Galerija

Da li je JNA ikada bila naoružani narod?

Dok sam pisao prethodni prilog o NATO savezu, razmišljao sam već o svojim potencijalnim kritičarima, jer ideje koje zastupam su, kao i obično nesvakidašnje, da ne kažem radikalne, ali veoma korisne i istinite. Ja ne uživam u radikalnosti, samo se borim protiv svakodnevnih religija kojima nas urnišu razni propagandisti. Zato bih se pozabavio ukidanjem mita da je JNA imala ikakve veze sa konceptom koji sam predložio. Dakle Jugoslovenska Narodna Armija, trebalo bi iz imena da asocira na koncept naoružanog naroda. Ali, komunistička religija tog vremena, lako se poigrala sa našom naivnošću, a kad to nije bilo dovoljno, bavila se decenijama ispiranjem mozga. Uostalom kao i sve druge religije. Mladiće ne morate da terate da imaju seks sa mladim devojkama, dok decu ne morate mnogo da terate da jedu čokoladu umesto kuvanog kupusa, ali zato morate godinama da objašnjavate ljudima da je kolektiv važniji od svakog pojedinca. To svakako nije ni intuitivno, pa ni tačno, ali godine strpljivog gebelsovskog rada ipak imaju rezultate.

Da vidimo kako je funkcionasila JNA. Njen prvi problem je bio što je bila obavezna i što god nam ovom svetu je na silu, uvek treba dobro da se zapitate za čije je to dobro, nas ili naših vladara. Ako nam je stalo do naše bezbednosti, zar neko mora na silu da me tera da naučim da se branim? Pa koje ja to roditelje imam kada nisu uspeli da me nauče tome. Drugo, čije je oružje kojima su nas osposobljavali da se koristimo? Da li je kalašnjikov bio moj? Ne, naravno, on je bio zaključan u magacinima i bio mi je tutnut u ruke, samo kada mi oficir psihopata u saradnji sa političarem psihopatom narede da odem tamo gde su oni odlučili da treba da idem i da pucam u one za koje oni, a ne ja mislim da treba da pucam. Pitanje vlasništva oružja je presudno da se vidi da li je to narodna ili nenarodna armija. Da je kalašnjikov moj, ja bih ga održavao, osposobljavao se i osim što se ne bih plašio strane okupacije, ne bih se plašio ni kriminala. Kriminal, kao i svaka druga ljudska aktivnost zavisi od stimulansa. Kada je napastvovati druge jeftino i lako kriminal živi, kao i obratno. Kriminalci znaju da su ljudi kod kuće mahom nenaoružani i ne ustežu se previše da napadaju našu imovinu. A i kada smo naoružani, uglavnom nismo osposobljeni, a osim toga državni zakoni, barem u Evropi, pa čak i u Americi, takvi su da, ako ne daj bože, povredite ili usmrtite napadača u samo-odbrani, čekaju vas godine agonije po državnim sudovima. Samoodbrana je formalno pravo, ali tako je puno negativnih detalja, da praktično vam se uvek više isplati da vas kriminalac maltretira, nego država u narednim godinama.

Ako ste deo JNA, šalju vas u Sloveniju da branite svoju kuću, a ako ste deo NATO u Avganistan. Nije šija nego vrat

Ako ste deo JNA, šalju vas u Sloveniju da branite svoju kuću, a ako ste deo NATO u Avganistan. Nije šija nego vrat

Ono o čemu ja govorim su samosvesni ljudi koji bi najradije da niko ne može da ima ikakvo oružje, ali u prelaznoj fazi, dok ta ideja ne zaživi, dok ne preovlada koncept mirnog roditeljstva i time se satru koreni potrebe za državom, jer nasilje države nastaje u nasilju porodice, potrebno je da svaka porodica bude naoružana i gerilski osposobljena. Uradimo zajedno jedan misaoni eksperiment, da vidimo, zašto i kako bi naoružani građani bili daleko efikasniji od bilo koje državne, pa čak i privatne vojske.

Zamislite nekog potencijalnog okupatora A, koji u svojoj blizini ima 2 društva: B i C. B je robovlasničko društvo, diktatorski režim, gde samo državna policija i vojska imaju oružje, dok je C anarhističko društvo, gde svako lice može da ima oružje koje želi i može da plati. Šta mislite koga će A da napadne? Ako napadne B, doći će do rata, biće žrtava sa obe strane, ali ako pobedi, naplatiće sve svoje troškove trenutnom eksploatacijom ljudskih resursa države B, jer tamo je sistem već takav, sve institucije terora već postoje, dovoljno je samo preuzeti dizgine komande i poslušne krave će davati mleko novom gospodaru. Naravno, ne baš rado na početku, biće malo negodovanja, ali kada shvate da je samo sjahao Murta, a došao Kurta i da mu nije cilj da pobije sve krave, nastaviće vremenom da daju to mleko koje novi gospodar zahteva. Zamislite sad da A napadne društvo C. Kao prvo ni pre rata nije imao informacije o stanju borbene spremnosti, nivou motivisanosti, jer svaka porodica, svaka kuća je bitka za sebe. Dakle, veoma je zahtevno proceniti stanje neprijatelja. Verovatno bi veoma lako ušao sa svojom vojskom u društvo C i odmah se čak i opustio misleći da je lako pobedio. Jer C nema granice, nema svoju državnu vojsku, ali nema ni institucije terora. Ali šta bi se onda desilo? „A“ bi u veoma kratkom vremenu shvatio da ne zna šta bi radio sa zemljom C, jer kao prvo ne postoje poreske uprave, ne postoji ništa što bi mogao da opljačka na masovnom nivou, jer ne postoji državna svojina. Ni jedna ulica, park, zgrada, bolnica, ništa. I onda bi krenuo da otima lične stvari. E tu bi ti ljudi krenuli da brane svoju imovinu svojim naoružanjem. Naravno, kako A ima moćnu vojsku, prvih X pljački bi prošlo lako, ali A bi veoma brzo shvatio da je nagazio na osinje gnezdo, gde bi svaka sledeća pljačka bila nova bitka i nikada, sve do zadnje kuće ne bi mogao da bude siguran da je pobedio. Motivisani domaćini iz društva C znaju da mogu samo na sebe da računaju i boriće se do kraja da pljačkašima iz A nikada ne prodaju jeftino svoju kožu. Biće tu naravno i dobrovoljnih udruživanja, na nivou ulica, kvartova, možda gradova, ali neće biti oficira psihopata, jer niko ne mora domaćinima da slama duh da bi shvatili zašto treba da pucaju u okupatora. Dok u državnim vojskama, prvi neprijatelj je sam vojnik. Njegovo nije da misli nego da ubija za račun drugih.

Nema sumnje da bi neki potencijalni A, uvek izabrao B umesto C kao svoju žrtvu. Na kraju dodao bih samo da ne postoji neka suštinska razlika između robovlasničkog i demokratskog društva sa stanovišta odbrane. Razoružane krave, odnosno ljudi, nemaju mnogo šanse ni u jednoj varijanti. Dok pravi naoružani narod brani svoje prirodno vlasništvo nad svojim životom i imovinom. On je, osim što je daleko više motivisan, uz to i moralni pobednik u svakom slučaju, a to je jako bitno za ljude. Svi ljudi imaju etičke intuicije, samo ih religije po pravilu slamaju.

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika