Galerija

Etika iz racionalnosti

Sada kada smo videli listu propalih etika, trebalo bi da bude jasno kako graditi racionalnu etiku. Evo kako. Isto kao i nauku. Tako što ćemo posmatrati ljudsko ponašanje, analizirati njegovu biološku dimenziju i generalizovati njegovo ponašanje i mogućnost izbora na logičan način. To što koristimo metod građenja etike na isti način kao što gradimo nauku NE znači da nauka propisuje etiku. Ali vrednosti koje su formirale naučni sistem su iste koje formiraju racionalnu etiku. Doduše, naučni rezultati utiču na etiku, naša saznanja o svetu, biologiji, fizici itd… utiču na naše etičke sudove, ali nauka kao cela, ne propisuje etiku, samo joj pomaže. Ništa u ovom Svemiru ne može da propiše ljudski izbor. Ne postoji prirodna etička sila iz koje crpimo inspiraciju za moral. Stvari su mnogo jednostavnije, ali i radikalnije.

Kao prvo, ako se držimo naučnog metoda, dakle logike, moramo da razlučimo da li je neki problem etičke ili estetske prirode, a nakon toga, ako je etičke prirode, ako je nešto dobro, onda je njegova suprotnost zla. I obrnuto. Ne možemo prihvatiti da nešto može biti i dobro i zlo u isto vreme. I za kraj, sve što je dobro mora biti univerzalno dobro za sve, bez i jednog izuzetka.

Pozabavimo se prvo razlikom između estetskog izbora i etičkog izbora. Na primer, ako vas neko pozove u goste i tada vas izvređa, to će biti estetski izbor vašeg domaćina, a vaš, isto tako estetski izbor će biti da odete iz te kuće i verovatno da se više nikada ne vratite. Naravno, ako ste mazohista, vaš estetski izbor može biti i da ostanete. Međutim, u slučaju da izaberete ipak da odete, a da pre nego što izađete iz kuće, vaš sramni domaćin vas preduhitri, zaključa vrata i zamandali sve prozore i konopcem vas veže sa stolicu, problem trenutno prerasta iz estetike u etiku. Vi više nemate izbora. Sada druga strana započinje silu, a vi morate da trpite hteli ili ne hteli. Dakle, vaš domaćin i dalje ima izbora, može, ako hoće da vas odveže, ali vi ne. Dakle, princip univerzalnosti je trenutno narušen.

Stefan Molinju ubiva aždahu propalih etika

Stefan Molinju ubiva aždahu propalih etika

Krenimo i korak dalje, pretpostavimo da vaš domaćin u sledećem koraku odluči i da vas muči i nakon toga ubije. Kako znamo da je taj čin nemoralan? Pa pretpostavimo suprotno. Pretpostavimo da je ubistvo dobro, da je to vrlina. Ali, kao i sve druge vrline mora biti univerzalno dobro. Da bi bilo univerzalno dobro svi bi morali težiti ka tome da ubijaju druge ljude. Tako da ako ja ubijem nekog drugog pre nego što taj ubije mene, stvar koja se po definiciji dešava u ubistvu, ubijeni postaje nemoralan, jer sam mu ja uskratio mogućnost tog izbora. Dakle, ja ili bilo ko drugi, svojom akcijom ne možemo da održimo sistem u kome su svi moralni. Takođe ljudi koji spavaju, ili su u komi, ili nepokretni invalidi, sve su to nemoralni ljudi jer ne uspevaju da dostignu vrlinu. Veoma jasno postaje da je ubistvo neodrživo kao univerzalno dobro. Zbog toga, po principu isključenja trećeg, ako nešto nije dobro, onda mora biti zlo, ako je etičke prirode. Ako je estetske, onda je nebitno. Ako pretpostavimo da je ubistvo zlo, takav sistem je potpuno održiv, i za one koji spavaju, i za ljude u komi i za invalide i za dvoje ljudi u istoj sobi ako jedno ne ubija drugo, sistem sasvim može da funkcioniše. Svi mogu istovremeno da postoje i funkcionišu univerzalno ne ubijajući druge. Eto, u par koraka smo dokazali da i bez boga, bez subjektivizma i pragmatizma, ubistvo kao etički izbor je zlo, ono je i nemoguće i neodrživo kao dobro. Dovoljno je bilo samo pratiti logiku i prirodu. Tako sledeći istu logiku, možemo da zaključimo i da je krađa ili silovanje, takođe univerzalno zlo i sve drugo čime se bavi etika iz racionalnosti.

Naravno, da je priroda drugačija, kad bi se makro objekti kao ljudska bića mogli ponašati kao nuklearne čestice, da mogu biti na nekoliko mesta ili vremena u isto vreme, ako ne bi imali izbora kao što stene nemaju, stvari bi bile drugačije. Etika se bavi makro objektima, sa racionalnom svešću, sa mentalnim sklopovima koji omogućuju izbor, koncepte, ideje i sve ono što krasi ljude. Nemoguće je našu etiku primeniti na životinje. Lav nema nikakav izbor da nas ubije. On jednostavno odgovara biološkom stimulansu gladi. On nas neće ubiti samo ako se slučajno nađemo pored njega nakon što je pojeo celu zebru.

Ako vam sve ovo zvuči banalno, a to zaista i jeste, treba da vas je, kao i mene i ostatka čovečanstva sramota da su nam bili potrebni milenijumi da zaključimo tako neke jednostavne stvari. Ali to nismo uspeli, zato što od vajkada učimo da je iracionalnost vrlina. Od bogova se nismo izlečili ni u 21. veku, patriotizam, nacionalizam, fudbalski huligani, horoskopi, gatanje, teorije zavere,… svo to mentalno đubre stoji na putu da ispoljimo svoju racionalnost i vidimo stvari onakvim kakve one zaista jesu.

Sve ovo, srž je knjige koja se naširoko bavi celom racionalnom etikom, a autor je opet kanadski filozof Stefan Molinju (Stefan Molyneux) i njegova kniga „Universally Preferrable Behavior“ – „Uopštenje poželjnog ponašanja“, koja sve to detaljnije i formalnije opisuje i dokazuje. Na žalost, nema prevoda, moraćete da čitate na engleskom, mada se, iz daleka, bavim, mišlju da je jednog dana prevedem, knjiga ima svega 130 stranica. Ali na sreću, knjiga je besplatna, pa možete da je skinete sa autorovog sajta.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 23 min 30 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka