Galerija

Recept za izbavljenje Grčke iz teškog škripca

Četiri koraka:

1. Izlaz iz Evropske Unije
2. Napuštanje Eura
3. Novi izbori da se zbace ovi zadnji marksisti
4. Drastično smanjenje države (minarhizam)

Odmah da raščistimo par stvari. Odnos Grčke i Evropske zajednice je kao odnos između drogeraša i dilera droge. Grčku niko nije terao da se zadužuje u zadnjih 20-30 godina, to je sama odabrala i kako je dublje ulazila u krizu, tako joj je više kredita trebalo, jer to je suština demokratije. Političari da bi pobedili moraju da lažu. To je jednostavno osnovna karakteristika sistema. Da kažu da se ne sme više zaduživati, to bi značilo kratkotrajni bol za bolju budućnost, za to se u demokratiji ne glasa. Jer je demokratija populistički sistem, gde se kupuju glasovi. Dakle, ako ta opcija ne radi, onda moraju da obećavaju da će biti bolje. A da bi bilo barem malo bolje potrebne su nove pare, nove pare su droga za političare. Ono što je Grčku unazadilo to je bila njena unutrašnja politika. Umesto da se razvija ekonomija, pare su trošene na potkupljivanje birača. Dakle, ako bi danas nekim čudom, a to se neće desiti, Evropa čak i oprostila te dugove, Grčka bi u veoma kratkom vremenu opet pala u isti problem. Ono što je Grčkoj potrebno, to je unutrašnja promena, a da bi to uspeli, moraju se odvojiti od svog dilera. A dileri droge za Grčku su EU i euro.

Ali napustiti euro ne znači vratiti se na Drahmu. O, to ni najmanje ne. To bi bilo kao kada bi prešli sa kokaina na heroin. Da bi ekonomija cvetala, potreban je kapitalizam, ali slobodni, ne burazerski kao do sada. A slobodni kapitalizam se bazira na tržišnoj vrednosti novca. Dakle, sve one vratolomije kojima se bavio veći broj Evropskih zemalja pre Eura kada su namerno devalvirale novac kad nekom zatreba, to ne, to je otrov za ekonomiju. Dakle, potrebno je nešto što zavisi samo od tržišta, recimo Bitcoin, nešto što države ne mogu da kontrolišu. Jednom kad oduzmete kontrolu novca državi, onda više nema potajnog štampanja novca, koji uvek izaziva inflaciju koja najviše siromaši već siromašne, a onda i nerođene.

Recipe-for-Success

Sledeći korak su novi izbori i ako je Grcima stalo do života, moraju se rešiti marksista. Marksisti su divni iluzionisti koji znaju da sakriju realnost od birača. Oni su i pobedili obećavajući Grcima da će se rešiti dugova i vidimo lepo kako su u tome uspeli. Ali zvučalo je primamljivo. Iluzije uvek tako zvuče. Ali niko, nije u stanju da zaštiti ikoga od realnosti. Uz to marksisti sigurno ne bi bili spremni da izvrše sledeće korake u obnavljanju Grčke, a ti sledeći koraci su masovna privatizacija i liberalizacija.

Naravno, idealna varijanta bi bila anarhija, ali dobro, ako je to prerano za ljudsku svest, može i minarhizam, a to znači mala i slaba država. To znači porezi minimalni, čisto da po koji državni birokrata, policija i sudstvo mogu da opstanu. I naravno, nema poreza na dodatnu vrednost, na nekretnine, na robu bilo koje vrste, akcize, ništa od toga. 10-15% na dohodak i to je sve. Nikakvo mešanje u ekonomiju. Da čovek otvori firmu mora da bude dovoljno da jednom ode u kancelariju za ta pitanja, plati neki sitniš i firma je otvorena. Svako može da proizvodi i prodaje šta mu je volja i gde mu je volja. Nema kvota, pravila, regulisanja, brendova, anti-monopola, ekologija. Seljak može da prodaje svoju fetu gde hoće, da peče ko hoće kakvu rakiju, da sadi seme koje hoće. Fabrike auta mogu da proizvode automobile bez airbega, bez pojaseva, bez čega hoće, ako to hoće neko da kupi. Zato i mora Grčka da izađe iz Evropske Unije da bi imala slobodu da sve to radi. A naročito nema subvencija. Kako su porezi minimalni i kako su pare u rukama tržišta, a ne države, niko ne bi ni mogao da subvencioniše. Ako neko hoće da investira, on to radi privatno iz svog džepa za svoju korist ali i na svoju odgovornost.

To je recept za uspeh. To će ubrizgati ogromnu inicijativu energije i preduzetništva u samim Grcima i magično će strani kapital ući u velikoj količini i velikom brzinom, a da ga niko ne zove. Pare uvek dolaze kad zaista ostaju u rukama vlasnika. Pitajte Grke čije su pare njihove para sada. Banke su blokirale sve račune, ljudi mogu da podignu samo crkavicu dnevno da imaju za hleb i vodu. Banke to nisu same naredile, banke nemaju veze sa tim, to radi država. Ono što treba Grčkoj je sušta suprotnost tome. Zemlja u kojoj čovek ima sigurnost da ono što je njegovo je uvek njegovo, a da pare vrede isto i danas i za 10 i 50 godina pa za jedan bitcoin može da se kupi vekna hleba i danas i uvek, to znači ekonomska stabilnost. Kada se takvi uslovi stvore, kapital bi i sa Jupitera sam došao. Kada se ukloni društvena bolest koja se zove igranje boga, odnosno iluzija da tamo neka vlada može da reguliše ekonomiju 11 miliona Grka, tada stvari odjednom krenu.

Naravno, to je recept danas za Grčku, tom će receptu sutra morati da se povinuju i Španija, pa Portugalija, pa Irska, pa Italija, pa Francuska, pa čak i Nemačka kad i njima zakuca mečka na vrata, a zakucaće, nema sumnje u to. A da ne govorimo o Srbiji, šta mislite da su sve one milijarde eura koje su razne demokrate uzele od 5 oktobra 2000. pa do danas dali za babe zdravlje? I Srbiju čeka isto ono što snalazi danas Grčku. Ekonomija je tako neosetljiva na ljudske hirove.

Ovo je isprobani recept, neko je ovaj recept više, neko manje primenio, ali radi. To naravno ne znači da će za godinu dana svaki Grk imati iPad, neće, ali imaće svoj hleb u rukama od svog rada i sigurnost da živi u stabilnoj zemlji i ono najvažnije, neće biti dužnik. Najveće svetske ekonomije, kao SAD, Nemačka, Japan pate i one od Grčke bolesti, ali one imaju po 200 kila svaka, pa se bolest još ne vidi, dok je Grčka tuberkulozni mršavko koji padne u krevet od prve promaje. Razlika je samo u tome.

Grčka može da izabere i neki drugi put, ali svi oni vode ka groblju. Od ekonomske krize do rata, mali je korak. Ali spasa ima, samo treba dići ruke od iluzija da države mogu da upravljaju ekonomijom. Samo to je potrebno.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 32 min 00 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika