Galerija

Vlada Divljan

Naleteo sam na vest da je umro pre neki dan. O tom čoveku ne znam ništa, a saznao sam ono elementarno u emisiji Tanje Peternek na JuTjubu.

Gledajući ga onako mršavog, dao mi je utisak krhkog cvetića. Biografija bi mogla da se sažme u par rečenica. Bezbrižna muzička mladost puna talenta i beogradskih žurki. I sam se sećam tog doba. Zatim je došao prvi talas balkanskih ratova početkom devedesetih i Vlada ode u prvo inostranstvo. Pa se vrati, ali ne lezi vraže, Balkan se još nije smirio i Vlada ode i u drugo inostranstvo i tamo i umre.

Gospodari života i smrti, balkanski nacionalisti i kasapi, imali su svoje planove. Kao zahuktale lokomotive punom brzinom jurili su napred u destrukciju, ali pre toga, nas, male ljude, oduvali su u inostranstvo kao prašinu sa pragova šina. Niko nas nije pitao ni šta mislimo, ni šta hoćemo, proglašeni smo Srbima preko noći, a oni su znali šta je naš interes, valjda, bolje od nas, kao i svi kolektivisti.

I tih devedesetih, kad je Vlada prvi put otišao, Srbijom su harali isti oni, imenom i prezimenom kao i danas. Neki su promenili retoriku, neki nisu, ali ideje niko od njih nije. Eto, počinju polako da se gase i životi tih generacija koje su tada otišle, a Balkan ostaje Balkan.

Dok pišem ovo, slušam Vladin baršunasti bariton koji me podseća da u ovom svetu osim krvi i suludih ideja, postoji i nešto lepo. Mali, lepi, tihi, vaspitani i vredni dečko, nema te više … Počivaj u miru.

Vlada_Divljan

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 59 min 30 sek

Advertisements