Galerija

Ja sam fundamentalista racionalne etike

Koliko puta vam se desilo da ste poslušali roditelje samo zato što imaju autoritet, a da uopšte niste razumeli zašto ste to radili. Ja se sećam iz svog detinjstva sto puta mi je mama rekla da ne jedem čokoladu pre ručka da ga ne pokvarim. Teško je bilo pobediti sopstvene instinkte, jer čokolada je ipak čokolada, ali jednom kad sam shvatio da je mama bila u pravu, prestao sam da jedem čokoladu ne samo kada je ona bila u blizini, nego uvek i to mi je ostalo do danas.

Međutim, bio sam i ostao svojeglav. Nekako sam od najranijih dana uvek prezrivo gledao na pravila i zakone koje su mi se proizvoljno nametali. Obavezna kecelja u osnovnoj školi je bila nepodnošljiva, marksizam u srednjoj školi je bio mentalna tortura, „opštenarodna odbrana i društvena samozaštita“ u srednjoj i na fakultetu, bili su uvek neizmerno gubljenje vremena, odlazak u JNA, da ne govorimo. I nekako sam tako od malena uspeo da osetim da su zakoni samo mišljenja vladara koja se pretnjom zatvora nameću, ali to nikada nisam uspeo da racionalizujem sve dok se nisam susreo sa idejama libertarijanizma i kasnije anarhizma, kada sam naučio i dobio filozofsku potvrdu da su moje intuicije bile ispravne.

U prevodu: ja sam militantni fundamentalista ateista. Upašću u krcati voz, otkopčaću kaput i govoriću racionalne stvari. Znam, biće povređenih ljudi

U prevodu: ja sam militantni fundamentalista ateista. Upašću u krcati voz, otkopčaću kaput i govoriću racionalne stvari. Znam, biće povređenih ljudi

U svom životu trudio sam se da ne poštujem ni jedan zakon za koji sam mislio da je nemoralan. I pored toga mislim da sam duboko pošten čovek. Nisu pošteni oni koji se drže zakona, već oni koji se drže etike. Uostalom po zakonu se ljudi mogu slati u rat, može im se otimati imovina, mogu se slati u zatvor samo zato što su pušili drogu, da ih onda tamo siluju manijaci. Eto, to je zakon, ali nije etika. Racionalna Etika je uvek jača od zakona. Postoje samo 2 limita koja me sprečavaju da ne kršim veći broj nemoralnih zakona. Prvi limit je moja sama nesposobnost. Voleo bih da sam još pametniji i sposobniji da mogu da ne poštujem i više, ali prisilni aparat države je snažan. Drugi limit je moja intelektualna moć. Nisam siguran da sam uvek u pravu u tumačenju šta je moralno, a šta nije.  Zbog toga se trudim da smanjujem oba limita što više mogu.

Možda vam se desilo da ste na nekom službenom putu naišli na taksistu kojim vam je ponudio blanko račun na kome sami možete da upišete bilo koji iznos, tako da firmi kad polažete račune, možete da ih naduvavate. Eto, to odbijam i ne radim. Zašto? Zato što je to krađa. Ne zato što bi neko mogao me uhvati, nego zato što ja ne kradem. Jer je krađa započinjanje nasilja. Pomislite kako je to divan osećaj, kakvo duboko zadovoljstvo osećate kad znate da možete da kradete, a vi to ne uradite. Između vas i Svemira niko to nikada ne bi mogao da sazna, ako ne ukradete niko vas neće ni pohvaliti, ni nagraditi, nemate nikakvu ličnu korist da ne ukradete, a opet ne ukradete. I zamislite onda da takve vrednosti prenesete na svoju decu pa i ona na svoju i tako milioni nas. Pa političari bi nestali kao što je kuga nestala. Danas zamisliti svet u kome se većina ponaša tako je kao zamisliti svet u srednjem veku bez kuge. A ipak, kuge više nema.

A možda vam se desi da će vas tako poštene neko opljačkati. I onda vam dođe i vi da kradete, da biste to nadoknadili ili čak samo preživeli u ekstremnom slučaju. Kao prvo, ako vas neko opljačka, vratiti ukradeno od toga koji je to učinio spada u čistu samo odbranu, pa povratiti svoj novac čak i upotrebom žestoke sile, je potpuno moralno i bez trunke griže savesti trebalo bi to da uradite. No, ako ne znate ko vam je to uradio, opet ne treba krasti i treba se obratiti drugim dobrim ljudima za pomoć. Ako takvih nema u vašoj okolini, verovatno je vaša krivica, jer ako niste stekli nekog prijatelja, supruga ili rođaka koji bi vas izbavio iz kritične situacije, verovatno niste ni bili tako jako vredni i pošteni. A ako jeste, ako ste jedini pošteni čovek na svetu, a niko vam ne bi pomogao dok gladujete, onda bi trebalo i da vam bude drago što ćete umreti, jer bolje i mrtav nego živeti u takvom svetu.

Ne ovo nije jeftini moralizam, ovo je svet koji bi bio moguć, samo kada bi se ljudi doslovno držali racionalne etike. Ja sam fundamentalista racionalne etike. Samo, umesto nevinih od tog fundamentalizma bi mogao da pogine samo neki nasilnik koji je prvi započeo silu. A i slabo se vređam od karikatura Šarli Ebdoa.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 40 min 55 sek

Advertisements