Galerija

Etika iz subjektivizma

Još jedan vid propale etike je etika iz subjektivizma. Iskoristio bih tu primer koji Sem Heris (autor Moralnog Pejzaža) često koristi u svojim prezentacijama.

Sem je razgovarao, jednom prilikom, sa etičkim savetnikom u Obaminoj administraciji o pitanjima morala. Američki liberali (što uopšte nije isto što i libertarijanci) i uopšte liberali sveta imaju čudnu tendenciju da shvataju kulturu neke populacije kao etički stub za odlučivanje vrednosti dobra i zla. Drugim rečima, šta se dogovori neka zajednica, to je moral. Kao i obično, sve zablude zvuče jako lepo na početku, ali ako malo bolje razmislimo, videćemo da ako kultura diktira moral da je i to veoma brzi put ka paklu (naravno, ne onom hrišćanskom, koji ne postoji, već ka ratovima i propasti)

Zamislimo da postoji neka grupa ljudi, koja u svojoj kulturi ima pravilo da se svakom desetom detetu moraju izvaditi oči, mesec dana nakon rođenja. Obamin etički savetnik je odgovorio da u tome ne može biti zla, ukoliko ne znamo šta je razlog tom pravilu. Na to je Heris dodao, da možemo da zamislimo da to propovedaju pravila lokalnog kulta, da se tako omogućuje izabranima da spoznaju pravu mudrost tako što će do saznanja dolaziti preko mraka, jer čula zamagljuju oštrinu uma. Savetnik je odgovorio da ako je tako, da ne možemo mi, pripadnici neke druge kulture išta tu ni da dodamo niti oduzmemo, da ako neka zajednica prigrli neka pravila, da niko ne može objektivno da sudi da li su ona bolja ili lošija od drugih. Na primer, ko smo mi da sudimo o tome što se Muslimani obrezuju? Ili recimo, u nekim kulturama, moralno je da žene vezuju kosu u konjski rep, jer po njihovim verovanjima, konj je simbol vrline i ženske plodnosti, ili tako neko lokalno praznoverje.

Nema puno razlike između ovoga i demokratije. S jedne strane sila, s druge strane lilihip. I mi smo nemoćni prema sili države kao ova dečica prema njihovim nastranim kulturama. Muslimani su žrtve svojih iluzija, a mi svojih.

Nema puno razlike između ovoga i demokratije. S jedne strane sila, s druge strane lilihip. I mi smo nemoćni prema sili države kao ova dečica prema njihovim nastranim kulturama. Muslimani su žrtve svojih iluzija, a mi svojih.

Da li je zaista tako? Da li je zaista dovoljno da neko pravilo bude moralno, samo zato što je usvojeno kulturom i da zasta ne postoji način da se objektivno rezonuje o moralnim vrednostima? U praksi je to često tako, postoje mnoge kulture u svetu koje tako razmišljaju, evo vidimo da i moralni savetnik najmoćnijeg čoveka na Zemlji daje takve savete, šta tu ima čudno. S obzirom da Obama nije trenutno otpustio takvog savetnika, postavlja se pitanje o nivou njegove etike, ili možda voli da bude okružen ljudima koji razmišljaju drugačije od njega. Rekao bih da je ovo prvo u pitanju, Obama realno ima ogromne etičke probleme.

Naime, u primerima koje sam naveo postoje dva problema. Prvi je problem da kulture imaju tendenciju da brkaju etiku i estetiku. Vezivanje kose u konjski rep, kao moralna obaveza je apsurdna, jer se radi o čistoj estetskoj kategoriji. To je samo pitanje ličnog ukusa. Niko ne sme da nameće ikakva estetska pravila drugima, niti je iko dužan da se pridržava ijednog takvog pravila. Drugi problem kulture je što se radi o subjektivizmima. Neke kulture iz raznoraznih razloga, ulaze u sukob sa privatnim vlasništvima ljudi koji poseduju sami sebe. Svako dete je vlasnik svojih očiju, svoje kožice na penisu, svojih ruku i nogu, celog tela, a kulture nameću što silom, što ispiranjem mozga, pravila iz proizvoljnih ličnih izbora drugih ljudi.

Etika iz subjektivizma nije pogrešna samo zato što se pravila jedne kulture ne dopadaju nekoj drugoj. Čak i u okviru same kulture, ne mogu se etički opravdati sva pravila, samo zato što se većina, pa čak i svi sa njima slažu. Recimo pravilo da je dobro sve ono što je dobro za državu, grupu, opštinu, nebitno, nije samo po sebi dovoljno da postane etičko. Ponekad takva pravila slučajno nemaju negativne posledice, ali kad ih imaju, najgore od svega je što stradaju ljudi bez ikakve racionalne podloge. Opravdanje da su se svi složili sa tim pravilom nije realno opravdanje. Etika ne može biti subjektivna.

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka