Galerija

Mit o divljem kapitalizmu

Od kada je to sramota biti talentovan, sposoban, pametan, preduzimljiv, da stare probleme rešavate na originalne načine? Od kad su našim slobodama zagospodarili što socijalisti, što državne demokratije. Naježim se kada čujem na televiziji intelektualce i intelektualke, kada govore da je problem na Balkanu u divljem ili kako oni to još vole da dodaju, liberalnom kapitalizmu.

Zamislite da odete na zelenu pijacu, kod Bajlona ili kod Cvetka (to su dve poznate beogradske pijace). Zaređate od tezge do tezge, sve lepo gledate, pipkate i merkate i kupite ono što želite. Nađete odnos cene i kvaliteta koji odgovara vašim potrebama i znanju. Ako ne znate da procenite koja je lubenica slatka, vratiće se kući vukući deset kila nepotrebnog tereta. Eto, to je kapitalizam. Liberalni, divlji kapitalizam. Sa divljom slobodom idete i tražite ono što, kako i koliko vam treba.

Mi baš volimo da nas neko lepo laže

Mi baš volimo da nas neko lepo laže

E sad zamislite drugu situaciju, da po neki seljak pre nego što je došao na pijacu, da je presreo, nekog drugog seljaka, da mu je zaustavio kamion na drumu, oteo ga i on otišao na pijacu da prodaje nešto što nije njegovo. Ili zamislite da prođete pored tezge i da seljak izvadi nož ili pištolj i da vas prinudi da od njega kupite krompir samo zato što ste tu prošli. Ili zamislite da, ako kupite boraniju, da morate da kupite i pasulj. Ili zamislite da ako kupite trešnje od jednog, da onda morate da odete kod njegovog kompanjona da kupite i kukuruz. Ili zamislite da ako jednom kupite paradajz od jednog, da vas taj seljak prinudi da i svaki put kada se vratite morate uvek od njega ponovo da kupujete. Ili zamislite da država da monopol samo jednom da prodaje luk i da niko drugi to ne sme da radi. Koliko mislite da bi taj luk koštao? Ili zamislite da država i seljaci uđu u dogovor da angažuju policiju da vrši raciju oko pijace i da skuplja bilo koga ko se oko nje vrzma i da ga silom tera da tamo kupuje. Te stvari nemaju veze sa kapitalizmom, u pitanju je započinjanje sile, univerzalno zlo.

Dragi moji demokratski glasači, zar vam nije jasno da se od 1945. godine, pa do danas ništa nije promenilo. U vreme socijalizma, slobodno tržište skoro da nije ni postojalo, tako da se ne bih umarao previše objašnjavajući koliko je to loše bilo. I u vreme Miloševića, kao i posle 2000-te, stvar je potpuno ista. Država, klijentilističkim pristupom određuje ko će i koliko da prosperira preko zakona koji rešavaju interese ponekih privatnika, onih koji finansijski pomažu određenu partiju. To je ono što je divlje. Ali nikako slobodno ili liberalno. Tu slobode nema, samo pakt između 2 nasilnika. A ostali, žive sa utopijom da nas je divlji kapitalizam unazadio. Ne, unazadilo nas je neznanje, kao i uvek. Kapitalizam, što je slobodniji, to je bolji. Jedini limit koji kapitalizam mora da ima je nezapočinjanje nasilja, sve drugo prepustite slobodnim i preduzimljivim ljudima. Da, ali tada ne bi bilo mesta državi. Opaaa, možda je to razlog što i dalje imamo političare i državu. Kada bi svi shvatili šta je sloboda, oni više ne bi bili potrebni. Države, kao i popovi dobro znaju svoj zanat. Koriste intelektualnu inferiornost dece, lažući ih od malena da ih bog voli, da se rađaju grešna, da je demokratija savršena i da su bogati zli, a da je država ta koja se bori za blagostanje siromašnih.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 52 min 50 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika