Galerija

Ko se boji islamskog terorizma još, tri za groš

Ja ne. Ni malo, ama baš ni malo. Nakon gnusne pucnjave i ubijanja desetine novinara i karikaturista pariškog satiričkog lista, sada bi trebalo da se sablažnjavamo, da se skupljamo oko ove ili one nacije, oko ovog ili onog tabora… Ne, ja nisam bezosećajan, ali ni naivan. Alergičan sam na propagandu i na mainstream medije.

Naravno da je Islam agresivno-pogubna religija, kao što su to oduvek bili Hrišćanstvo i Judaizam. Islamski teroristi su jednostavno dosledni Muslimani od akcije, oni koji nisu preskočili one redove u Kuranu gde piše da jeretike treba ubiti. Da, Džihad nije interpretacija ekstremista, to tako jednostavno piše crno na belo. Zamislite kada bi mene neko nazvao ekstremnim matematičarem ili fizičarem, zato što tvrdim da je Pitagorina teorema tačna ili da su svi Njutnovi zakoni potpuno tačni. U Bibliji, u Starom Zavetu, dakle delu koji dele svi Hrišćani i Jevreji, isto tako stoji lista razloga zbog kojih treba kamenovati, moralno osuditi ili ubiti jeretike. Razlika između Islama i Hrišćanstva je pretežno u tome, što su ateisti tokom vekova užasno teške borbe uspeli da se izbore za istinu i potisnuli što Vatikan što ostale centre hrišćanske moći, tako da su oni sada „samo“ centri propagande, bez direktne realne moći, dok su islamske zemlje danas ono što su zemlje okupirane hrišćanstvom u Evropi bile nekada. Ateisti su svojim dugotrajnim delovanjima primorali hrišćane snagom ideja, a ne mača, da filtriraju pogubne redove iz Biblije kao i da izaberu najmirniju interpretaciju biblijskih metafora. Kada su hrišćani bukvalno čitali sve redove Biblije u prošlosti, po trgovima cele Evrope goreli su razni Đordano Bruno, dok su po šumama trulile žrtve sukoba interhrišćanskih struja. Islam danas je fotografija hrišćanstva iz prošlosti. Iz potpuno istih razloga. Islam je momentalno gori od hrišćanstva samo zato što ateisti u tom delu sveta su malobrojni i slabi. Dakle, čuditi se 11. septembru, madridskom vozu ili pariškim novinama, naivno je. Toga je bilo i biće. Religijska strast se jako polako gasi.

No, i pored toga, čovek koji živi u Evropi, na Zapadu, ili u Americi, ima jako malo razloga da se plaši islamskog terorizma. Ne zato što njihovi zločini nisu gnusni, nego zato što statistički gledano, poginuti od Islamskog mača je neuporedivo teže nego od domaćeg. Dakle, u kojoj god državi Zapada živeo, uvek mi se piše isto. Svaka od tih država može da odluči da me pošalje da idem u rat koji njima pada na pamet i može da me pošalje u koncentracioni logor za masovno silovanje muškaraca i žena koji se zove zatvor ako se usudim da ne platim harač za taj isti rat. Objektivno gledajući, ja se države plašim daleko više nego najgoreg islamskog teroriste. Ako pogledamo u zadnjih 70 godina istorije Zapadnih zemalja od islamista je poginulo 5000 ljudi, maksimum. Od domaćeg državnog terorizma milioni ako računamo na sve ratove i zatvore.

Islam nije religija mira. Ako selektivno čitamo Kuran kao što većina Hrišćana danas čita Bibliju može da bude, ali original je veoma problematičan

Islam nije religija mira. Ako selektivno čitamo Kuran kao što većina Hrišćana danas čita Bibliju može da bude, ali original je veoma problematičan

Dakle, pre nego što krenemo da se skandalizujemo, kao da su narušene ne znam kakve vrednosti, pogledajmo realno činjenice. Od čega je verovatnije prosečnom čoveku da nastrada, od svoje države ili od nekog zalutalog Džihadiste? Ali mainstream mediji tako vešto plasiraju propagandu tako da velika većina misli da ovde imamo ko zna kakve slobode, da smo ne znam koliko bolji od tih terorista itd. Citirao bih Bibliju (ima i dobrih delova) da je mnogo lakše videti trunku u tuđem oku nego Balvan u sopstvenom. Naravno da je u islamskom svetu mnogo gore, naravno da se nikada ne bih menjao i uvek bih živeo tu, a ne Avganistanu ili Pakistanu, jer oni imaju sva zla koje mi imamo plus to islamsko ludilo. Ipak, mi imamo dovoljno našeg zla da raščistimo, da ne treba da izgubimo iz vida šta su naši prioriteti. Mi ne živimo ni u kakvom Diznilendu ovde.

Čime se leči islamski problem ovde na Zapadu? Ukidanjem države blagostanja. Ko dodje ovde sa namerom da živi od svog rada, dobrodošao je, bez obzira na veru. Kada bi se ukinula obavezna socijalna pomoć i penzija, koja je dosta visoka u Francuskoj, daleko bi se smanjio broj emigranata. Sada dolazi veliki broj jer je domaći priraštaj mali, a potrebne su nove porezne platiše da izdržavaju stare domaće penzionere. U slobodnom društvu bez države, penzije bi bile iz lične štednje, što je jedini moralni i dugoročno ostvarivi sistem i onda uopšte ne bi bili potrebni jeftini niskokvalifikovani emigranti. Nikakva sila. Jednostavno se zavrnu slavine para otetih od domaćeg stanovništva i Alžirac jednostavno ne dolazi u Francusku osim ako zaista nije izuzetan. Slobodno tržište uvek sve rešava. Da, ali za to je potrebna sloboda, a država i sloboda nikako ne idu zajedno.

Nama ovde ostaje da se borimo da nam ne otmu i to malo slobode što nam je ostalo, a islamisti, oni moraju tamo gde su da rešavaju svoje probleme. Daleko im lepa kuća, ovde nam ne trebaju, imamo mi svojih lokalnih nasilnika u izobilju: marksista, nacionalista, demokrata, fašista, …

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 21 min 30 sek

Advertisements