Galerija

Parada ponosa, malo je rano za to

Čisto da se razumemo odmah na početku da ne bude nikakve zabune. Homoseksualnost je najnormalnija manjinska prirodna karakteristika ljudske (i ne samo ljudske) vrste. Ja lično, kad gledam paradu ponosa, izgleda mi jednako tako dosadno kao kada bi svoj ponos javno iskazivali ljudi ne viši od metar i pedeset, ili viši od dva metra ili ljudi albino boje kose, ili ljudi koji trče na sto metara ispod 11 sekundi. Biti homoseksualac je banalna igra gena i hormona u materici tokom trudnoće plus uticaj okoline na razvoj predispozicije tokom zivota. Homoseksualnost NIJE BOLEST jednako tako što nije bolest biti visok metar i pedeset ili biti viši od dva metra. Za obrazovanog čoveka, tu je kraj priče.

No, kako živimo u divljem društvu, sasvim je jasno zašto homoseksualci javno protestuju. Zato što oni viši od dva metra uglavnom dobro igraju košarku, dok oni koji trče ispod 11 sekundi postaju dobri sprinteri i većina iz zbog toga voli i ceni. Homoseksualce, uglavnom, niko ne ceni i ne voli i oni su, realno, skoro u svim civilizacijama i epohama bili ugroženi.

Korak 1: Prvo tuku vas kad ste mali i slabi

Korak 1: Prvo tuku vas kad ste mali i slabi

No, objektivno gledano, iako mi je žao te grupe ljudi, istorijski točak promena, jednostavno još nije do tog problema stigao. Malo je prerano. To bi bilo isto kao kada bismo „sudijama“ katoličke inkvizicije u srednjem veku zamerali što nisu uvek ažurno dokumentovali svoje procese, pokazujući time da ne razumemo šta je bila srž tog problema.

Svako od nas treba dobro da razmisli šta mu je činiti za svog života. Živimo u proseku 70 godina, žene malo duže i nakon toga nema ništa više. Ako nam je stalo do našeg boljitka i do boljitka naše dece i njihove dece, treba dobro da razmislimo kojim bitkama da se bavimo. U zapaljenoj kući šta je prioritet, spašavanje ukućana ili priznanica za plaćene račune?

Korak 2: onda vi vežbate to što su vas naučili...

Korak 2: onda vi vežbate to što su vas naučili…

Čisto da se podsetimo u kom svetu živimo, ako nikada niste čitali sociološke statistike. Živimo, u nekoj varijanti pseudo pravne države sa posrednom pseudo demokratijom. Stanje nam je ovako: nijedan čovek nema slobodu, a i kako bi kad živi pod čizmom države, agresija je legitiman način rukovođenja društvom, fizičko nasilje je široko rasprostranjena pojava, uključujući i masovno maltretiranje dece od strane heteroseksualnih porodica, od nemoralnih i neprincipijelnih roditelja koji ih tuku i potpuno apsurdno vaspitavaju. Alkoholizam, seksualni promiskuitet u braku, deca samo sa majkom ili samo sa ocem, užasna je i statistički dominantna slika naših društava. Ako bi neko trebalo da šeta po Terazijama u Beogradu, po Ilici u Zagrebu, ili po Tajms Skveru u Njujorku, to bi kao prvo trebalo da budu deca sa modricama. Zatim tučene i silovane žene u braku, zatim ostavljeni očevi i majke samice sa decom, pa još jedno pedeset drugih kategorija i onda bi došli, naravno, i homoseksualci na red. Mislim, neka probaju i oni, nisam ja protiv, ali slaba je vajda, problemi su mnogo dublji.

Roditelji, ako tučete decu, vi ste potpuno diskvalifikovani. Vi ste moralne nule. Bilo koje vaše vaspitanje koje nakon toga dolazi je čisto licemerje. Vaša deca će zbog vas postati jednako tako agresivni i nastaviti taj suludi ritual nad svojom decom. Neka, retka deca će vas prezreti zbog toga kada odrastu i tada će vas ostaviti da umrete sami. Dok će neka uspeti da vam oproste, jer će razumeti da ste i vi ništa drugo nego žrtve u lancu višemilenijskog zlostavljanja. Roditelji, ako želite da promenite svet, počnite od sebe. Nemojte se čuditi što ima ratova, što ima agresije, što ima pohlepe, što je država tiranin, što se nacije mrze. Sve su to stvari koje je jako teško izlečiti ako bismo počeli od njih, zato je mnogo efektivnije da počnemo od najvećih uzroka svega toga. Prestanite da zlostavljate svoju decu. I fizički, i psihološki. Deca su mali ljudi, tretirajte ih kao ljude od samog rođenja. Oni su na početku slabi i fizički i intelektualno, ali zato je vaša dužnost kao prema svakom ko ima hendikep da se još više oko njih trudite. Oni nisu vaše vlasništvo i pravo, oni su vaš najvažniji posao na svetu. Za to vam ne treba ni zakon, ni demokratija, ni izbori. Jednostavno odlučite da od sutra prestanete. Sa decom se razgovara. Razvijajte u njima samostalnost i veštinu pregovora. Trebaće im to. Ako to smesta ne uspete, sigurno je u vama nešto dubinski trulo. Zabrinite se. Problem je u vama, ne u deci.

KORAK 3: I onda kad porastete, to lepo primenite.

KORAK 3: I onda kad porastete, to lepo primenite.

 
Ako želite da odslušate, prilog počinje na 44 min 50 sek

Advertisements