Galerija

Šamaranje Beograđana je moralno

Zamislite scenu da ste odrastao čovek rođen bilo gde na svetu van Beograda i da idete ulicom tog grada i da šamarate bilo koga sretnete, nakon što ga pitate da li je on rođeni Beograđanin. Štaviše, ako prođe policajac i ako vas upita zašto ste ošamarili čoveka koji je prošao, vi biste mu odgovorili da je to zato što je Beograđanin. On bi se nakon toga samo izvinio i odstupio. Štaviše, nakon toga možete i policajca da pitate da nije slučajno i on Beograđanin i ako jeste, lepo se razderete na njega i njemu odvalite jednu šamarčinu. On bi se na to zahvalio i otišao.

Znam da zvuči nadrealno i montipajtonski, ali ova metafora nije ni malo slučajna. Veliki broj zemalja, čak i zapadnih demokratskih zemalja, nema nikakav zakon po kome je dranje, lupanje dece po guzi ili šamaranje nezakonito. Štaviše, deca se lupaju za njihovo dobro. Ona su naša budućnost, mi njih volimo, na njima svet ostaje i sve bismo dali za njih, pa ih zato neprestano mlatimo. A šta su deca drugo nego jedna manjina u svakom društvu. Moja metafora bi mogla jednako važiti za Vranjance, za Novosađane, za pecaroše, za programere, za pekare, za plavooke itd… Zašto sve te druge ne možemo da šamaramo, a decu možemo i to čak s ubeđenjem da to radimo za njihovo dobro?

Nekada su ljudi mislili da su robovi normalni. Danas mislimo da je tući decu normalno. Vreme je za novi civilizacijski napredak

Nekada su ljudi mislili da su robovi normalni. Danas mislimo da je tući decu normalno. Vreme je za novi civilizacijski napredak

Dok se ne skupe drugi dokazi, mi ljudi smo apsolutni vlasnici naših tela, uma, misli i svih akcija. Kao takvi, sve što mi jesmo, sve što proizvedemo, kažemo, platimo drugima da proizvedu, sve što, bez prisile, razmenimo sa ostalima, sve to opet pripada nama. Iz toga i proizilazi princip o nezapočinjanju sile, jer ko započinje silu, on u stvari krši naše prirodno pravo na naše telo, um ili sve što iz toga proizilazi. Šta je to dete? To je hendikepirana varijanta tog istog. To su ljudi koji isto tako imaju svoja apsolutna prava na posedovanje samog sebe i ko se na njih dere, ko ih tuče, on u stvari vrši nasilje nad njima. Kažem hendikepirana, jer nisu ni fizički ni intelektualno ni emotivno razvijena kao odrasle jedinke. Dakle tući decu je jednako tako nemoralno kao tući mentalno zaostale ljude što ne napreduju jednakom brzinom kao i ostali u matematici. Iz nekog razloga, naša društva misle da je lupati decu dobro za njih. Zar nije očigledno da se radi o ogromnoj zabludi? Svi znamo da sa mentalno zaostalim treba posvetiti 10 puta više vremena nego sa normalnim da bi ikada išta postigli. Nije li isto tako normalno da decu treba bolje, a ne gore tretirati nego druge odrasle osobe? Da li vi odvalite šamarčinu nekom kolegi na poslu kad kaže nešto glupo? Naravno da ne. Zato kada deca lupaju gluposti, a to moraju, jer to je deo njihove prirode, jer ona ništa ne znaju dok ih mi ne naučimo, onda moramo sa mnogo više pažnje da im odgovorimo objašnjavajući im svaki put zašto je stvar koju su rekla glupost.

Iskreno, imati decu uopšte nije obavezno. Štaviše, često je i kontraproduktivno. Imate ogromne ekonomske izdatke, usporava ili uništava vašu karijeru, vaš društveni život, ima toliko toga što ide protiv ideje da se imaju deca. Zašto biste sebi i toj deci uništavali živote ako ste socijalno retardirani pa ne znate kako se sa decom postupa? Spasite sebe i nedužne žrtve. Ali zato, ako mislite da sa decom razgovarate od prvog dana, da pregovarate, da dajete stimulanse umesto kazni, ako ste spremni da potrošite ogroman deo života sa njima, umesto da ih parkirate u vrtiće i ako vam sve to čini zadovoljstvo, onda vi treba da postanete roditelj. U suprotnom, samo produžavate milenijsku agoniju siledžija koji proizvode druge siledžije. Siledžijstvo, postoji na ogromnom broju nivoa. Čak iako vaša deca ne budu udarala druge, udarci postoje u raznim oblicima, a fizički, nisu čak ni najgori.

Ah da, države nas stalno podsećaju kako je bela kuga problem i da treba da proizvodimo nove ljude, a kakve ljude, njima je to ionako svejedno, bitno je samo porez iščupati iz svakog od njih. Više ljudi, više žrtava. Ako su agresivni, još bolje, lakše će prihvatiti kad je neko nad njima agresivan. Štaviše, kako države neprestano uvećavaju javni dug štampajući pare bez pokrića, ko će sve to da plati ako ne naša deca? A i penzije treba neko da plaća. Države su barem racionalne u svom zlu, one znaju zašto nas pozivaju na razmnožavanje, ali šta je sa vama, ovčicama? Hoćemo li i dalje da blejimo ili ćemo da se dozovemo pameti?

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 24 min 45 sek

Advertisements