Galerija

Strpljenjem do uspeha

Zamislite kako se osećao prvi ateista u davnoj prošlosti. Bilo da je to bio politeizam ili monoteizam. Organizovani kriminal postoji mnogo duže od bilo koje mafije. Organizovano zlo postoji od onog trenutka kada je neko izjavio da je on vladar naših sudbina samo zato što ga je na to mesto postavilo nevidljivo biće zvano bog i kada je to potvrdio njegov prijatelj u zločinu, lokalni sveštenik. Ali od kada je prvi sveštenik izmislio boga, postoje i ateisti, jer nikada baš svi ljudi nisu bili tako naivni. Zato je osim laži, bila potrebna i sila, pa ko god nije verovao u kraljeve ili popove reči, za to je postojala i vojska. Ateisti su oduvek bili zatvarani, mučeni i ubijani, zato su veoma brzo naučili najbitniju istorijsku lekciju. Ako ne veruješ kralju, nemoj mu se direktno suprotstavljati, već nauči i druge da je bog laž, a kralj nasilnik.

Nema prečica za uspeh. Svaka velika stvar traži strpljenje i postojanost

Nema prečica za uspeh. Svaka velika stvar traži strpljenje i postojanost

I ne samo to. Čak i kada bi postojala neka magična poluga na kojoj bi pisalo, «Ukini Religiju» ili «Ukini Državu», čak ni tada je racionalni čovek nikako ne bi smeo povući. U društvu u kome se vlast održava na lažima i iluzijama, jedna vrsta laži bi bila veoma brzo zamenjena drugima. Sa različitim simbolima, ali sa istom suštinom. Dakle racionalni ljudi se nalaze pred neverovatno teškim zadatkom. S jedne strane napadati vlast, ne isplati se, jer vlast ima silu. S druge strane, čak ni magične poluge ničemu ne služe. Postoji li treći put da se oslobodimo nemorala? Da, i to je jedini način. A to je širenje novog znanja, jačeg od zvanične propagande. Nije čudno da su religije bile dominantne tokom cele ljudske istorije. Niko nije znao bolje. Kada je ljudska misao dovoljno uznapredovala u naučnom i filozofskom smislu, niko nije morao da ukida religiju, ona se jednostavno sama istopila. Analogno i mač vladara ne može se pobediti samo prkosom i rečima da neko zna bolje. Dok neko zaista ne zna bolje, vladari će ostati na svom mestu. Dakle, draga braćo i sestre, ljudi, dok ne naučite racionalnu etiku i univerzalnost morala, nastavićete da slušate političke emisije u 8 iza Dnevnika gde će vas obmanjivati političari koji će obećavati mir, blagostanje i stabilnost. I u srednjem veku, na svakom koraku nije moglo da se čuje ništa bolje od božjih zapovesti i rezonovanja iz biblijskih metafora i parabola. Zaista je izgledalo da je to vrhunac ljudskog znanja. Zato ja i razumem zašto većina vas ne može da se otrgne od obmane modernih država. Zaista izgleda kao da je demokratija vrhunac društvenog uređenja. Ali i u srednjem veku, kao i danas, uvek je postojala, kao što postoji i danas, jedna šačica ljudi koja je znala i zna bolje. Put ka oslobođenju od vladara je preko širenja znanja o etičkoj nedoslednosti postojanja vladara. Dok se vladari ne istope, anarhisti, analogno ateistima, moraće da budu jako strpljivi. Između ateista i anarhista postoji direktna veza. Kao što su prvi ateisti znali da je religija ljudska izmišljotina, tako anarhisti znaju da je postojanje vladara i nepotrebno i nemoralno. Prvi ateisti su morali da idu u crkve na silu, kao što današnji anarhisti moraju da plaćaju poreze i da poštuju apsurdne zakone nametnute državnim monopolom sile. Jedini korisni ateista je živi ateista, jedini korisni anarhista je živi anarhista. Da su svi ateisti jurišali na crkve, odavno bi bili svi pobijeni. Da svi anarhisti danas jurišaju na državu, svi bi bili pozatvarani. Viševekovno strpljenje ateista dovelo je do toga da današnji ateisti u crkve idu samo da gledaju umetnička dela, viševekovno ili nadam se, višedecenijsko strpljenje današnjih anarhista, dovešće do toga da će sutrašnji anarhisti ići u državne skupštine kao u muzeje ljudske civilizacije. Ko je danas anarhista, odnosno racionalni čovek koji je shvatio univerzalnost etike i princip nezapočinjanja sile i to je da samo postojanje vladara, ma kakav on bio, nemoralno po svojoj definiciji, čuvaće to za sebe i podeliće tu istinu sa onima koji su spremni da to nauče i shvate. A za ostale, … vreme radi, pre ili kasnije doći ćemo do prelomne tačke, kao i kod ateizma. Dakle, ako ste anarhista danas, dovoljno je da budete svesni zla, da ga na svakom mestu možete prepoznati i to je dovoljno. Nikakve revolucije, nikakva jurišanja, nikakvo nametanje anarhističkih ideja silom drugima. Budite strpljivi i zadovoljni što vidite više od drugih. Ako ništa drugo razumećete otkuda korupcija, ekonomska propast i ratovi.

Budite na usluzi svojim prijateljima, razumite njihovu zaslepljenost državom, nisu oni krivi, od malena su ih lagali pričama o nevidljivoj jabuci. Sama činjenica da postojite i da prenosite te ideje svakom ko želi da vas sluša je dovoljno. Trudite se što više možete u širenju ideja, ali nikakav pragmatizam i prečice ne vode nikuda drugde osim u propast. Mnogi od nas će se roditi sa državom i umreće sa državom, kao što su se mnogi ateisti u prošlosti rodili sa crkvom i umrli sa crkvom. Neke stvari su duže od ljudskih života, a naročito zato što je državna propaganda izuzetno efektivna. Ne očajavajte, budite srećni što ste obdareni višim znanjem. Ali i ne posustajte. Kao što su pravi ateisti koji su silom morali u crkvu do kraja svog života u sebi krili prezir prema religiji, tako i vi što morate silom da živite u državama, zadržite u sebi prezir prema njima. Vi ste u pravu, one nisu. Eto, to je vajda od racionalne etike. Tiha voda koja breg roni. Ali ostanite ta voda, nikada se ne predajte. To nije kukavičluk, već strategija da se preživi dok dovoljno nas ne shvati suštinu prevare vladara.

Advertisements