Galerija

Dan Mladosti i kritičari bez principa

Na balkanskim prostorima, postoji već jako dugo vremena jedan ružan i besmislen običaj, a to je besprincipijelno kritikovanje nečijih pogrešnih ideja iz prošlosti. Pa je tako, na red došao i Zoran Modli, kritikovan je što je bio voditelj poslednjeg Sleta 1987. godine, u smislu, šta se danas trsiš, kad si i ti „bio sa njima“ tada. Ovaj primer je jedan od milion i nije ni najgori ni najreprezentativniji, ali je meni pao pod ruku, pa hajde da ga iskoristim za argument koji ću ovde da postavim.

Čak i te 1987. godine SFRJ je držala čeličnom pesnicom kontrolu misli nad svim ljudima. SFRJ je uvek bila diktatura, do svog poslednjeg dana. Naravno, slabija i od SSSR-a i Hitlerove Nemačke, ali je bila i te kako diktatura. 1943. još kada je postala u Jajcu u Bosni bila je najgora i najtvrđa i već je tada ubijala sve što iole „smrdelo“ na građansku klasu, a u predahu se borila i sa Nemcima. I svake godine je bivala slabija i slabija, ali je uvek bila diktatura. U to vreme svi mediji su bili državni, kao i izdavačke kuće, a u svakom komšiluku je bio neki lokalni špijun da cinka i ono što je bilo i ono što nije. Sve što smo tada znali, to je bilo iz dozvoljenih knjiga i iz državnih medija. Da li se treba začuditi što je 99.9% građana bilo za socijalizam i za Tita? Pa i Modli? U to vreme, postojali su i retki disidenti, ali su oni bili zatvarani, ponižavani, nisu mogli da je pojavljuju u medijima, a ako bi i našli izdavače, knjige su im bile zabranjivane. Bilo je i građana koji su u Drugom ratu imali dedove i očeve sa druge strane, i ti uglavnom nisu bili za socijalizam, ali skoro svi oni su i tada i danas protiv socijalima iz čisto navijačkih razloga. Njihov mentalitet je na relaciji Zvezda-Partizan, u smislu „Napušićemo vas Cigani“. Skoro niko od njih uopšte ne bi racionalno znao da objasni šta je to loše u socijalizmu, a šta tako dobro u monarhiji, hrišćanstvu ili kapitalizmu. Naravno da je socijalizam duboko nemoralan sistem, za to nema ni malo sumnje, naravno da je Slet bio praznik komunističke religije, neki ekvivalent hrišćanskom Božiću, ali treba znati zašto je nešto loše da bi se kritikovalo. Četnička strana građanstva to nikada nije znala, osim iz polu-priča koje su čuli u detinjstvu.

Takao da, danas, sve Modlije iz vremena SFRJ mogu da kritikuju, a i to samo u teoriji, samo ti retki disidenti, i ama baš niko drugi. Problem nije bio tada. Problem je danas. Danas na Internetu čovek ima pristup takvom obilju knjiga, da ko ne zna danas kako stoje stvari, taj zaista mora biti podvrgnut jakim kritikama. Dakle skoro svi su imali dosta čvrst alibi za pogrešno viđenje sveta u vreme SFRJ-a, no šta je danas izgovor da se kunemo u demokratiju, u hrišćanstvo, u islam, a mnogi i dalje u socijalizam?

Nismo znali jer su krili istinu od nas, danas je druga tehnika. Ne krije se istina, ali se egzaltiraju niske strasti svakog od nas

Nismo znali jer su krili istinu od nas, danas je druga tehnika. Ne krije se istina, ali se egzaltiraju niske strasti svakog od nas

Znam, znam, sve znam. Čelične pesnice više nema, ali su i propagandisti napredovali u svom zanatu. Na žalost privatne škole skoro i da ne postoje, a državne su fabrike za proizvodnju demokratske religije. Osim toga u kolo su se uhvatile sa istorijskom mašinerijom hrišćanske i muslimanske propagande. Toga je tako puno, da i pored toga što prave knjige koje objašnjavaju kako ovaj svet zaista funkcioniše postoje, njih je pročitala tek zanemarljiva šačica ljudi. Ljudi traće svoje živote gledajući televiziju, igrajući video igre i masturbirajući nad porno veb sajtovima ili čitajuči ljubavne vikend romane za ženski deo populacije, koji su stostruko ubitačniji od pornografije od koje bar neke vajde ime. I tako svo vreme i moždane ćelije većine vas odlazi nepovratno i besmisleno. Što ste bili na ovom svetu, čemu ste doprineli, …?

Dakle može se razumeti zašto su ljudi i danas u zabludi. Isti onaj otrov kulture koji dobije od pelena svaki musliman u Saudijskoj Arabiji ili Iranu, svako od nas dobija i ovde. Ovde ima druge etikete, zovu se demokratija, hrišćanstvo, socijalizam i naravno da neću izjednačiti te stvari, postoji gradacija zla u svakom od njih, ali ipak, princip je isti. Ljudi jednostavno ne mogu da se uzdignu iznad kulture mesta gde su slučajno rođeni. Ja vas zaista razumem, ja zaista znam da vam je jako teško, ja sam imao veliku sreću da sam došao do pravih knjiga u pravo vreme i sreo se sa pravim ljudima. Sasvim je verovatno da sam rođen u Jemenu, da bih silovao svoju ženu svakodnevno i da bih možda i ja sa bombom ušao u jevrejski restoran misleći da ću tako otići u raj. Ja sve razumem, i ne smatram ni da ste budale, ni zli, smatram da ste nesrećni, da ste i vi žrtve propagande i zato imam puno strpljenja. Ali nemojte nikada zameniti moje strpljenje sa slabošću. Ja ću i dalje govoriti da su i demokratija i hrišćanstvo i islam i socijalizam i fašizam i nacionalizam i država, da su to sve velika zla. Moje stpljenje je u tome što ću to pokušavati da objasnim hiljadu puta, jer znam da je teško prihvatiti nove ideje, ali nije nemoguće. Ali, znam da pored neznanja postoji i zlo u ovom svetu. Postoje ljudi kojima čak i kada se sve objasni, koji vrlo dobro znaju koliko je zlo u svim tim otrovnim ideologijama, štaviše, žele da ih iskoriste za sopstvenu dominaciju. Vas ću da zaobiđem, jer vi niste u nezanju, vi ste jednostavno zlikovci i za vas je samo prirodna smrt spas. Na kraju krajeva, imam saosećanje i prema vama i vi ste sigurno žrtva nasilja koje ste primili u detinjstvu. Žao mi vas je, kao deca, imali ste očeve alkoholičare, majke koje su vas mlatile i emotivno uništavale, prošli ste kroz ratove. Ko bi normalan ostao?

Advertisements