Galerija

Bio jednom jedan lav.

Kakav lav? Strašan lav. Narogušen i ljut sav. Strašno, strašno.

Da bismo razumeli da li imamo ikakve šanse da se uzdignemo iznad životinjskog minimuma, potrebno je znati koja je naša realna priroda. Da, zaista postoji ljudska priroda, ali to nije ono što ste mislili. Obično se tu postavlja pitanje da li smo mi pretežno zli ili pretežno dobri. I u tu zamku, u tu lažnu dihotomiju, kako vole da kažu filozofi, upada 99% stanovništva. Sve u ovom svetu ima neku svoju prirodu, i kamen i voda i muva, pa samim tim i čovek. Samo što je priroda kamena prilično jednostavnija nego naša, a i pored toga trebalo nam je 100 hiljada godina godina da je protumačimo, a i danas nije sasvim jasno, jer se lomimo između desete i jedanaeste dimenzije u teoriji o strunama, koja potencijalno reguliše ponašanje svekolikog svemirskog kamenja. Priroda ljudskog uma je za nekoliko redova veličine složenija od prirode kamenja. Ali to nikako ne znači da smemo da se predamo i da prepustimo da nam je objašnjavaju razni propagandisti.

Kad lav može da se uzdigne iznad svojih instinkta, što ne bismo mogli i mi?

Kad lav može da se uzdigne iznad svojih instinkta, što ne bismo mogli i mi?

Vratio bih se na lava. Lav, jednako kao i čovek ima svoju prirodu. On, je suštinski složena biološka mašina za preživljavanje. Njegovi stimulansi su podskup ljudskih, tu imamo glad, žeđ, seksualni nagon i pomalo društvenosti. Nadam se da ste odavno izgubili bilo kakve iluzije da se ambijent u kome živimo može opisati metaforom brižne majke, o harmoničnoj Majci Prirodi koja voli svu svoju čeljad. Afrička savana je surov ambijent u kome je pretoplo, vode je uvek premalo, a hrana je brža od potreba prosečnog lava. Priroda je nepravedna i prestroga prema svakom lavu. Ona ga maltretira od njegovog rođenja. Većina braće ili sestara svakog lava umire u detinjstvu, što od gladi, što kao plen drugih grabljivaca. Tako maltretirani lav, nema izbora nego da bude divlji. On ubija svoje žrtve, on ih proždire, on proždire i svoju decu, ako nema druge hrane, a i lavice bi da se one umešno ne brane. Svakog lava ambijent u kome živi neprestano maltretira. Osim onih lavova koji se rode u cirkusu i koji žive sa dreserom. Već milionima godina, lav se nekako nosi sa svojom prirodom, ali susret sa čovekom ga je potpuno promenio. Bez ikakve genetske promene, isti divlji lav je u stanju da postane krotak i zadovoljan partner čoveka, do stepena da ne pregrize vrat dresera kada ga na sceni stavi u njegova usta. Razlika, morate priznati je drastična. Od nekoga ko jede svoju decu, pa do uspešnog zabavljača u jednoj generaciji. Zaista, koja je priroda lava od ta dva ekstrema? Ni jedno ni drugo. Bića sa visoko razvijenim nervnim sistemom, a tu su svi viši sisari, uključujući i čoveka izuzetno su prilagodljivi i menjaju svoje ponašanje u zavisnosti od spoljnih stimulansa. Lav nije ni krvolok ni, dobrica, lav je ono što ambijent od njega zahteva. Njegova priroda ga tera da preživljava, a kako će to učiniti zavisi od tako puno toga. Lav, sam po sebi nije nikada uspeo da se samostalno izdigne iznad svog životinjskog minimuma dok se nije susreo sa čovekom.

Tako je isto i sa samim čovekom. Većina nas živi na životinjskom minimumu, sve dok se ne susretnemo sa naprednim idejama. Na našu sreću ili nesreću te napredne ideje opet dolaze od samog čoveka. Naravno, ne od nas samih, već od ideja drugih: povremenih i izrazito retkih ljudi koji znaju šta je to nama potrebno da postanemo krotki i da ne pregrizemo vrat svome bližnjem. I ljudska i lavova priroda najbolje bi mogla da se uporedi sa vodom koja prima oblik posude u kojoj se nalazi. A to je već nešto. Da je naša priroda čvrsto telo, veoma bi teško primala spoljni oblik, sreća naša da je tečna.

Pa gde je onda problem? Problem je što nikako da nam neko ponudi pravu posudu. Sipali su nas u svakakve izlupane i bušne lonce do sada, da je dobro sa smo uopšte živi. To saznanje, ta naša karakteristika je nešto najvažnije što novi mladi čovek treba da sazna na početku svog života, jer tako će imati snage da se suprodstavi svim crkvenim, državnim propagandistima, jer će mu i jedni i drugi puniti glavu o takozvanoj zloj ljudskoj prirodi. Ti propagandisti će ga uveravati da je svako od nas bolestan od tog našeg imaginarnog zla, a oni, što popovi, što političari navodno imaju lekove da nas izleče od tog prvobitnog greha. Čovek može biti žrtva negativne sprege, a može biti i srećni dobitnik pozitivne sprege. Ako se zaista uverite da smo zli po prirodi, uvek ćete rado kupovati lekove za spasenje i nikada se nećete izlečiti. Ako zaista mislite da sve samo zavisi od spleta okolnosti, imaćete veću šansu da mirno živite među drugim mirnim ljudima i nastavićete da stvarate ambijent u kome su svi lavovi siti. Gladni lav, kao i gladni čovek lako sklizne do životinjskog minimuma. Sva mudrost je boriti se po svaku cenu da nikada ne skliznemo. Racionalna etika služi da glasno odgovorite neprijatelju u oči da znate za više standarde. To je naša samoodbrana od bilo koje tiranije, uključujući i demokratske.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 33 min, 0 sek

Advertisements