Galerija

Devojčica sa šibicama neće doći do pravde, ali naši unuci hoće

Neka žena u anonimnom gradu devet meseci nosila je dete u svojoj utrobi. Pazila je što je bolje mogla, svi oko nje su joj pomagali, ne bi li sačuvali njen plod, ne bi li se porodica produžila, ne bi li se život nastavio. Porođaj, kao i svaki drugi je bio mučan. Znoj, krv, bol, sati patnje, doktori i oskudna bolnica. Ali na kraju, na zadovoljstvo svih, ipak se rodilo dete. Malo biće duboko je udahnulo i snažno zaplakalo. Roditelji srećni i ponosni, rođaci tepaju, ljube i poklanjaju šta ko može. Po delu varoši proširila se radosna vest. No, svega mesec dana nakon toga, ispostavilo se da je dete žrtva galopirajuće brzog raka na mozgu, ne može se operisati, ni zračiti, ni hemijski delovati. Šansi za spas nema. Detešce koje čestito nije ni progledalo već se sprema na večni počinak. Mala glavica, nikada se više neće podići, zauvek će nesati na užas svojih roditelja.

U Africi, muškarac, crnac, glava porodice, lovac i skupljač plodova, član nekog plemena, već mesecima ne uspeva ništa da nađe da prehrani svoju ženu i decu. Kiše ne padaju već godinu dana, sve je uvelo, svi potoci isparili, zemlja popucala i pretvorila se u kamen. Jedno po jedno dete umiralo je, svi su odlazili kao list odnešen jesenjim vetrom. Na kraju, umrli su od gladi i lovac i njegova žena. Zauvek ta porodica nestala je sa lica Zemlje.

Racionalna etika, da li je to uopšte moguće?

Racionalna etika, da li je to uopšte moguće?

Selo u Bosni. Nekoliko porodica živelo je decenijama skromno u nekoj zabiti, u nekom planinskom zaseoku zaboravljenom i od boga i od ljudi. Na stolu je ipak svaki dan bila po vekna hleba, bilo je tu i sira i varenike, a venci belog luka sušili su se okačeni na klinac zakucan u vrata. U tom selu se nikada ništa bitno nije dogodilo. Život je po nekad donosio male jednostavne radosti, a uglavnom je tekao teško i neproduhovljeno. Devedesetih godina, pukim slučajem banule su neke vojske i onako čisto iz odmazde ili oholosti, nož je sevnuo, krik i vriska su se na kratko čuli da bi, onda, zaseok zauvek utihnuo.

Da li je fer da beba koja još nije stigla ni do svoje moralne inicijacije samo tako umre? Da li je pošteno da afrički lovac vidi na svoje oči kako mu porodica nestaje, jedno po jedno dete? Da li je pravedno da neuki ljudi iz bosanske nedođije koji su samo hteli da prežive u surovoj planinskoj klimi budu tako mučno ubijeni od strane pijanih i osionih vojnika? Ne, ne, i ponovo ne. Ali, to su realne životne činjenice. Ovaj svet je takav.

Postoje ljudi koji veruju da se priča ne završava smrću i koji misle da će se u nekom drugom životu nepravda ispraviti. Možda. Ipak, racionalno, realno gledajući ništa na ovom svetu ne ukazuje da je to istina. Ako se zagledamo u dubinu Svemira i postavimo to pitanje ZAŠTOOOOO, bićemo zaglušeni tišinom i teskobom nedospelog odgovora. Naravno da nam je krivo, naravno da bismo hteli da nije tako, naravno da smo gladni pravde, ali Svemir nije tu da nas zasiti.

Ili možda ipak jeste. Definitivno jeste, ali na drugi način. Kako smo mi produkt prirode, dakle Svemira, taj Svemir nam je podario Um, kojim ako znamo kako da se poslužimo, možemo, ako ne da iskorenimo, a ono bar da drastično smanjimo i bolest i glad i rat. Naš um, naša racionalna dostignuća uspela su da smisle lek za najtežu bolest koja je oduvek pogađala čovečanstvo i odnosila statistički najveći broj života. Više od kuge, malarije i gripa. Najveća i najteža bolest od kada smo se odvojili od primata pa do danas, uvek je bila i ostala nemoralnost i neprincipijelnost. Sva je sreća što smo uspeli da dođemo do univerzalne racionalne etike i što smo, barem u teoriji, uspeli da se rešimo i etike iz autoriteta i iz pragmatizma i iz lične sreće. Čovečanstvo je uspelo da dođe do racionalne etike. Ali, toga je svestan zanemarljivo mali broj ljudi. 99.9999% ljudi na ovom svetu još nije svestan nove etike i zbog toga je žrtva etika koje propisuju crkve, države i subjektivni relativisti svih vrsta i boja. Kada se ideja nove etike bude proširila u kritičnoj masi, povećaćemo drastično šansu da ozdravimo čovečanstvo i da konačno postanemo ljudi. A kako, videćemo u seriji priloga koji će nastati u bliskoj budućnosti.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 57 min 30 sek

Advertisements