Galerija

Kako upotrebiti svoj jedini život?

Kako kaže psihijatar Jovan Marić Jugoslaviju su nam rasturili strane sile i domaći idioti. Danas, Američka Imperija juri ka Istoku na Rusiju preko Ukrajine. Ruska Imperija juri na Zapad preko Ukrajine. Lopovsko-burazerska ekonomija hara zemljama u tranziciji između nemila i nedraga. Političari vas truju svojim praznim ili veoma selektivnim ili kratkoročnim obećanjima. Ekologija odavno otišla dođavola. Islamisti odsecaju glave zbog delikta mišljenja. Domaći popovi bi isto to samo da im se može kao u slavnoj prošlosti. Države bez ikakvog moralnog prava štampaju pare bez pokrića, šalju u ratove, zadužuju naše praunuke, lažu penzionere i siromašne i zapošljavaju svoje poslušnike.

To su sve problemi mnogo veći od svakog od nas pojedinačno, pa i od mnogo nas zajedno kad bi se udružili. Ja se lično, u svemu tome, osećam kao Rodžer Bejkon u 13. veku kada je video kojim putem nauka treba da ide, a ipak u to vreme, recept protiv najvećeg broja bolesti je bio isterivanje đavola ili spaljivanje ljudi. Znao je Bejkon još i tada da on ništa neće rešiti u bliskoj budućnosti. Jedino što nije znao je koliko će biti dugačka ta nebliska budućnost. Tako bi trebalo da bude i sa nama. Ne možemo, dakle bilo bi samoubilački kada bismo jurišali na policiju ili vojsku, kada bismo tražili zakone za decentralizaciju ekonomije ili liberalizaciju valuta, kada bismo tražili zabranu javnog duga, kada bismo zahtevali povratak zlatne podloge ili BitCoin vrstu novca kao jedini moralni način plaćanja. To su sve preveliki zahtevi. Svi pravi, svi korisni, ali preveliki, države ubijaju za takve zahteve.

Rowan Atkinson Quote

To bi bilo isto kao kada bi Bejkon otišao do tadašnjih kraljeva i papa i u lice im govorio koliko su zli ili zaostali. Bio bi uklonjen kao bubice što se brisačima skidaju sa šofer-šajbne. Dakle, ako je direktan napad više nego nepreporučljiv, šta nam onda ostaje? Ostaje nam da živimo u skladu sa svojim principima, ali do kraja. Kao prvo da se oslobodimo kulture, ma koja ona to bila. Sve su pogrešne, u to nema sumnje. Kao drugo, da prigrlimo osnovne principe, logiku, racionalnost i korektna empirijska zapažanja. I kao treće da budemo jako ozbiljni i postojani. Naši suparnici, da ne kažem neprijatelji veoma su ozbiljni u svom poslu. Oni su spremni da rade godinama, decenijama i vekovima za svoje ideje, oni su spremni da što masovnije uče druge svojim idejama preko recimo državnih škola, spremni su na konkretnim primerima da pokažu da zaista veruju u svoje ideje, dok mi slobodnjaci nismo. Nama, izgleda nije stalo do slobode. Mi izgleda da se bavimo slobodom i etikom iz hobija. Mi patimo od kompleksa superiornosti, dovoljno nam je da znamo da smo u pravu i ne idemo mnogo dalje od toga. Pogledajmo drugu stranu šta radi. Državoljupci veoma doslovno primenjuju svoja pravila. Ako ne poštujete njihove zakone, dakle obična subjektivna mišljenja, ali potkrepljena zatvorom i oružjem ako se ne slažete, veoma će rado i bez mnogo oklevanja strpati vas tamo. Njima je veoma stalo da održe svoj sistem. Neki drugi kolektivisti, kao nacional-fašisti odlaze da prkose međunarodnim sudovima, štrajkuju glađu, gube svoja zdravlja za svoja ubeđenja.

Nereligioznost, ali svake vrste, dakle i ateizam i anti-komunizam i anti-patriotizam i sve tako redom, ali i slobodarstvo, dakle anarho-kapitalizam, su neprirodni, nemaju veze sa dugom istorijom čovečanstva, nikada nisu realno postojali u velikom obimu, a ipak jedini su istiniti metodi. Jednako kao nauka, koja je bila i neprirodna i anti-istorijska i skoro neprisutna ideja u najvećem broju bivših civilizacija, a ipak postala je, relativno skoro, najbolja moguća metodologija objašnjenja Prirode.

Dakle, vaši životi ne bi trebalo da budu posvećni dekadentnom materijalizmu ili hedonizmu, besmislenim seksualnim slobodama i razbijanjem porodice, već življenjem u skladu sa osnovnim etičkim principima, ali do kraja i do koske. Znam da vam zvuči jako čudno da neko ko se zalaže za radikalni kapitalizam, a to sam ja, priča o manama dekadentnog materijalizma, ali biće narednih priloga, imaću vremena da objasnim taj, naizgled, paradoks. Vaši životi bi trebalo da budu posvećeni učenju racionalne etike, univerzalnosti ideja, življenju i širenju tih ideja i izopštenjem onih koji i pored naše najbolje volje ne žele da ih prihvate. Ni mi ne znamo koliko će dugo trajati ta nebliska budućnost, ali ako smo ozbiljni, slobodno društvo će jednom nastati, kao nauka nekad. Samo tako i nikako drugačije. Ni rat, ni politika, ni demokratija, ni revolucija, ništa od toga ne može doneti slobodu. Samo blago i neprestano povećavanje nivoa slobodarske emancipacije. To je mučan i težak proces, ali je ostvariv, ali samo ako ste zaista istrajni.

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u politika