Galerija

Balkanizacija medija po Istoku Pavloviću

Čitam povremeno kolumnu u “Politici” Istoka Pavlovića. Nekad se slažem, nekad ne, nekad nešto naučim, ali ovog puta, prekipelo mi je, količina kolektivizma u ovom članku otišla je daleko iznad mog praga tolerancije.

Naime članak govori o tome da je Internet veoma intenzivirao problem fragmentacije publike, da je stvorio veliki broj malih grupa čiji se članovi u svemu slažu unutar svoje grupe, a ne slažu se sa drugim grupama. I da je to veliki problem čovečanstva u predstojećoj budućnosti, pa da se čak i «Drug Obama», američki predsednik obratio naciji zabrinut za taj bitan problem. Ha, ha, ha, ha, ha, da ovo nije žalosno, bilo bi zaista smešno.

Naime, ljudi su oduvek bili takvi, od svog postanka do danas, štaviše to je čak i na genetičkom nivou tako. Oni koji se nisu slagali sa vladarom, bili su, a i danas su u velikom podskupu sveta, skraćivani za glavu. Mi smo, više-manje, svi, potomci ljudi koji su, hteli / ne hteli, slušali stavove koji su nam oduvek bili nametani, mi smo svi sinovi preživelih kukavica. Države, religije, kulture, nisu li to oduvek bili instrumenti sile, pritiska i zla? Naravno da jesu. Uh, sad se jadničak Obama zabrinuo što njegova propaganda više nije tako slušana, već ljudi gledaju svoja posla i troše informacije unutar svoje grupe. Da, možda se zabrinuo da će mu tako biti malo teže sledeći put da proturi gnusnu laž o Iraku koji ima oružje za masovno uništavanje ljudi. Američki mejnstrim mediji nisu bili nikada poznati po objektivnosti. Kao ni nemački, ni hrvatski, ni srpski ni mnogi drugi.

internet-fragmented

Uostalom, jednom za svagda, ljudi, moramo da se oslobodimo iluzije da je multikulturalizam vrednost. Ja sa nacistom, ustašom, džihadistom, sa članom Kju Klus Klana, sa nekim iz Dveri, Obraza, Srpske Radikalne Stranke, Hrvatske Demokratske Zajednice, sa popom, hodžom, rabinom, sa huliganom navijačem, sa komunistom, sa militantnim feministkinjama, sa lopovima, političarima, umetnicima i novinarima prostitutkama, sa nacionalistima i patriotama i sa mnogim drugima nemam o čemu da govorim. Upoznao sam njihove ideje, odbacio i ne moram ceo život da se podsećam na to da je pogrešno kad neko kaže da su 2+2=5. Ako neko nikada ne proviri izvan svoje kulture, žao mi je, taj je osuđen na propast. Ostavimo se toga da odrasle ljude treba tretirati kao decu. U 19. veku u Americi, nepismeni majstori su tražili od pismenih šegrta da im čitaju knjige. Bili su žedni znanja. Danas imamo sve na dlanu, a prosečan čovek je arogantna neznalica. Priznajem, nije sva krivica samo ljudi. Države su svojim monolitnim medijima i državnim školama tome znatno doprinele, no bilo kako bilo, posledna stvar za kojom treba žaliti su stara medijska vremena.

Gledano šire, ne postoji nikakva korist od dijaloga, na primer, jednog hrišćana sa jednim muslimanom. Oboje je pogrešno. Šta ćemo dobiti kao kompromis? Da ćemo u novoformiranoj religiji imati dženanet i pakao? Vid’ razlike, derastične! Vid’ boljitka! Ili da možda sučeljimo astrologa sa homeopatom. Tako će možda Vodolija postati značajnija od ostalih znakova. Vid’ unapređenja! Ili ako se levičar i desničar dogovore, onda ćemo imati društvo sa ksenofobijom, rasizmom, državnom religijom i totalnom državnom svojinom. Ostavimo se tih gluposti.

Jedini dobar pogled na svet su filozofija i naučni metod. Filozofija da se bavi moralom i unapređenjem metodologije načina saznanja, dok nauka svim ostalim. Nema trećeg. Ne treba nam ništa treće. Već imamo metod za bilo šta što nam treba. Ne zanima me šta misli levičar ili desničar, ne zanimaju me državoljupci, ne zanimaju me oni koji govore o stvarima van prostora i van vremena, koje se ne mogu potvrditi ni našim prirodnim, ni veštačkim senzorima, direktnim ili indirektnim posmatranjima, niti zaključivanjem iz modela naučnih teorija. Pred nama veliki problem stoji kako ubrzati uništavanje lokalnih kultura zasnovanih na iluzijama. Da li imamo samilosti prema virusu gripa? Ne, uništavamo ga najefikasnije što znamo i umemo. Da li smo zabrinuti za korov koji guši plodove na našim njivama? Naravno da ne. Da li treba da nam bude žao ako nestanu komunisti, nacisti i sve što sam gore pobrojao? Ne, to je intelektualni korov. Nemamo šta od njih da naučimo. Naravno ne silom, već nuđenjem boljih ideja, a stare ideje treba pustiti same da izumru. Nikako ne treba ljude iskoreniti, već njihove ideje. Naš problem svakako nije doneo Internet sa fragmentacijom interesovanja. To je samo postalo daleko očiglednije, ništa više. Jednom kada ljudi shvate kako rade filozofija i nauka i kada ih prihvate, automatski će ući u jednu jedinu interesnu grupu, zasnovanu na razumu. Osim toga, kada ljudi počnu da koriste razum, mediji, u današnjem obliku, više neće ni postojati. Mediji održavaju iluziju da je demokratija mogućnost da svaki zao, glup ili nerazuman čovek može i treba da iznese svoje mišljenje i interes. Ljudi, stvari koje ne postoje zaista ne postoje (bog, država, narod, zajednički interes), privatna svojina je apsolutna, svako je odgovoran za svoje akcije, započinjanje sile je apsolutno zlo i ni za koji ekonomski problem ne postoji rešenje, već samo cena i korist. Ne, ovo nije samo jedna od ideologija. Ovo je posledica filozofskog i naučnog metoda. Ovo je rezonovanje iz osnovnih principa.

Kako ljude odučiti od otrovnih kultura i kako ih zainteresovati za filozofiju i nauku, drugi je problem. Ali svakako naš problem nije što treba da sučeljavamo pogrešne kulture između njih, otvaranje ljudi treba da bude ne ka drugim kulturama, već ka filozofiji i nauci. Ne treba nam ni monolitna ni rascepkana kultura.

Sve što je etičke prirode, objektivno je i tu nema vrdanja, a sve što je estetske prirode, to je subjektivno i svako mora da ima apsolutnu slobodu da ispoljava bilo koju estetsku preferenciju.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 47 min 30 sek

Advertisements
od Markus Maki Objavljeno u nauka