Galerija

Dečije rešenje

Novogodišnji praznici su pravo vreme da se malo opustimo i duže i dublje porazgovaramo sa najbitnijim ljudima na svetu – našom decom. Tako sam se pre neki dan upustio u „filozofske rasprave“ sa nekim mališanima u uzrastu od 10-13 godina. Došli smo na temu kako rešiti svetske probleme. Rešenja koja sam čuo bila su sablasno loša, ali na žalost veoma nekreativna. Retko se rađaju nove ideje, tako da kad sve saberem i oduzmem, sistem koji su klinci predlagali, bila je naivna kopija onoga u kome već živimo, samo bez skrivenih namera. Najgore od svega je da kada sam insistirao na pitanju da li se šale, redovno sam dobijao odrečan odgovor. Deca su mi sa najdubljim uverenjem ponavljala da je to zaista sistem koji bi trebalo primeniti. Mislio sam da ih malo zbunim i da ih malo nateram da razmisle o svom predlogu pa sam zatražio da svoje ideje i napišu, što su oni brzo i rado i uradili. Nakon svega 30-40 minuta, dobio sam 2 lista papira sa Ustavom i metodom dolaska i održavanja na vlasti. Pa, da počnemo:

Deo Prvi: kako se obogatiti?

Cela poenta njihovog predloga je bila ta da se obogate na bilo koji način da bi imali dovoljno para da korumpiraju sadašnju vlast u Parlamentu da bi ih ostavili na miru da oni mogu da dođu na vlast tako što bi osnovali Alternativni Parlament, a tada bi donosili samo dobre zakone koji bi „služili narodu“.

children parliament

Dakle, faza akumulacije koruptivnog kapitala ide po tačkama:

1. Biti dobar sa roditeljima da nas dovoljno vole da bi nas izdržavali do punoletstva

2. Naći neki normalan posao

3. Krasti od bogatih 49% svega što oni poseduju

4. Prodavati nepotrebne stvari iz kuće

5. Prodati kuće svojih roditelja, a njih preseliti u Alternativni Parlament

Deo Drugi: Kako doći na vlast?

1. Postati diplomirani pravnik

2. Činiti dobra dela da bi nas narod zavoleo

3. Sagraditi Alternativni Parlament daleko od trenutnog Parlamenta

4. Korumpirati političare, šefove vojske i policije da se prvi ne bi mešali u naš rad, a da nas drugi štite od konkurencije

5. Predložiti listu zakona narodu kao i listu usluga koje bismo im pružali (zdravstvo, školstvo, itd…) da bi nas ljudi izglasali na izborima

Ustav:

Obaveze:

1. Ne ubijati

2. Ne krasti

3. Ne napastvovati

4. Ne ratovati

5. Plaćati poreze

6. Raditi

Prava:

1. Lista usluga (školstvo, zdravstvo, sigurnosti, transport, …)

2. Samoodbrana

3. Mogućnost predlaganja izmena zakona

4. Sloboda štampe

5. Demonstracije

Deca spadaju u osnovnoškolce državnih škola iz srednje klase, nema ni socijalnih slučajeva, ni dece iz kriminalnih, niti porodica političara (pitam se gde je razlika). Ne spadaju baš u prosečnu decu, sa njima i ja i njihovi roditelji pričaju na ove teme, čuli su ponešto i o demokratiji, monarhiji, socijalizmu i anarhiji i onda su sve to izmešali, promućkali i napisali.

Sasvim otvoreno i bez trunke oklevanja odgovarali su na moja pitanja, kada sam dovodio u sumnju neke od njihovih tačaka. Kada sam pitao da li baš u redu da kradu 49% bogatim, rekli su da je to mala žrtva i da moraju to da rade da bi korumpirali političare, da bi mogli da imaju svoj Parlament sa dobrim zakonima.

Kada sam im rekao da su u kontrastu tačke Ustava da je zabranjeno krasti i da su porezi obavezni, rekli su da to tako mora, jer su u prava stavili Listu Usluga, a čime će to da finansiraju ako ne iz poreza. Osim toga rekli su da će oni za sebe uzeti samo 10% poreza, a ostalih 90% će ići narodu.

Kada sam pitao zašto Rad mora biti obaveza, tu su malo popustili i rekli da ko ima dovoljno para može da mu se dopusti i da ne radi. Inače to su stavili pod obavezu, da bi sprečili nezaposlenost. To je odličan simptom bolesti razmišljanja preko sile. Mi samo naredimo i svi se zaposle.

Kada sam komentarisao Listu Prava, pitao sam ko odlučuje o usvajanju predloga izmena zakona, odgovor je bio kratak: oni. Narod može da predlaže, a oni odlučuju da li se prihvataju ili odbijaju. Pa oni misle na dobro naroda, pa je logično da oni odlučuju i o predlozima.

Kada sam rekao da porezi ne bi trebalo da budu obavezni, jer neko može da odluči da plaća Listu Usluga iz svog džepa kada mu zatreba, to su kategorično odbili, jer ako bi svi to radili njima bi nestalo njihovih 10%, a od čega bi onda oni živeli, a kako će narod bez njih. Kada sam pomenuo da možda narodu ne treba nikakav Parlament, zanemeli su, uopšte takvu mogućnost nisu ni predvideli. Malo su zastali, razmislili i rekli da to nije nemoguće, ali da je veoma malo verovatno, a oni hoće nešto konkretno da urade, a bez Parlamenta to ne može, pa su odbili predlog.

Obećao sam im da ćemo se sastati za godinu dana, a ja ću im zatražiti da ponovo napišu nova rešenja za svetske probleme, pa ćemo ih onda porediti sa ovogodišnjim.

Ostaje vama da vidite gde je poenta, ali meni je dosta vidljivo: Ne pada iver daleko od klade. Da li je zaista realno očekivati od dece koja žive u bilo kom sistemu da predlože nešto suštinski drugačije od toga, jer na kraju krajeva, većina i odraslih misli da je sistem dobar, samo loše implementiran. Uopšte im ne pada na pamet, da je sam sistem truo, nezavisno od kvaliteta političara. Uz to, vidi se dosta jasno uticaj autoritativnog vaspitanja roditelja dece predlagača. Sve je bazirano na komandama, ništa na pregovaranju.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 39 min 00 sek

 

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika