Galerija

Čitaoci, molim vas za oproštaj

Moji prilozi o anarhiji u poslednje vreme su učestali, a biće ih još podosta u budućnosti. Mislim da je ta tema daleko važnija od ostalih kojim se bavim, tako da mislim da zaslužuje daleko veći prostor, vreme i energiju. Ali, ne tražim od vas oproštaj što o tome pišem, štaviše, moje je pravo da pišem o čemu ja hoću, a vaša je volja da odlučite da čitate ili ne.

Moja molba za oproštaj je za nivo mojih priloga. Ja nisam filozof po struci, niti je ovaj blog moj posao. Ja trošim najveći deo svog vremena za druge stvari, tako da i moje učenje same anarhije i pretvaranje tog učenja u „lekcije“ za druge trpi posledice mog neprofesionalizma. Voleo bih da mogu da pišem i bolje i stručnije i harizmatičnije i možda ću vremenom i uspeti. Možda ja mojim pisanjem i odmažem ovoj ideji i borbi za njeno uspostavljanje, za sada to ne verujem, zato nastavljam.

Nastavljam zato što mislim da nam je svima potreban bolji život, a ne znamo kako. Prognani smo demonima pogrešnih ideja iz prošlosti: religija, socijalizam, komunizam, robovlasništvo, feudalizam, država, pa čak i demokratija, sve su to izduvane vreće, propali koncepti, ideološke ruševine. Žao mi je, posebno Balkana, što je ispao iz komunizma i spao na državni kapitalizam. Nije baš s konja na magarca, već s magarca na konja, ali moderne ideje omogućuju da se vozimo Ferarijem umesto da jašemo konja.

Ja pišem kako znam, a vi pokušajte da prodrete i iza mojih neuspeha

Ja pišem kako znam, a vi pokušajte da prodrete i iza mojih neuspeha

Razlog zašto ja o svemu tome pišem, a ne čekam da neki Dr. Mr. Prf. to počne da radi, je zato što ih je jako teško naći. Uglavnom su svi oni u mainstreamu, dakle u državnom kapitalizmu, dakle na državnim jaslama, a opoziciju predstavljaju „romantici“ poput onih koji misle da bi religija, socijalizam ili socijaldemokratija rešili problem državnog kapitalizma. Kao kada bi nekom ko se otrovao od pokvarenog mleka, kao lek dali da pije pokvaren jogurt za promenu. Prave opozicije skoro da i nema, pa smo onda prisiljeni mi nestručnjaci da ispravljamo „Krive Drine“. A čak i kada se neki od stručnjaka i odluči da piše o pravim idejama, u najvećem broju slučajeva to je užasno dosadno i suvoparno. Kako ja mislim da se novi sistemi mogu desiti isključivo preko promene svesti i ideja, a to znači preko masovne divulgacije, moramo da popularizujemo ideje mi amateri.

E sad, da li smo mi u pravu ili oni što „prodaju“ socijalizam ili religiju, to zavisi od toga koliko su naše ideje dobre i koliko dobro ih predstavljamo. Ja ću se truditi da budem sve bolji. Jedno je sigurno, ja nikada neću 100% tvrditi da su ovo najbolje moguće ideje. Niti sam ih celog života zastupao, niti sam siguran da sam dobro analizirao sve protiv-kandidate. Možda zaista postoji još neka ideja koja tek čeka da je otkrijemo koja će biti mnogo bolja. Spreman sam u svakom trenutku da opet promenim mišljenje. Ne baš tako lako, ali sam spreman. No, za mene koji sam se polako izdestilisao u racionalistu, ateistu, moralistu zasnovanom na razumu, a ne na mitovima, teško da sam mogao drugo da izaberem nego anarho-kapitalizam. A vi izaberite šta vi hoćete, ali nemojte tek tako lako odbaciti ove ideje samo zato što ih je jako teško čuti na drugim mestima. Svi drugi će vam reći da je anarhija haos, ja o tome nikada nisam govorio. Ja govorim o principima, pravilima, metodima. Anarhija je neka vrste prirodne evolucije demokratije. Demokratiju treba poslati u penziju.

Ja sam miran i sredovečan čovek, zadovoljan i životom i ličnim ekonomskim stanjem bez ikakvih agresivnih ambicija. Poslednje što bih želeo su potoci krvi usled suludih ideja. To ne znači, samo po sebi, da sam u pravu, ali želim da pošaljem poruku da se ne radi o pubertetlijskom bundžiji željnom protagonizma i adrenalina. Najviše čemu se nadam je da sam tiha voda koja breg roni.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 62 min 55 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika