se ubuđavi, to su vesti oko trenutnih gedžeta, sajmova i ostalih trica koje po svojoj definiciji ne mogu ostati aktuelne dugo. No, veliki deo Zaira, onaj veći, rekao bih, bavi se večnim i važnim temama, koje ne zastarevaju ni nakon godine, ni pet, ni deset godina. Dakle, Zair, za početak, urgentno mora da obnovi svoj sadržaj koji lista stare priloge i dobra vest je da na tome radimo.

Međutim, razmišljam ja dalje, da li može i više od toga da se uradi? Naravno da može. Pitao sam se kako da pretvorim slabost u prednost. I rodila mi se sledeća ideja. Već sam pisao o tome, kako ja vidim budućnost elektronskih medija i pomislih zašto to ne bi primenili na Zairu. Dakle, zašto Zair ne bi postao prvi balkanski AGR, odnosno Automatski Generisan Radio, dakle da zadovolji sledeću korisničku potrebu: Recimo slušalac kaže „Daj mi Ristanovića od 2003-e do 2008-e koji govori o HDTVu“ i kompjuter automatski napravi zvučni kolaž izvlačeći segmente/priloge iz dugačkih monolitskih epizoda koje odgovaraju tom zahtevu. Ili, na primer, „Daj mi sve Beogradske minijature Stevana Raškovića“ i sistem opet uredno složi novi zvučni kolaž. I ono što je najbitnije: kolaž je različit za svakog slušaoca. Pa ljudi, da li je to moguće? Pitam se da li će ovo biti kolaž ili kolač.

E da bismo to stvorili potreban je zajednički trud i nas Zairovaca i vas publike. Kako to, zašto to? Saznaćete više u sledećem nastavku ove priče.

Evo i kompletne liste priloga na ovu temu kao i stranice za učlanjivanje u listu dobrovoljaca.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 11 min 15 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

Advertisements

One comment on “Pazi sad ovamo! Zair kao prvi balkanski AGR, deo 1

  1. Povratni ping: Pazi Sad Ovamo! Zair kao prvi Balkanski AGR, deo 2 | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.