Galerija

Država Josipa Pejakovića

Imao sam na umu da objavim sasvim jedan drugi prilog, ali naleteh jutros na ovaj izvanredni odlomak iz predstave nastale devedesetih godina u jadnoj Bosni, u sred groznog rata, koji je maestralno odglumio bosanski glumac Josip Pejaković i koji je ponovio kao gost u zagrebačkoj emisiji „Nedjeljom u 2“ Aleksandra Stankovića. Šta da kažem, umetnost ponekad može da sažme tomove filozofske mudrosti u nekoliko rečenica. Nikad tačnijih reči, evo, sve ono što sam ja pisao u zadnjih 15 priloga, sve se to može reći i ovako:

„Kad se čoek rodi, on se rodi malehan. Od dvije kile, od tri kile, od četr kile, o pet kila, … o ja sam se rodio o šes i po kila. I onaj mali čoek od dvije kile mesa neće zatvora, on oće da izađe. Đe? Napolje. On udara svoju mater rođenu rukama, nogama, šakama, hoće da izađe van. Zašto? Da vidi. Šta da vidi? Državu. Oće da vidi đe će živit, đe će kuću pravit, đe će čuvat ovce, koze, đe će svašta nešto. I on kad izađe napolje vidi šta? Ništa. Ništa od onoga što je ono malo od dvije kile mesa žive vage mislilo da će bit. I on bi namah da vrati u mater, al ne mere. Ti kad izađeš na jednu rupu, na nju se nikad više ne mereš vratit, nego ostani tu, fataj se za šta bilo, za vazduh … rukama, nogama, samo se fataj, i meni nije čudo što ono malo od dvije kile mesa ne zna šta je država, al mi je čudo što onaj bilmez od 100 kila ne zna šta je država. Al, ja znam. Država, država je kad te neko drži, ko što ja držim ovce. Svaka ona ovca zna da je moja. Kako zna? Zato šta ja nju svaku ošišam iza lievoj uha i ofarbam. Kako? Svojom farbom. I onda ona zna da sam ja njen gazda. A ja znam da su one moje ovce.“

od Pepe Bandića do danas.... ovaj čovek je uvek primećivao ono bitno u životu.

od Pepe Bandića do danas…. ovaj čovek je uvek primećivao ono bitno u životu.

Pejaković, dakle, je nesuđeni anarhista. On daje tačnu dijagnozu, samo je uvek problem sa lekom. I on sam, kao i mnogi drugi i pre i posle njega misle da bi bilo bolje kad bi država bila bolja. Eh, kad bi samo znali da je najbolja država ona koje nema. Al nikako da dođu do te ideje…. Treba vremena da i to sazri. U svakom slučaju, hvala vam Josipe, tako ste me obradovali. Dok sam slušao, nisam verovao, osmeh mi se otvorio od uva do uva, baš pomislih, pa ovaj čoek sve pogodi. Đe si Josipe, đe me nađe.

Evo, celokupnog snimka na JuTjubu, ceo intervju govori o mnogim stvarima, a gluma počinje u 17. minutu.

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u umetnost