Galerija

Teorije o zaverama, deo 3

Ja ću vam opisati svoju fizičku poziciju i mentalno stanje, a vi treba da pogodite šta je tome doprinelo. Zavaljen sam u fotelji, udobno sedim u svetloj sobi pod klima uređajem. Napolju je 32 stepena, kod mene u sobi 24, taman koliko treba. Čitam jednu zanimljivu knjigu na svom ajPedu. Pijuckam Koka Kolu 0, dakle onu sa veštačkim zaslađivačem, dok u pozadini osluškujem Šubertovu kompoziciju, puštenu na veoma tiho, čisto da pomogne štimungu. Uživam u svom subotnjem prepodnevu, kako je lepo biti opušten i imati slobodnog vremena.

Pre toga pogledao sam mejl čoveka koji mi je poslao gomilu nekih linkova na Web koji su „dokazivali“ da su gušteri mutanti ponovo sleteli sa Marsa da krenu u lov po svoju dozu ljudske krvi i adrenalina. Posprdno sam se blago nasmešio, malo prevrnuo očima u smislu „zar opet?“, i nastavio, sasvim neometano da uživam u svom prijatnom ambijentu, čak sam se malo i uspavao u svoj toj udobnosti i po malo dosadi na pomisao da ima ljudi koje provode svoje egzistencije leteći sa zavere na zaveru.

Da li se i vi krijete pod jorganom dok pucaju gromovi? Ako da, tako vam i treba.

Da li se i vi krijete pod jorganom dok pucaju gromovi? Ako da, tako vam i treba.

Mislite li da sam ja arogantan? Mislite da ja sve znam? Mislite da se ova ili neka druga zavera nikada ne dešavaju? Ne, moj odgovor je da ja APSOLUTNO NE ZNAM da li su one tačne ili nisu. Ali zato POUZDANO ZNAM jednu drugu stvar. Nije na nama, slušaocima tih zavera da njih dokazujemo, već na njihovim autorima ili prepričavačima. Ja sam apsolutno ubeđen da su ljudi u stanju da smisle, organizuju, pa čak i izvedu, veoma strašne stvari. Krematorijumi Aušvica se nisu tako davno ugasili. Zašto me onda ni malo ne uzbuđuju teorije o zaverama? Zato što su to prazne priče u 99% slučajeva. Kad i ako neko nešto dokaže, kao na primer kada su Asanž ili Snouden veoma jasno rekli ono što su rekli, poveravao sam veoma brzo. Zašto? Zato što su ponudili veoma ubedljive dokaze, zato što su morali da napuste svoje zemlje, zato što je za njima odmah napisana međunarodna poternica, zato što su se oglasili političari sa vrha nekoliko veoma bitnih i velikih zemalja da o tome komentarišu, zato što su neki ljudi smenjeni zbog toga i zato što sam pročitao neke od objavljenih dokumenata.

Mislim da postoje samo dve kategorije ljudi kojima bi teorije o zaverama trebalo da budu iole zanimljive. To su novinari i pisci istraživačkog žanra. To je veoma zahtevan, komplikovan i dugotrajan i ponekad veoma rizičan i opasan posao, ako se radi profesionalno. Mi svi ostali treba da se bavimo našim životima i poslovima. Mi postajemo važni samo kada je potreban aktivizam. Recimo da pisac X nešto REALNO dokaže, a vlasti ga ne shvate ozbiljno, onda smo mi tu da

a.) razumemo o čemu se radi i
b.) nakon razumevanja da se organizujemo i aktiviramo.

Ali POSLEDNJA STVAR kojom mi, obični ljudi treba da se bavimo je da skačemo na svaku loptu. Eto, to je nešto racionalno što se može reći na ovu temu. Dodao bih samo još jednu misao. Upravo zbog toga što mnogi zlonamerni ili lenji ili mentalno bolesni pisci i novinari plave medije bezvezarijama, one prave, realne zavere prolaze neotkrivene i nekažnjene. Pa vi razmislite, da li vam se isplati da gutate svaku udicu, a ja ću se pozabaviti nekim realnim zaverama u nekom sledećem prilogu. Zapamtite uvek kako nauka funkcioniše. Uvek je na autoru ideje da dokaže svoje tvrdnje. Tako je to sa bogom, sa daždevnjacima, sa vladarima iz senke, sa mitološkim istorijama naroda itd…. A kad vam dođe ona zebnja sa pitanjem: „A šta ako su u pravu?“, znajte da ste podlegli propagandi. Nauka se ne bavi onim što je možda moguće, nego onim što možemo da objasnimo. Dakle ili zavrnite rukave, pa se ozbiljno bavite time ili čekajte da to neko uradi umesto vas profesionalno, ALI PONAVLJAM PROFESIONALNO, što se VEOMA RETKO dešava. Okretati se u paničnom strahu jednoj, pa drugoj zaveri, nije mnogo bolje nego kada su naši preci krijući se po pećinama, drhteći od straha, pripisivali munje razljućenim božanstvima.

Prvi deo priče
Drugi del priče

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 44 min 25 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka