Galerija

Čije su pare, moje pare?

Ima jedan srpski političar koga rado pratim, hajde da ga iz milošte nazovem Bucko Prečanin koji je odavno smislio jako dobar slogan „Čije su pare, naše pare“. Bucko je u stvari neslućeni anarho kapitalista, samo je nedosledan u svojim svetonazorima. Kad bi samo pomerio malo svoje razmišljanje samo još jedan nivo dublje do suštine i zamenio množinu jedninom u svom sloganu, rodio bi se bitno bolji „Čije su pare, moje pare“. Dakle, jedini koji ima prirodno pravo na moje pare to sam samo ja. Međutim, Prečanin se stalno bori sa centralnom vlašću za autonomiju oblasti u kojoj živi i želi da novac proizveden u njoj tamo i ostane. Odlično, ali zašto se njegovo pitanje odnosi na oblast? Zašto ne na svakog pojedinca? Zašto se taj, prokleti kolektiv, zvani Autonomna Oblast isprečio? Molim vas, razmislite bolje, oborite i poslednju barijeru. Jedina autonomna oblast koja realno postoji je svaki čovek ponaosob.

Nažalost, Prečanin je žrtva sistema u kome živi. Ko ima čekić, vidi sve probleme kao eksere. Demokratija pa demokratija. Kolektiv pa kolektiv. Iluzija, pa iluzija. On često i pominje da je njegova Autonomna Oblast samo sledeći korak ka autonomnim opštinama, ali mislim da bi se zaustavio na tom koraku. Grešite gospodine Prečanine i sledeći korak je potreban, autonomni čovek je krajnji cilj. Ali Bucko greši još više od toga, pogrešan mu je ne samo cilj nego i metod. Dakle, svaka vlast, od kada je vlasti teži da centralizuje svoju moć. To je tako i sa demokratijom. Što šira kontrola, to je vlast jača. Ako centralna vlast nekome nešto i delegira, ona obavezno mora da postavlja svoje ljude koji su samo produžena ruka centralnog vladara. To je prirodna karakteristika vlasti. Insistirati na nezavisnoti u odlučivanju velikog broja aspekata u nekoj pod-teritoriji vodi ili ka stalnom sukobu između centralnog vladara i autonomnih pod-vladara ili definitivnom odvajanju jedne ili više autonomnih oblasti. Čak i ako bi došlo do autonomije na opštinskom nivou. Svaki sistem zasnovan na vladarima, pati od ova 2 moguća ishoda. Zato se ne treba čuditi što Beograd ne pušta Novi Sad, što Milošević prvo što je uradio je bilo da ukine autonomiju Vojvodine i Kosova, to su prirodni tokovi vlasti sa vladarima. I vladari to znaju, zato će sve učiniti ili da stave svoje ljude u sve kvazi-autonomne oblasti ili neće dopustiti čak ni formalnu autonomnost. A kada se autonomija realno postigne, one skoro po pravilu funkcionišu kao nezavisne države. To je A, B, C filozofije politike. To znaju i centralisti i autonomaši i borba između njih je samo borba za vlast, pa pobedi ko je veštiji.

covek sa stapom

Ekstremno gledajući, to bi bilo kao kada bi neki mafijaški vojnik otišao kod mafijaškog kuma da traži da bude pod-kum u nekom kvartu i da ne mora da pita glavnog kuma za pitanja u tom kvartu. U mafiji se takvi problemi rešavaju mnogo brže. Metak u potiljak i tačka. U demokratiji je sve to sporije i dosadnije, ali je suština ista.

Zašto je to tako? Zato što ako autonomni kumovi mogu da odlučuju praktično sve sami u svojim oblastima, postavlja se pitanje čemu služi centralni kum. I onda on vremenom nestane, jer sve što je suvišno u prirodi nestaje. Dakle, kao što je potpuno besmisleno ubeđivati glavnog kuma u vrline pod-kumovanja u kvartu, tako je potpuno isto ubeđivati centralne kumove demokrate o prednosti autonomnih demokrata. To je pogrešan put ka oslobođenju čoveka. Političkim putem ništa se ne može promeniti. Samo menjanjem ideja i kada kritična masa ljudi to prihvati, kada shvati principe anarhije, jednostavno će prestati da se interesuje za demokratiju. Pravnu državu zameniće vladavinom prava i racionalnom etikom.

Gospodin Prečanin, magistar Bucko ili ne zna dovoljno ili samo želi lokalnu vlast, dakle, neobrazovan ili zao. Glup svakako nije. Mada postoji i treća varijanta. Pragmatičan. Mnogi misle da je anarhija nedostižna pa onda bolje rascepkavanje centralne vlasti na delove nego ništa. Dobro, razumem, samo se onda barem nadam da Bucko kada je sam sa svojim mislima u dubini svoje duše ne vara samog sebe da ide ka idealu. Već samo ka varljivom kompromisu, koji neće mnogo toga popraviti, a može mnogo toga i da pogorša. Ako već menjate svet, učinite to do kraja, a politika nikako nije način da se to uradi. Vi ste čovek duha sa nekoliko talenata, šta vi radite u politici, krenite da obrazujete ljude, to već mnogo više znači, ali da biste obrazovali druge, morate sami da napredujete i da se okanete Čerčilove krilatice o najgorem, a ipak najboljem demokratskom uređenju.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 49 min 15 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika