Galerija

Neću boga ni na Nebu, ni na Zemlji

Za onog ko čita ovaj blog, do sada bi trebalo da mu bude sasvim jasno da ga piše jedan ateista. Dvoumio sam sa nekoliko godina oko toga da li sam agnostik ili ateista i shvatio sam da je to više bilo pitanje mog nepoznavanja tačnih definicija jednog i drugog termina nego menjanje stava. Mislim da sam ateista bio i ranije, samo sam to i formalno potvrdio čitajući literaturu.

No, nije jedini problem u emancipaciji ljudi samo oslobođenje od besmislenih fikcija koje stoje tamo negde „na nebu“. Imamo mi još jednog boga, veoma ovozemaljskog, za koga verovatno i ne znate. Naime, svima nam je veoma lako da prepoznamo da smo imali apsolutne gospodare života i smrti tokom čitave ljudske istorije. Bili su to faraoni, imperatori, kraljevi, aristokratija, doživotni komunistički predsednici, robovlasnici, feudalni vlastelini i tako dalje. Ipak, iz nekog razloga, ne vidimo to isto zlo u jednoj drugoj instituciji koja se zove država. Ne ova ili ona država, već bilo koja država. I to ne tamo neka država kao Jemen ili Sirija, već i bilo koja država u kojoj „vladaju pravo i demokratija“. Da, čak i zemlje gde nominalno građani odlučuju ko će i kako ih predstavljati. Dakle, sve države ovog sveta su problematične, uključujući i sve severno američke i evropske države. Ali ne iz razloga zato što tlače ljude sa Balkana, zato što mrze Srbe ili tako slične besmislice. Nego prvenstveno zato što su države masovno sredstvo prisile prvenstveno za svoje sopstvene građane, a tek onda za druge kao posledica.

Ne verujete? Mislite da preterujem? Mislite da bi sve izgledalo mnogo bolje samo kada bi država bila bolje kontrolisana, samo kada bismo birali bolje ljude, samo kada bi moral bio viši, samo kada bi porezi bili manji, samo kada bi se ti porezi manje zloupotrebljavali, a više upotrebljavali, samo kada bi obrazovanje funkcionisalo, samo kada bi zdravstvo funkcionisalo, samo kada ….

Hitler je jednom rekao. Indijcima bi bilo dovoljno da svi pljunu u isto vreme da pobede Britance. Nama je dovoljno samo da "odemo" od države (samo kad bi nas pustila)

Hitler je jednom rekao: „Indijcima bi bilo dovoljno da svi pljunu u isto vreme da pobede Britance“. Nama je dovoljno samo da „odemo“ od države (samo kad bi nas pustila)

Evo jednog veoma lakog dokaza zašto su države prvenstveno masovni mehanizmi prisile. Pretpostavimo da se neko od građana bilo koje, pa čak i najliberalnije demokratske države obrati njenim predstavnicima, dakle nekoj vlasti i da zatraži da prestane da plaća porez. Kompletno. 0%. Čak iako on, sa svoje strane, ponudi da se pisanim ugovorom obaveže da neće ići u državne škole, da se neće lečiti u državnom zdravstvu, da neće zvati državnu policiju ili vatrogasce nikada itd…. čak i tada mu to država neće dopustiti. Čak iako se taj čovek odrekne državljanstva svoje zemlje, dakle postane stranac u sopstvenoj zemlji i tada će za njega važiti zakoni o strancima koji opet zahtevaju plaćanje poreza u svakom slučaju. A, ako taj građanin odbije da plaća porez, biće prisilno oteran u zatvor, a ako se bude branio da ne ode u zatvor, biće upucan. Eto, tolika je sloboda građanina.

Država, isto kao i feudalni gazda, ili kao mafijaški kum, ima pravo, i danas, na život i smrt svih svojih građana na svojoj teritoriji. Nekada je to indirektno preko poreza, a nekada mnogo direktnije, kao na primer u slučaju rata, kada se ljudi prisilno mobilišu slagali se oni ili ne sa ciljevima rata. Države, čak i demokratske, lako bi pokazale da nisu mehanizmi brutalne sile kada bi dopustile onima koji sa državom ne žele da imaju ikakva posla da žive odvojeno od nje. To jednostavno nijedna država danas ne omogućuje.

Lako je uvideti da je besmisleno da postoji tamo neki bog koji je gospodar naše duše, a mi se rađamo sa greškom pa se nekako trudimo da to ispravimo bojeći se pakla. Malo je teže primetiti, ali ako bolje razmislite postaje očigledno, da je država bog na Zemlji koja gospodari ljudima jer se smatra da bi ljudi svoju slobodu iskoristili za samouništenje, pa nam je potreban Veliki Brat da nas čuva od naše prirode. Nisam siguran da je rešenje u zameni jednog zla drugim. Ako bi ljudska priroda bila zaista neizlečivo auto-razorna, pomozimo joj onda, ubrzajmo to da nestane naša vrsta, da je zameni neka bolja, ali ako to tako nije, a sasvim je moguće da nije, … pustimo onda ljude da sami odlučuju kako će živeti. Država je tu sasvim izlišna. Društvena pravila se mogu organizovati i odozdo.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 52 min 15 sek

 

Advertisements

2 comments on “Neću boga ni na Nebu, ni na Zemlji

  1. Povratni ping: Kula od Karata (House of Cards) | Markus Maki

  2. Povratni ping: Sindrom bioskopske sale | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.