Galerija

Neke sponzoruše su moralne osobe

Da bismo shvatili šta je moralno, a šta nije, moramo krenuti od osnovnih principa. Dobro i zlo, ako su valjani su univerzalne kategorije, važe za sve i uvek. Da li je zlo biti bogat čovek? Ako je to bogatstvo stečeno slobodnom razmenom sa ostalim slobodnim ljudima, naravno da nije zlo. Da li je zlo da jedna žena, između vrlog i siromašnog i vrlog i imućnog izabere ovog potonjeg? Naravno da nije. Dakle, zbog kog bi razloga takva žena trebalo da bude moralno osuđena? Štaviše, ona bi trebalo da bude pohvaljena, jer se brine i za sebe i za svoje potomstvo, jer imućni muškarac daje veću verovatnoću sigurnijeg života. I ne samo to, ona daje primer drugim, vrlim, ali možda lenjim ili nesposobnim muškarcima da se potrude da i oni nešto steknu.

Drage žene, samo vi birajte vrle i imućne, tako će se lenji i siromašni muškarci malo mrdnuti.

Drage žene, samo vi birajte vrle i imućne, tako će se lenji i siromašni muškarci malo mrdnuti.

Naravno, ako žena zna da je njen muškarac to bogatstvo stekao primenom sile, koje je univerzalno zla kategorija, ona je saučesnik u zlu. Dakle sponzoruše lopova, otimača, ubica, korumpiranih činovnika itd… Takve žene je sasvim lako osuditi za nemoral. Jer ne primenjuju jedino oružje koje je svima na raspolaganju, a to je moralni sud i izopštenje nemoralnih. One, štaviše, daju i negativan stimulans ostalim muškarcima, da i oni postanu nasilnici. A muškarci s kojima su žene samo zbog para nezavisno od vrline i ne zaslužuju drugo. Čak im je i to previše.

Dakle, nije uopšte problem u bogatstvu, već u načinu dolaženja do njega što određuje dobro ili zlo. Pretpostavljam, da, barem na Balkanu, većina bogatih spada u one koji su to stekli silom, pa se stvari jako generalizuju, tako da svaka žena koja izabere imućnog je nemoralna. No, taj pristup je opasan jer potpuno bezrazložno stavlja u isti koš i sve bogate i sve žene koje biraju imućne. Ni bogatstvo, ni siromaštvo nisu ni dobri, ni zli sami po sebi, jako je bitno kako je bogatstvo stečeno.

Uopšte, čitava ideja besmislenih kolektivističkih sistema, kao što su socijalizam, pa i državna demokratija, ali naročito socijalizam, bazirali su se na zavisti i zaslepljenosti. Videli siromašni da su mnogi bogati postali to silom, pa su se onda potrudili da ih oponašaju stvorivši monopol sile, koji se zove država, da se bogatima otme i raspodeli siromašnima, pokazujući time sav svoj nemoral. Da su socijalisti shvatili da je osnovni problem bio u započinjanju sile i da je rešenje u stvaranju sistema gde se taj problem rešava u korenu, to bi bio moralni sistem. Ali tada bi se, avaj, zvali anarhisti, ne socijalisti.

Naravno, u slobodnom društvu bez započinjanja sile biće razlike između bogatih i siromašnih. Jer Novak Đoković će uvek bolje igrati tenis od većine nas, Mileva Marić će ostati mnogo bolja matematičarka od drugih, a Pavle Vuisić će ostati bolji glumac od drugih. Socijalisti bi, da je to moguće, otimali i tenisko, matematičko ili glumačko umeće od takvih i davali bi ga lenjim ili netalentovanim, jer vrlina je u preraspodeli po njima. Ovaj svet nas nije stvorio jednakima i ako to rezultira u nejednakim prihodima, to je životna činjenica, a nikako zlo.

 
Ako želite da odslušate, prilog počinje na 59 min 55 sek

Advertisements