Galerija

Dža ili bu

Veliki svetski ateisti, dakle Bertrand Rasel, Hičens, Dokins, Heris, Denet (kao i mnogi drugi), imali su dosta jednostavan model emancipacije od religije. Evo vam činjenice i logika i racionalan čovek kad ih čuje jednostavno ne može ništa drugo da zaključi nego da, naravno, nema boga, barem ne onog iz dominantnih monoteističkih svetskih vera. Kao što sam već pisao, možda nekog drugog i drugačijeg boga i ima, ali to niko nije ničim pokazao do sada.

Sve je to divno, sve je to krasno, ali to nije dovoljno. Ljudi nisu nikada bili, a i neće biti samo racionalni. To je deo naše prirode. Mnoge druge dimenzije postoje u našem umu, hormonima i telu uopšte. Jer naš um je neodvojiv od svog materijalnog pakovanja. Um nije apstraktni organ koji postoji izvan tela. Umor, stres, nade, očekivanja, projekcije, sve to utiče na naš način razmišljanja. A i umni centri nisu samo racionalne prirode. Dakle, ako se neki um veže za neku religiju, recimo hrišćanstvo iz potpuno emotivnih razloga, recimo nesiguran čovek koji celog života pati, i dođe pop varalica i obeća mu sve što oni obećavaju, taj čovek realno ima neku dobrobit od toga. On barem veruje da mu je bolje verujući u te priče. Recimo da naiđe na nekog ateistu emancipatora koji uspe da ga ubedi da su popovske priče samo čista izmišljotina, ako se tom čoveku život ne popravi, on će nastaviti da živi sa velikom prazninom i tražiti nešto što će je nadoknaditi, pa zato može lako da postane komunista, jer i komunistički komesari varalice isto imaju slatka obećanja, da država misli na njegov posao, na njegov stan, da on ima ova i ona prava. Onda opet može da naiđe na anti-komunistu emancipatora koji mu objasni zašto je i komunizam niz iluzija. Onda on postane demokrata, na primer, jer su i demokratske iluzije slatkorečive. I tako redom može da prelazi iz religije u religiju celog života, jer onaj osnovni problem nikada nije rešen.

Uništenje ili prosvetljenje

Uništenje ili prosvetljenje

Gledajuči malo šire, možda nije čudo da je baš dvadeseti vek bio vek komunizma i nacizma. U 19. veku, veku dramatičnog napretka nauke, kada je, na primer, mada ne i samo to, Tesla važio za modernog čarobnjaka redovno zadivljujući svoju publiku u Americi igrajući se sa munjama, zapadno čovečanstvo je uspelo da se otrgne iz kandži hrišćanstva. Da, ostalo je mnogo formalne religioznosti, dakle folklora i tradicionalnog respekta, ali suštinski veliki deo ljudi je prestao slepo da veruje u mitove o Jahveu. Možda je upravo to bio prelomni trenutak kada su novi popovi, komunistički komesari došli na scenu i začarali ljude rovite od prethodne mentalne bolesti, novim, barem jednako pogubnim idejama. Nešto tako slično dogodilo se i u prelasku iz komunizma u demokratiju.

Zato ja koji se zalažem za anarhiju, dakle vladavinu pravila, a ne vladara, za razliku od mnogih kolega, mislim da je nemoguće postići bez poboljšanja ljudi. Dakle, sasvim sam siguran da kada bi postojao bog i čarobnim štapićem ukinuo demokratije i postavio anarhije, da bi stvorio takav vakum vlasti, da bi se demokratija, ili neki još gori oblik, možda opet direktna tiranija manjine, vratili brzo. Da, čak i racionalni anarho-kapitalizam nije moguć sa sadašnjim ljudima. Zato što ljudi nemaju principe, ne razmišljaju i ne poznaju sami sebe. Niko nas tome nije naučio, barem ne u dovoljnoj količini.

Naravno, već čujem kritiku da bi i komunizam opstao da su ljudi bili bolji. Ne bih se složio. Komunizam je zasnovan na nemogućem principu, koji nije radikalno vezan za konačnu količinu resursa na zemlji. Samo kapitalizam vodi računa o tome. Komunizam bi bio moguć samo kada bi resursa svake vrste bilo onoliko koliko danas ima vazduha u odnosu na broj ljudi. Mada je i to naravno relativno kratkog trajanja. Da nas ima 1000 milijardi umesto 7, ni vazduha nam ne bi bilo dovoljno. Kapitalizam rešava taj problem koji bilo koji život ima ispred sebe. Ljudi može biti samo onoliko koliko ima prirodnih resursa i stepena njihovog iskorišćenja. Naravno da tehnologija menja taj stepen.

Dakle, da bismo zaista prešli u neki bolji sistem, nije dovoljno da samo definišemo taj novi sistem, potrebno je i da ljudi odluče i shvate prednosti racionalne etike. A ona ide protiv životnih impulsa. Nema sumnje da bi skoro svako od nas kad bi znao da može da ostane nekažnjen, a da može da otme nekom dovoljno resursa za ceo svoj život da bi to uradio.

Dakle, za anarhiju su nam potrebni ne nadljudi, već samo ljudi koji racionalno shvataju da je bolje da drže na dizginu svoje životne impulse, jer samo kada svi to budu radili, moguće je uživati u slobodi i poštovati tuđu slobodu. Mnogi libertarijanci se neće sa mnom složiti, jer oni misle da samo levi anarhizam, odnosno anarho-sindikalizam zahteva takvu promenu kod čoveka, ali ja verujem i da taj desni anarhizam, anarho-kapitalizam zahteva to shvatanje. Razlika je što levi anarhizam, kao i svaki levi sistem, ne želi da vodi računa o konačnoj količini resursa, dakle neracionalan je i nemoguć je, ali oba zahtevaju promenu ljudi.

Da li će ikada biti moguće da ljudi to shvate, veliko je pitanje. Ali vredi pokušati. Jedan od puteva je samospoznaja i vaspitavanje novih generacija u tom smeru, takozvano mirno roditeljstvo. To nisu nemoguće misije, kad smo uspeli nauke da se dočepamo, koja je uvek bila anti-prirodna i neistorijska, možda možemo i ovaj stepen da dostignemo. U suprotnom, Priroda će nas izbrisati sa liste živih, mi nemamo nikakvo pravo ni privilegiju da držimo mesto u Svemiru. Ko je auto-destruktivan, taj nestaje. Ni to nije loša varijanta. Dža ili bu.

Advertisements