Galerija

Demokratija ni u kom slučaju nema smisla

Često kada se pomene ljudima anarhija, prva stvar koja padne na pamet svakom neukom sagovorniku je haos, beskonačni ratovi i borba do istrebljenja. To se objašnjava činjenicom da su ljudi po prirodi zli i da je jedino rešenje da se ona zauzda da se stvori monopol sile koji će sve kontrolisati preko sudstva, policije i vojske. Dakle, već tu počinje ogromna protivrečnost, da bismo sprečili zlo, mi odobrimo masovno zlo, moć koncentrisanu u rukama malog broja ljudi. No, stvar je mnogo gora od toga. Pozabavio bih se ovde svim mogućim slučajevima i pokazaću da ni u jednom vlada odnosno država nema smisla.

1. Pretpostavimo da su svi ljudi dobri. U tom slučaju zaista nije potrebna nikakva vlada. Svi su uvek dobri i dobrovoljno se dogovaraju oko svega. Ne postoji jednostavno potreba da se iko kontroliše, dakle, šta će nam država u tom slučaju. Ni demokratska niti bilo koja druga.

2. Pretpostavimo sada da je većina dobra, a manjina je zla. U demokratskom društvu, dobri ljudi nemaju ambicije da se kandiduju i komanduju bilo kim. Oni već znaju šta je dobro i kako se treba ponašati sa ostalima kao u prethodnom slučaju. Dakle oni koji bi bili zainteresovani da dođu na vlast to bi bila zla manjina, koja bi veoma vešto manipulisala glasačima da u trenutku izbora izgledaju privlačno, ali zato kada bi na vlast došli, radili bi samo ono što je u njihovom interesu i ništa drugo. Ne zvuči li vam ovaj scenario neverovatno poznat? Dakle, demokratija u ovom slučaju nema smisla.

3. Pretpostavimo sada da je većina zla, a manjina je dobra. Ovaj slučaj je samo izraženija varijanta prethodne, samo što se zli bore mnogo jače i pokvarenije da dođu na vlast jer i drugi znaju trikove, jer je većina zla. Ali svi znaju da kad neko pobedi šta će nova vlada raditi. Samo širiti svoju vlast i svoje interesne zone preko klijentelizma i ugjetavati i one dobre i ostatak zle većine. Dakle ni ovde demokratija nema smisla.

4. Pretpostavimo sada da su svi ljudi zli. U ovom slučaju ni jedan sistem nema smisla, ni demokratski ni autokratski, tu nam samo bog može pomoći da pošalje veliki potop pre nego što se istrebimo do zadnjeg.

isaak asimov on democracy

Dakle, u bilo kojoj konfiguraciji, demokratija nema smisla, kakav god bio odnos snaga dobrih i zlih ljudi. Zašto se onda stalno zanosimo i maštamo da samo kada bi demokratija bila bolja, da su ministri bolji, da ovo da ono. Jednostavno, ni u teoriji demokratija ne može da funkcioniše. Osim toga, ljudi, uglavnom zbog državne propagande, ali često i zbog sopstvene naivnosti, pa čak i gluposti, misle da se nešto čarobno sa ljudima događa kada pređu iz privatnog u javni sektor. Vredi uvreženo mišljenje da su privatnici oholi, cicije, prevaranti, da bi prodali majku za šaku dolara, dok su ljudi u javnom sektoru dobri, požrtvovani, altruisti, da im je životni cilj da učine čovečanstvo srećnim. Kakva se to magija dešava ljudima kada prelaze iz privatnog u javni sektor, voleo bih da znam. Naravno nikakva, potpuno je besmisleno deliti ljude na takav površan način. Dakle, ako mislite da su ljudi pokvarenjaci, kog onda smisla ima davati im kontrolu nad policijom i vojskom? No, ako su ljudi u suštini neutralni, a ponašaju se jednostavno u skladu sa stimulansima na koje nailaze, onda je sve pitanje sistema u kome živimo. Dakle, ako stvorimo pravila sistema koja se isplate najvećem broju ljudi, takvi ljudi će postati produktivni i zadovoljni sa mnogo većom verovatnoćom bez države, gde niko nema monopol sile, nego sa državom.

Demokratije su veoma podle tvorevine. One daju iluziju da žele dobro građanima. Ali sve što čine je suprotno od izrečenih namera. Kada štite radna mesta, one u stvari usporavaju ulazak novih ljudi, kada dižu minimalnu cenu rada, one oduzimaju ljudima mogućnost da rade, jer poslodavci ili ne zapošljavaju ili rade ka tome da automatizuju niskoplaćena radna mesta. Kada nude penzije, u stvari otimaju od mladih jer troše originalne fondove starijih na korupciju. Školstvo služi daleko manje da se stvore kvalifikovani ljudi korisni budućim poslodavcima, a mnogo više služi da širi propagandu o moralnosti demokratije. Kada manipulišu tržište, u stvari klijentelizmom stvraju veštačke veze sa svojim izabranicima umesto da prepuste tokove slobodnom tržištu. Ako je nekome zaista stalo do običnog čoveka, demokratija svakako ne može rešiti njegove probleme.

Advertisements