Galerija

Iluzija o apsolutnim ljudskim pravima

Iz više istorijskih, ponajviše iracionalnih razloga, živimo, barem u ovom demokratskom delu sveta pod iluzijom da postoje apsolutna ljudska prava. Pravo na obrazovanje, zdravlje, posao, itd… Da bih dočarao besmislenost tih pogrešnih uverenja pozabavio bih se idejom koja bi odmah trebalo da vam upadne u oči. Pretpostavimo da iz nekog novog, ludog, razloga se odluči da je i seks apsolutno ljudsko pravo. Dok god ima zainteresovanih za pružanje tih usluga, još bi se nekako to i podnelo. No, šta ćemo onda kada ponestane dobrovoljaca ili dobrovoljnih prostituta? Ne preostaje drugo, nego masovno silovanje. Jer, sve što je za nekoga pravo, sa druge strane nekom drugom mora to biti obaveza.

Izgleda da se mrda, a ne mrda se. Iluzije su ponekad benigne, ponekad kobne. U svakom slučaju ovo je dokaz da naš um ima ugrađene fabričke greške.

Izgleda da se mrda, a ne mrda se. Iluzije su ponekad benigne, ponekad kobne. U svakom slučaju ovo je dokaz da naš um ima ugrađene fabričke greške.

Kao da smo u zanosu te beskrajne želje o blagostanju svih ljudi zaboravili u kakvom svetu živimo. Da smo deo prirode u kome je sve ograničeno. I hrana i voda i teritorija i vreme i pamet. Uzmimo zdravlje kao apsolutno ljudsko pravo. Kao prvo postoji ogroman broj neprijatelja zdravlja protiv kojih je današnja medicina nemoćna. I žrtve tih bolesti su osuđene ili da pate ili da žive kraće ili da trenutno umru. Zašto niko okom ne trepne pred takvim problemima? Zato što znamo da su viša sila i da dok medicina ne uznapreduje, da tu „nema boga“. I u okviru bolesti koje medicina zna da leči, zbog nedostatka znanja, bolnica, lekova, vremena, pa i čiste informisanosti, veliki broj ljudi pati ili umire čak i od veoma izlečivih bolesti. Dakle, opet, konačan svet u konačnom vremenu sa konačnim resursima ne omogućuje zadovoljenje tog „univerzalnog prava“. A čak i kada ima i bolnica i lekova i znanja, ne mora da znači da ima para za sve da se leče. Medicina nije virtuelna energija koja dolazi meditacijom iz dubine Svemira u tela bolesnika. Ne, postoje istraživači, doktori, fabrike, i sve to košta papreno. Sasvim konkretno, živimo svaki dan veoma svesni da nemamo apsolutno pravo na zdravlje, ali smo odlučili da obmanjujemo sebe i druge, busajući se u grudi ljudskih prava. Ne samo to, tu iluziju produbljujemo ideološkim otimanjem para od onih koji imaju više dajući onima koji imaju manje, jer pravo je pravo. Ignorišući ogroman moralni problem da je otimanje započinjanje nasilja. Bogatiji mogu imati sasvim racionalne razloge zašto nikako ne bi želeli da finansiraju bilo koje lečenje. Ako bi to dovelo do, na primer, povećanja stanovništva do nivoa da bi stanovnici pojeli našu planetu kao skakavci polje kukuruza, bilo bi sasvim logično ne lečiti sve. S druge strane, bogatiji mogu biti jednostavno bez empatije. U tom slučaju, problem se ne može rešiti otimanjem, već nuđenjem prosvetiteljskih usluga. Ako bogatom bez empatije otmete iz jednog džepa, on će na sve načine tražiti način da to povrati na neki drugi način. Jedna zla akcija, uvek se na kraju pretvori u neku drugu zlu reakciju. S druge strane ako bogatiji želi da iskoristi svoj imetak za zdravestvenu dobrobit drugih, to treba pohvaliti, ali ne i očekivati, jer on se možda bolje razume u obrazovanje, pa je odlučio tamo da investira ili poklanja. U najboljem slučaju se može govoriti o korisnim težnjama, bilo bi bolje kada bi što veći broj ljudi mogao da se leči, kvalitetno školuje ili kvalitetno radi. Ali nikako ne možemo govoriti o pravima. Prava zahtevaju garancije, a u ovom ograničenom, šturom svetu, gde najviše pameti fali, niko ništa ne može da garantuje. Razmišljati tako je poštenije. Zavaravati sebe, može dovesti do velikih razočaranja, pa i depresije. Prevelika očekivanja, bez objektivne podloge mogu biti veoma frustrirajući. Što se pre okanete boga, države, ljudskih prava, mitu o jednakosti i ostalih praznih želja, to ćete ranije poželeti da uzmete stvari u svoje ruke i krenete da radite nešto konkretno da poboljšate sebe i ovaj svet. Zapamtite uvek, da ste zanemarljivo mali deo bio-mase na zanemarljivo maloj planeti, koja se vrti oko jedne od milijardi milijarda zvezda u praktično neograničenom prostoru i vremenu za ljudske aršine i da živimo u srećnom periodu između dva katastrofična udara nekog meteora i da nas pre ili kasnije čeka sudbina dinosaurusa. Mi nemamo prava, ali imamo obavezu da postanemo pametniji, ako želimo bolje ili ikako da živimo.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 49 min 45 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika