Galerija

Anarhija all over Baščaršija

Ne znamo da li će reč anarhija ikada biti rehabilitovana – čak ni da li će to iko pokušati.

Reči su oružje i kao i svako drugo sredstvo mogu se upotrebiti da se čini dobro ili zlo. Svima su nam poznati klišei značenja reči kao na primer „terorista“, umesto „borac za slobodu“. Ateistu možemo nazvati nevernikom; teistu možemo nazvati sujevernim. Čoveka sa mišljenjem možemo nazvati ekstremistom; umerenog čoveka kukavicom. Čoveka slobodnog duha možemo nazvati perverznjakom ili hedonistom; opreznog povučenog čoveka možemo etiketirati dosadnjakovićem.

Rečima se koristimo da sudimo ili moralno procenjujemo. Možemo reći da nekoga oslobađamo greha ako prihvati Isusa Hrista; ali jednako tako možemo reći da ga oslobađamo iracionalnosti ako to ne učini. Patriota će reći da vojnik služi svojoj otadžbini; drugi će reći da je on samo slepi poslušnik. Ono što se u miru smatra ubistvom, proslavlja se i uzdiže u vreme rata itd… Neke reči nikada nećemo rehabilitovati, a i zašto bismo. Nacizam, zlo, incest, zlostavljanje, silovanje, ubistvo – to su reči koje opisuju najcrnje impulse ljudske duše i nikada nećemo moći da ih preobratimo u dobro.

Reč anarhija možda je neiskupljiva, bilo koji pokušaj da u njoj pronađemo dobro može biti uzaludan, ili još gore, može biti filozofski ekvivalent klišeu u doktorskim serijama kada hirurg odustaje od pacijenta koji je već jasno mrtav. Tako, možda i ja, upuštam se u pokušaj lude u ovom tekstu. Možda je reč anarhija toliko zlostavljana u našoj dugoj istoriji, bačena u dubine ljudskog greha, da je više ne možemo razdvojiti od zla koje je navodno okružuje.

Koje slike vam prvo padnu na pamet kada čujete reč anarhija? Najverovatnije lude pobune pune nasilja i bezakonja, post-apokaliptični socijal-darvinizam gde jaki i zli nadvladavaju krotke i razumne. Ili možda vidite ludi politički program, masku ispod koje se krije ideologija smrti i želja za ubistvima, gde brkati ljudi divljih očiju, sa čupavom kosom i sa jakim akcentima bacaju bombe na raskošne kočije prestolonaslednika koji iz njih polaku mašu. Ili vidite anarhiju kao filozofske aveti, kao buncanje ukletih večnih studenata prepunih kafeina. Vidite nihilističku predaju pred svim onim što je zavodljivo ili zlo u ljudskoj prirodi, bacanje sa litice suzdržavanja ili potonuće u ludu magiju trenutka bez pravila, bez planova, bez budućnosti.

Ako bi vam jednog lepog sunčanog dana došao vaš sin u pubertetu izjavivši da je postao anarhista, osetili biste trenutno jak poriv da mu preturate po školskoj torbi misleći da ćete u njoj naći crnu boju za farbanje kose, pirsinge za nos, šminku i upotrebljene igle. Njegovo priznanje bi najverovatnije otvorilo tlo pod nogama vašem srcu i tamo palo u nepovrat. Trenutno bi vam na um pale sledeće misli: intervencija, lečenje, komune za rehabilitaciju, intenzivna terapija dok bi vam se ubrzavao puls.

Sve to stoji, mada dok ritmično pritiskam grudi slomljenog pacijenta već predodređenog za mrtvačnicu, … nešto razmišljam, nešto me jako uznemirava i ne mogu da se otarasim straha da nije anarhija ta koja leži na samrti, već verovatnije istina.

Pokušaću da vam opišem koliko me uznemirava nepravda što je anarhija bačena u jamu zla i da je koliko toliko vaskrsnem. Pa, kako mi bude. Počnimo od toga kako je ona definisana u samom rečniku. Ona ima 2 značenja:

1. Odsustvo vlade; stanje bezakonja usled nedostatka ili lošeg funkcionisanja vrhovne vlasti; politički nered

2. Teoretsko društveno uređenje bez vođe ili upravnog tela, gde svaki pojedinac ima apsolutnu slobodu. (bez implikacije nereda)

God save the queen and her fascist regime

God save the queen and her fascist regime

Iz toga vidimo da reč anarhija daje dve suprotne poruke: odsustvo vlasti koje vodi društvenom neredu i odsustvo vlade bez posledica društvene neuređenosti. Bez vlasti? Šta to uopše znači u praksi? Pa, postoje u načelu dve vrste vođa. Oni koji vladaju podsticanjem i oni koji vladaju silom. Oni prvi će vam ponuditi platu da radite kod njih. Oni drugi će vas strpati u zatvor ako ne uzmete pušku u ruke da se borite za njih.
Oni koji vladaju podsticanjem će pokušati da vas ubede da upišete svoju decu u njihove škole po razumnim cenama, gde će u stimulativnom okruženju postići konkretan i objektivan uspeh. Oni koji vladaju silom će vam jednostavno reći da ćete završiti u zatvoru ako ne platite porez da finansirate njihove škole. Jasno, to je razlika između volonterizma i nasilja.

Reč anarhija, ne znači da nema pravila. Ne znači „ubij iz zabave“, ne znači „nema organizacije„. Ona jednostavno znači „nema političkog vođe“.
Razlika, naravno, između politike i bilo kog drugog aspekta života je da ako ne poslušaš vlast, ideš u zatvor. Ako pokušaš da se odbraniš od onih koji te vode u zatvor, oni će te, na kraju, upucati.

Dakle, šta zapravo, reč anarhija znači? To jednostavno predstavlja način ophođenja sa drugima, tako što im ne pretite ako se ne slažu sa vama. Znači još i „bez političkog nasilja“. Razlika između anarhije i reči kao što su ubistvo ili silovanje je što ne mešamo ubistvo i silovanje sa njihovim suprotnim rečima u našim životima i ne smatramo to normalnim, moralnim i zdravim. Mi ne davimo čoveka ujutru, zatim pomognemo ženi da pređe preko ulice popodne i pri tom sebe nazivamo dobrim.

Prava zla koja svi razumemo: silovanje, napastvovanje, ubistvo i krađa, nikada nećemo prihvatiti kao srž i neophodni deo života dobrog čoveka. Optuženog ubicu nećemo pustiti čak i kada saznamo da je proveo ceo život osim zadnjih pet sekundi ne ubijajući nikoga. Jedna jedina greške te veličine menja naš moralni sud o čitavom životu optuženog. Ako vam prijatelja osude za silovanje, zauvek ćete promeniti mišljenje o njemu.
To ne važi za anarhiju, ona uopšte ne upada u tu kategoriju zla. Međutim kada pomislimo na društvo bez političkog nasilja, bez vlade i vlasti, iz nekog razloga aveti haosa i brutalnosti uvek i rekao bih neizostavno nam se vrate.

Ipak, kada samo malo bolje razmislimo primetićemo da živimo najveći deo svog života u kompletnoj i totalnoj anarhiji i da je smatramo veoma moralnom. Kada biramo profesiju, ženu, posao, auto, kuću, potpuno smo slobodni. Zašto nam se onda nameće da moramo da plaćamo porez, da mora da postoji centralna država, vlada, vojska i valuta? Zašto i te sfere života ne možemo samostalno da organizujemo?

Ako vas zanima odgovor na to pitanje, pročitajte celu knjigu autora koji se zove Stefan Molinju (Stefan Molyneux),  kanadskog filozofa sa izrazito popularnim internet radijom: freedomainradio.com, čiji sam početak uvoda ovde za vas preveo i koju možete besplatno preuzeti sa njegovog sajta.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 7 min 15 sek

Ja pišem vama, a vi meni recite šta mislite. Voleo bih da saznam o…

 

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka

One comment on “Anarhija all over Baščaršija

  1. Povratni ping: Neću boga ni na Nebu, ni na Zemlji | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.