Galerija

Anarho-kapitalizam, centralna teorija

Do sada sam koristio razne metafore i šlagvorte da polako i diskretno uvedem temu bez prevelikog stresa jer znam da je jako teško i nepopularno govoriti o temama koje je moderna propaganda uspešno sahranila. Postao sam svestan da to ipak nije dovoljno i da je potrebno i opisati osnovne principe formalno, crno na belo, da posle ne bude zabune. Pa eto to sada činim.

Škola mišljenja anarho-kapitalizma je veoma slična, reklo bi se da se u velikoj meri preklapa sa libertarijanizmom, objektivizmom i voluntarizmom. Osim toga, anarhističkih škola ima više, reklo bi se previše, i levih i desnih i individualističkih i kolektivističkih i militarističkih i pacifističkih i religioznih i sekularnih. Ima tu za svaki ukus, naravno, ni jedan nije dovoljno dobar kao anarho-kapitalizam, i ja se nadam da ću uspeti da objasnim da je to objektivno tako i da nije samo pitanje mišljenja.

Ajn Rend, pomalo mit, pomalo zaboravljena

Ajn Rend, pomalo mit, pomalo zaboravljena

Anarho-kapitalizam u svojoj osnovi polazi od filozofije objektivizma koju je tridesetih godina dvadesetog veka opsežno obradila Ruska Jevrejka. Rođena u aristokratskoj porodici pod imenom Alisa Zinovjevna Rozenbaum 1905. godine, svoje školovanje je provela u SSSR-u, kao mlada žena emigrira u Ameriku i tada menja ime u Ajn Rend (Ayn Rand). Objektivizam polazi od toga da priroda objektivno postoji nezavisno od ljudskih želja i interpretacija, da je saznajna i da je ljudski razum, a ne emocije jedino potrebno i dovoljno sredstvo da tumači realnost. U domenu etike objektivizam uzdiže individualizam, odnosno zdravi egoizam, odnosno smatra vrhunskom vrlinom zadovoljenje sopstvene sreće svakog pojedinca i smatra zlom iluziju da je vrhunska sreća u zadovoljenju tuđih interesa i sreće na uštrp svoje. Kada se prema nekom gaji ljubav, i kada se bilo šta čini da se voljeno biće zadovolji ili usreći ne spada u žrtvu, jer se time „sebično“ gaji sopstvena ljubav prema drugome. Ljubav nije apstraktna, već uzročno posledična veza recipročnog poštovanja i delovanja oboje zaljubljenih. Žena koja s ljubavlju pegla svome mužu košulje ceo život jer tako zadovoljava svoj način ispoljavanja ljubavi je u redu. Ako to radi samo zato što muž to očekuje, a to nije njena volja, to je zlo jer se zadovoljavaju potrebe drugih na sopstvenu štetu. Poslednji principi objektivizma su princip nezapočinjanja nasilja, gde se nasiljem smatra bilo koje nepoštovanje ranije dogovorenog ugovora bez prisile i apsolutni princip privatne svojine. Ekonomski principi su zasnovani na austrijskoj školi Hajeka, Fon Mizesa i drugih.

Ajn Rend je bila, po današnjoj definiciji minarhista, a ne anarhista, jer nije bila za potpuno ukidanje države. Ona je bila za odvajanje države od ekonomije po ugledu na odvajanje države od crkve. Uloga države, po minarhistima je da drži policiju, vojsku i sudove da zaštiti prava građana, njihove svojine i da spreči započinjanja sile. Država po minarhistima se ne sme ni na kakav način mešati u ekonomiju koja mora biti zasnovana samo na slobodnom tržištu. Obrazovanje, transport, zdravstvo i sve drugo su privatni biznisi. Anarho kapitalisti odlaze i korak dalje, korigujući objektivizam, postavljajući moralno pitanje oko finansiranja državnog aparata na bazi sile, tako što predlažu da ni za te institucije država, kao ni niko drugi, nema prava prisilnog oporezivanja, već se moraju i te poslednje institucije privatizovati i funkcionisati po tržišnim zakonima. Samim tim, sa privatizacijom i poslednjih državnih ustanova, država nestaje, jer ništa ne ostaje u njenom domenu.

Libertarijanizam, je veoma sličan objektivizmu, ali samo u Evropi. U Americi, on totalno gubi svoju moralnu snagu jer se udružuje sa hrišćanskim crkvama, dakle sa misticizmom, dakle ulazi u direktan logički sukob sa prvim principom objektivizma da ništa osim realnog sveta spoznajnog razumom ne postoji. Američki libertarijanisti su svesno pokušali iz pragmatičnih, ali licemernih razloga da se domognu velikog kapitala koje američke crkve poseduju za izgradnju novog sistema, ali su time zauvek izgubili racionalnu snagu i pristalice čistih moralnih stavova. Čak iako bi uspeli da pobede, to ne bi bio moralan sistem, jer je zasnovan na iracionalnosti.

Kritičari objektivizma su najsurovije kritikovali princip zdravog egoizma, smatrajući ga nemoralnim, jer se time vraća na zakone džungle. No, upitajmo se da li je to zaista tako. Da li je zaista logično kao vrhunsku vrlinu smatrati maksimizaciju sreće drugih na sopstvenu štetu? Čovek jeste društveno biće i sasvim je u redu da ko želi može i treba da pomaže drugima kako i koliko zna, ali zahtevati da to bude centralno pravilo je započinjanje sile. Ako svako maksimizuje svoju sreću, ali poštuje princip nezapočinjanja sile, tako sebe uzdiže, ali ne šteti druge. Zbog ovog drugog principa, se ne vraćamo na nivo džungle. Pomagati drugima, ako je dobrovoljno je pravo, ako je na silu, to je samo „jeftina ulaznica za raj“.

Osim ove prave potencijalne kritike, ali za koji smo našli odgovor, najveći broj kritičara govori o tome da ljudi ne žele da poštuju ikakve principe, ali ako je tako onda mi već živimo na nivou džungle i svaki sistem koji predlaže unapređenje u odnosu na džunglu je dobro došao. Svakako se ne može smatrati moralnim sistem u kome se jedna sila zamenjuje drugom, bilo da je to na nivou pojedinca ili institucije i da put ka vrlini ne može biti drugačiji nego poštovanjem principa. Međutim, apsolutno je netrivijalno odrediti koji se to principi moraju poštovati, posledice mogu biti stravične ako se izaberu pogrešni. Na primer, bezuslovno poštovanje svih 10 božjih naredbi iz Biblije je apsolutni recept za neuspeh. Anarho-kapitalizam u svojoj čistoj formi nikada se nije upotrebio do sada u ljudskoj istoriji. Zdravi egoizam objektivizma, nema nikakve veze sa zverskim ponašanjem nekih kapitalista u nekim epohama i državama, naročito zato što su države bile saučesnici u zločinu, tako što su slale policiju da puca na štrajkače. Ali kada se sve stavlja u isti koš, to se zove propaganda, ne filozofija. A nas ovde zanimaju činjenice.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 47 min 05 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka

2 comments on “Anarho-kapitalizam, centralna teorija

  1. Povratni ping: Do eutanazije preko anarhije | Markus Maki

  2. Povratni ping: Čitaoci, molim vas za oproštaj | Markus Maki

Zatvoreno za komentare.