Galerija

Individualizam nije isto što i usamljenost

Koliko je samo trule propagande na ovom svetu. Kolektivisti raznih boja: hrišćani, muslimani, marksisti i demokrate često će napasti pristalice anarhije, objektivizma, minarhizma i libertarijanizma da su to ljudi koji mrze ljude, mrze siromašne, mrze stare, mrze neobrazovane itd… Možda jedno ipak mrzimo, a to su varalice. Jedna od najdosadnijih optužbi je ta da, kako jednom reče Muhamed Jusufspahić, muftija srbijanski, u emisiji „Ljudovanje“ na televiziji Republike Srpske, individualisti žele da stvore solitere, sa jednim redom betona, a drugim redom ljudskog mesa, da želimo da stvorimo izolovane ćelije sa ljudima koji ne komuniciraju sa drugima, koji su robovi svojih malih skučenih individualnih svetova. Ako vas zanima, ima na JuTjubu, pa tražite, ne želim da vam pomognem u tome, jer je već i previše da sam i pomenuo tog čoveka.

To je zaista ili teško nerazumevanje individualizma ili mnogo verovatnije, prljava taktika blaćenja svojih suparnika. Istina je, mi individualisti, objektivno predstavljamo veliki izazov svim kolektivistima, već vekovima. I što smi mi jači, to su oni slabiji. Samo su oni još uvek dovoljno jaki, tako da je ovaj članak neophodna odbrana od takvih gnusnih napada.

Individualizam, ne znači otuđenje od drugih ljudi, to jednostavno znači da svaki čovek ima svoju glavu na ramenu, pa ma koliko ona glupa ili pametna bila, najbolja je svakome od nas. To znači da donosi sam svoje odluke umesto da to čini neki Veliki Duh umesto njega. A pametni znaju da ne znaju mnoge stvari, pa će veliki deo vremena potrošiti čitajući i slušajući druge i diskutovati sa onima za koje misle da su pametniji u nekoj oblasti. To na najširem mogućem polju. U ekonomskom polju, individualisti znaju da moraju biti upućeni na druge ljude jer sve zavisi samo od nas, a kako ništa sami ne možemo, da bismo preživeli moramo se kako-tako organizovati i dogovoriti sa drugima. Jer kad nestane Veliki Zli Roditelj Crkva ili Država, sve zavisi samo od nas. Samo bi iracionalan čovek sedeo izolovan u svom soliteru od betona i mesa u slobodnom društvu. Ali jedno ostaje sigurno; s kim god da se posavetovali ili udruživali, krajnja odluka ostaje svakom pojedincu da je donese. Nema ni boga ni države koji bi mogli da se nametnu volji indivudalista. Osim naravno za stvari u kojima neko započinje nasilje, a za to su privatni sudovi i policije jedno od mogućih rešenja.

Ko je vlasnik ovih žena? Alah ili čovek preko Alaha. Ne samo da su popovske priče bez logike, već je i njihova praksa dovoljna da se vidi šta je pravi cilj

Ko je vlasnik ovih žena? Alah ili čovek preko Alaha. Ne samo da su popovske priče bez logike, već je i njihova praksa dovoljna da se vidi šta je pravi cilj

Klasična propaganda nekih kolektivista je da postoje teorije zavere moćnika koji žele propagandom individualizma da začaraju mase, tako što će ih zakovati za fotelje ispred televizora kojima će ih manipulisati, jer će oni biti gomila malih nekomunikativnih lako slomljivih karaktera. Realnost je da su upravo kolektivisti ti što to rade. Crkve zahtevaju da se slušaju njihove besmislice, svi onako grupno, dok pop priča, ovčice u publici pasivno slušaju subjektivne interpretacije nerazumljivog teksta koji oni zovu metaforama. Dok kolektivisti marksisti ili demokrate zaista koriste televiziju da puštaju dezinformativne programe koji se zovu TV Dnevnik, opet pasivno. Dok individualisti idu u dobre škole, uče ceo život i neprestano pregovaraju i razgovaraju i stvaraju u realnom životu. Da parafraziram Ajn Rend, Atlas kapetana industrije drži Zemlju na svojim leđima.

Ja razumem da je lakše prstima mrdati zrna brojanice, ili montirano se svađati na TV duelima, nego nešto konkretno raditi, ja razumem da ti ljudi ne žele da izgube svoju vlast, ja saosećam sa njima, svi smo mi ljudi, ako nam se može, mi želimo da vladamo drugima, da bismo živeli komotno, ali gospodo draga, vaše vreme ističe. Vaše laži će trajati, još neko vreme, ali postaju sve bleđe i bleđe.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 48 min 10 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika