Galerija

Crno-bijeli svijet (TV Serija)

Upravo sam odgledao prvih 12. epizoda, nove serije iz zagrebačke TV kuće. Autori kažu, ako bude tražnje i gledanosti da nemaju problema da dodaju mnoge nove epizode. Ja mislim da bi trebalo, serija je, sve u svemu, dobra.

Radnja se odigrava mahom u Zagrebu od dočeka nove 1980. godine do dočeka 1981, više-manje. Pokriva vreme neposredno pre i posle smrti Josipa Broza. To je ključni momenat serije, mada radnja prati i vojnički život jednog novinara omladinske štampe „Studentski List“ u Nišu i u Strugi. Za one rođene nakon 90. godine ta 3 grada danas se nalaze u 3 države.

Serija nema pretenziju da bude istorijski dokument tipa engleskih BBC serija. Što zbog želje autora, što zbog hronične neželje i nesposobnosti ijednog balkanskog autora da se drži te rigoroznosti. Bilo kako bilo, i pored mnogih nepreciznosti i grešaka, serija dosta verno odslikava duh vremena. Ja je nisam nimalo shvatio kao jugonostalgiju, ali ni kao bacanje drvljem i kamenjem po svemu što je jugoslovensko, što je dosta veliki napredak za bilo koju seriju koja dolazi sa balkanskog područja. Obično sve što ima veze sa Jugoslavijom i dalje se napada potpuno besprincipijelno, kao da je ama baš sve bilo loše. Naravno, blaža komunistička diktatura koja je bila njena baza, svakako ima veliki udeo u tome, ali ruku na srce, bilo je i nekih, relativno naprednih ideja u celom tom eksperimentu. Dakle, serija nije crno bela, naprotiv, dopušta veliki broj sivih nijansi.

Serija troši veliki deo svog vremena na emotivne reakcije, ljubavne priče, novotalasnu muziku, hrabrost omladinske štampe, brutalnost i špijunsku prirodu JNA. Žao mi je što se nije pozabavila više centralnom temom, objektivnom temom koja je tu zemlju uništila. A to nije ni pevanje ustaških pesama, ni nacionalna mržnja, već sam komunizam.

Serija često pominje nestašice mleka, ulja, kafe, šećera i goriva, vidljive su nestašice struje, ali nigde nije dobro pokazano da je to direktno vezano sa planskom ekonomijom komunističke diktature. Kad se neko igra boga, kada misli da zna bolje od slobodnog tržišta, uvek dovede ljude do prosjačkog štapa. U celoj seriji dve su ključne scene:

Prva je kada se Unin otac, ekonomski zapadni emigrant, vraća iz Londona da poseti svoju bivšu ženu, Srpkinju, preudatu za Hrvata u Zagrebu i kada je moli da pusti njihovu ćerku da ode iz te zemlje, proročkim rečima. „A šta ako za deset godina sve ovo što ti sada zoveš dobar život samo odjednom nestane?“.

Druga je kada komercijalni direktor uspešne zagrebačke firme shvata da ono što upravlja njegovom firmom nije racionalni ekonomski interes, već politički, pa se tako finansiraju nesvrstani Zimbabve kupovinom njihove nepotrebne robe, koja se onda deli džabe preko sindikata radnicima i kada firma dolazi do pred bankrot, zato što Partija, čiji je tadašnji vrh bio u Beogradu, raspolaže deviznim rezervama i politički ih raspodeljuje raznim državnim preduzećima, po ko zna kom burazerkom, odnosno klijentelističkom, umesto, opet, ekonomskom kriterijumu.

Nijedan vladar nije spasitelj. Već samo iluzionista, bila to monarhija, komunizam ili demokratija

Nijedan vladar nije spasitelj. Već samo iluzionista, bila to monarhija, komunizam ili demokratija

Neko bi to mogao da shvati, i da manipuliše, kako Beograd guši Zagreb, međutim, racionalan čovek zna, da je to bio samo čist geografski detalj. Danas, kada Hrvatska ima autonomiju od Beograda, sada Zagreb guši što samog sebe, što Split, što Rijeku, što Dubrovnik. Hrvatska, kao i ostale balkanske nove države nasledile su taj pogrešni model centralne privrede odnosno kapitalizma kontrolisanog iz državnih centara. Nije šija nego vrat. Nema Partije, pa kapitalizam više nije buržoaska tekovina nemoralnog Zapada, ali se sve zato opravdava novolevičarskom propagandom da se bori probiv „podivljalog“ neoliberalnog kapitalizma, pa zato država mora da drži „zver“ pod kontrolom. Pobornici jake države, naći će uvek neku ideologiju da drže čvrsto vlast i ekonomiju u svojim rukama. A posledice će uvek biti iste, i nove zemlje će sigurno propasti, a možda još i brže ako budu postale deo Evropske Unije.

Dakle, serija bi meni bila daleko interesantija da je produbila taj, ekonomski deo i da u suštini nismo naučili ništa od tog raspada. Zamenili smo jednu centralnu vlast drugom. Promenili su se simboli, ali ne i suština. Privatna svojina i dalje ne postoji, ako se svakog meseca otima od svakog građanina u vidu poreza, ako su zakoni nebrojeni, protivrečni i nemoralni, kada se ljudi zavaravaju iluzijima o pravima itd… Veliki deo razloga razbijanja Jugoslavije se pripisuje nacionalistima i interesima velikih sila, ali su svi oni zajedno samo otkidali udove već trulog ekonomskog tela. Jedino čemu se nadam je kada budu demokratije počele da propadaju, kao recima Grčka, da ću imati dovoljno vremena da se opet sklonim na neko bezbednije mesto. Nisam valjda lud da budem ičiji vojnik ma koje ideologije da ratujem zato što su pre toga arogantni vladari uništili ekonomiju? Ljudi, prestanite da se igrate boga, to mi ne možemo, to je nemoguće. Anarho-kapitalizam je jedini odgovor na tu iluziju. Ostavite se socijalnog inženjeringa. Jedino što ima smisla je mali broj jednostavnih, ali apsoluttnih pravila, a sve ostalo, kako se pojedinci međusobno dogovore. Nema drugog.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 56 min 45 sek

Advertisements