Galerija

Svemirske predrasude

Ako vam do sada ništa nije bilo jasno o Svemiru, nakon što pročitate ovaj tekst, tek neće. Zavrteće vam se u glavi, ali to je dobro, dobro je da se nešto mućka, možda krenete da postavljate prava pitanja. Elem,

Bilo jednom da se Svemir širio tako brzo, da su se njegovi pojedini delovi udaljavali jedno od drugog brže od same svetlosne brzine. To jednom je …. upravo sada.

Mnogi ljudi pridaju jako veliki značaj, da od trenutka kada se Svemir rodio, da se širio brzinom većom od svetlosne. Doduše to je istina, ali kao da nas nešto navodi da pomislimo da to Svemir uobičajeno ne radi. Ali, zapravo … radi. Ako pažljivo birate, uvek ćete moći da pronađete dve tačke u Svemiru koje se udaljavaju jedna od druge većom brzinom od svetlosne. To se, jednostavno, dešava zato što se prostor između njih povećava tim brzinama. Tako da Svemir danas, kao i uvek do sada se širio brzinom većom od svetlosne. Ali čekaj malo, zar to ne ide protiv teorije Ajnštajn-Marić (pozdrav Dejanu Iliću) o specijalnoj teoriji relativnosti? Zapravo, … ne. Ta teorija pretpostavlja da se ništa kroz prostor ne može kretati brže od svetlosti, ali ništa ne brani prostoru u Svemiru da se kreće brzinom kojom on hoće.

Veritasium, jedan od poznatijih JuTjub obrazovno zabavnih kanala

Veritasium, jedan od poznatijih JuTjub obrazovno zabavnih kanala

Sve je to počelo sa Edvinom Habelom dvadesetih godina dvadesetog veka koji je prvi, posmatrajući zvezde na noćnom nebu, pokazao da se Svemir zaista širi. Što je zvezda koju je posmatrao bila dalja, to je njena brzina kojom je odlazila bila veća. Zamislite tačku u Svemiru, gde je recesiona brzina jednaka brzini svetlosti. U stvari takvih tačaka ima beskonačno puno oko nas i one sve zajedno formiraju Habelovu sferu. Sve što je izvan te sfere odlazi brzinom većom od svetlosne. Zdrav razum bi nas naveo da pomislimo da sve što je izvan te sfere ne možemo da vidimo, zbog toga kako brzo odlazi od nas. Ali zapravo, … to nije istina. Mi možemo da vidimo i te objekte. Zamislite galaksiju koja je izvan sfere, dakle nalazi se u super-luminarnom delu Svemira u odnosu na nas. Dakle svu svetlost koja ona emituje ka nama, u stvari će ići od nas, kako vreme bude prolazilo. Priznaćete, to ne zvuči ohrabrujuće. Ali, kako se sam Svemirski prostor neprestano pomera stalno ubrzavajući, tako i naša Habelova sfera postaje veća. I ako postaje veća brže nego ona svetlost galaksije čije svetlo beži od nas, u jednom trenutku će preći iz super-luminarnog sektor u sub-luminarni sektor, što će joj omogućiti da konačno krene ka nama. Tako mi možemo da vidimo udaljenu galaksiju, koja je u trenutku kada je vidimo, naravno izvan Habelove sfere. Zar to nije zaista čudesno? Ne samo to, svi fotoni koji stižu do nas rođeni u prvih pet milijardi godina Svemira, svi potiču iz delova Svemira koji je odlazio brzinom većom od svetlosne u odnosu na nas. Objekti koji su stvorili te fotone u prošlosti, kao što će nastaviti i u budućnosti su se kretali brzinom većom od svetlosti. Ali njihovo svetlo je ipak ušlo u našu Habelovu sferu jer je imalo dovoljno vremena da je uhvatimo.

Dakle, Svemir koji možemo da posmatramo je veći od Habelove sfere. Ta gornja granica, je druga sfera pod nazivom Horizont Čestica. On je određen distancom kojom je sva svetlost došla do nas od početka Svemira, dakle pre 13.8 milijardi godina. Kako se svemir uvek širio tako velikim brzinama, prečnik Horizonta Čestica je mnogo veći od 13.8×2 svetlosnih godina. Zapravo on je … 93 milijarde svetlosnih godina. To je zaista velika kugla stvari koje možemo da opažamo, ali svo to prostranstvo je pre 13.8 milijardi godina bilo stisnuto u neverovatno malo, beskonačno malo prostora, u nešto što zovemo Singularnost. Zapravo, … nije tako. Bilo bi istina da je Svemir konačan, ali izgleda, da je Svemir beskonačan, a ako je danas beskonačan, uvek je bio beskonačan, tako da se Veliki Prasak, dogodio doslovce po svuda. Ali ako je uvek bio beskonačan, u čemu se onda širi? Pa, ne mora da se širi u nečemu, može da se širi u samog sebe. Tako vam je to sa beskonačnošću, nikad vam je ne zafali.

Ako vam sada tek ništa nije jasno, a siguran sam da nije, nemojte mene kriviti. Meni ne samo da nije jasno, nego nisam ni siguran da je istina, ali sve to ne tvrdim ja, već Derek Muller, doktor fizičkih nauka na svom veoma poznatom JuTjub kanalu Veritasijum, koga možete vrteti i vrteti i vrteti, sve dok ne shvatite ko tu koga … u zdrav mozak.


 

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 48 min 05 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka