Galerija

Sindrom bioskopske sale

OVO JE MOJ DVESTOTI JUBILARNI PRILOG

Pisao sam o odnosu ljudske prirode i kulture više puta i pisaću još, jer ta je tema veoma važna na najpraktičnijem mogućem nivou. Od toga, bukvalno mogu zavisiti život i smrt, spremnost na reakciju ili učmalost, vera u budućnost ili depresija.

Kada god progovorim o poštovanju nekih principa, prosečan čovek sa druge strane mi odgovara sa velikom skepsom o tome kako su ljudi po prirodi zli, lukavi, licemerni, da prevarom žele do uspeha, para ili vlasti. To ne samo da nije dokazana hipoteza, već naprotiv, u više epoha, razni eksperimenti su pokazali, da čovek i grupe izolovani od određenih destruktivnih izvora, mogu sasvim korektno da se ponašaju. Da, ali to nije dovoljno, skeptici primećuju da je čovekova priroda suštinski pokvariva, jer ako ponovo dođe u kontakt sa destruktivnim izvorima, da će se i najpošteniji slomiti. Tačno, ali irelevantno. Sve u ovom Svemiru reaguje na sile i stimulanse, zašto bi čovek bio van toga? I ako se stvari razumeju, za sve ima leka. Naravno da ljudi spontano na zlo deluju zlom. Kada prvi red u bioskopskoj sali ustane, ovi u drugom redu neće ništa videti, pa će ustati i oni, i tako malo po malo čitava sala će biti na nogama. Naravno. Ako tako čovek gleda na ljude, on zaista mora ostati neizlečivi pesimista. Uvek će neko zlo proizvesti neko drugo zlo. U redu, ali mi nismo retardirani roboti kojima isključivo upravlja spontano reagovanje. Obdareni smo neverovatno jakim mentalnim aparatom koji nam omogućava analizu, sintezu, empatiju, predviđanje, planiranje itd. Ako malo razmislimo, shvatićemo da je dovoljno da otkrijemo razlog šta je navelo prvi red na ustajanje, i ako ga otklonimo, prvi red će ponovo sesti, a zatim i ostali.

Razmislite dobro o tome koliko ideje i duboko verovanje u njih mogu da vam promene život. Počeću od banalnog primera. Pomislite samo na majku ili oca dece koji se čitav život srame od svoje dece kada su goli. Mole ih da se okrenu kad se presvlače, obavijaju se peškirima kada izlaze iz kupatila. A nema između te dece i njih nikoga da ih posmatra ili kritikuje. A ipak, to praznoverje o sramoti ljudske golotinje je toliko jako, da ceo život komplikujete bespotrebnim sakrivanjima. Jednostavno promenite par neurona u mozgu, i peškiri i okretanja postanu prošlost. Deca će vašu zadnjicu gledati jednako tako nezainteresovano kao i vaš nos. Verovanje u jedan skup ideja ili drugi potpuno menja ogroman broj praktičnih stvari u vašem životu.

Stidimo se da budemo goli ... besmisleno.

Stidimo se da budemo goli … besmisleno.

Kada bi ljudi u kritičnoj masi jednom zaista shvatili da je problem ovog sveta u započinjanju nasilja nad drugima, kada bi neko taj princip prekršio, što voljno, što iz čiste greške, jednako biste se tako neprijatno osećali kao kad vam spadne peškir dok izlazite iz tuša. Dok to ne shvatimo, zaluđivaćemo se besmislenim anti-logičkim maštarijama ili psihičkim devijacijama da su problem ovoga sveta bogati i da se od njih mora otimati i davati siromašnima da bi se zadovoljila pravda i da je socijalizam ili komunizam rešenje, a da je kapitalizam sinonim zla. Zlo je u započinjanju nasilja, ne u tome da ljudi slobodno razmenjuju svoje ideje, robu i kapital. Ali je zato sasvim u redu reagovati na silu silom ako se utvrdi da su neki bogati to postali prethodnom krađom. Apriori otimati od bogatijih pod izgovorom da je to „društveni pakt“ je infantilno u najboljem slučaju.

Problem nije u bogatom kapitalisti. Problem je u bilo kom čoveku, pa i kapitalisti koji se ne drži dogovora i koji veruje da je započinjanje nasilja koristan odnos u društvu, naročito za njega, nadajući se samo da će dovoljno dugo živeti, a da ga ne upuca neki terorista iz ultra-levičarskih ektremističkih organizacija. Kapitalizam bez nasilja je banalna razmena, nešto tako prirodno i spontano, obična pijaca. Kapitalizam nije nikako uzrok ljudskog nasilja, dakle i sama borba protiv njega je besmislena. Kapitalisti koji koriste nasilje bi ga koristili i bez kapitalizma.

umesto da se stidimo nasilja u bilo kom obliku

umesto da se stidimo nasilja u bilo kom obliku

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 47 min 11 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika