Galerija

Don Koreleone i njegov san

Zamislite scenu: mračna i pusta ulica, u njoj 2 manijaka i jedna sama, mlada i atraktivna devojka. Mišićavi momci se spremaju da je siluju, ali pre toga, daju dug i opširan politički govor o tome da devojka treba da bira ko će da je siluje od te dvojice. Eto, to je suština demokratije.

Ne mislim samo ja to. Kultni filmovi Kum 1, 2 i 3 sa Al Pećinom i Marlon Brandom, veoma dobro o tome govore. Majkl, sin Vita Korleonea razgovora sa svojom budućom ženom Kej u trenutku kada Majkl prihvata mafijaški način života. Kej i dalje sa gađenjem govori da je Majklov otac masovni ubica i da Majkl ne sme biti naivan da to ne vidi. Da iza svih priča o porodici, časti i pravdi, stoji običan krvnik, dok političari ne ubijaju nikoga. Na to je Majkl samo odgovorio da je Kej naivna ako zaista to misli. Majkl, koji je tada postao već dovoljno korumpiran i zao, shvata da je struktura svake vlasti ista. I da je on deo male Mafije, dok je velika Mafija ta koja upravlja našim životima i da je, štaviše, ubijanje deo vladavine nad ljudima.

Ne samo to, idemo i korak dalje. Neposredno pred smrt stari Vito savetuje svog naslednika i uči ga svemu što on zna. I tako mu se u jednom trenutku poverava. «Znaš Majkl, ja sam se nadao da ćeš ti uspeti da izađeš iz ovog mog sveta». I tu bi se čovek ponadao, da makar na dnu mafijaškog srca postoji neki osećaj krivice. Čovek bi se ponadao da bi Vito rekao da se nadao da će Majkl završiti škole, postati samostalni profesionalac i da će živeti mirno i bez nasilja. Ali ne, Vito se nadao da će mu sin postati senator ili kongresmen, ili što da ne predsednik Amerike. Vito govori da nikada nije dozvolio da bude marioneta političara, ali je uvek maštao da on postane jedan od njih, jer tamo je prava vlast, pa ako on nije uspeo, da najviše želi da to njegov sin postigne.

Idemo i korak dalje. Dok je neki Sicilijanac, deo klana, spremao Majkla da izvrši svoje prvo ubistvo nad korumpiranim policajcem i vođom suprotstavljenog klana, on koristi analogiju sa Hitlerom kako se treba ponašati prema zlim ljudima, pa kaže da je veoma brzo postalo jasno šta Hitler namerava i nije smelo da se pusti da porobi pola Evrope pre nego što mu se uzvrati udarac. Zlo se mora čupati dok je malo.

Tatini pusti snovi...

Tatini pusti snovi…

Iz ova 3 primera, sasvim je jasno da zli i korumpirani ljudi vide sasvim jasno zlo i sa druge strane, jer oni žive takvim životom svaki dan. Mi drugi, obični ljudi ne uspevamo da vidimo to tako jasno i brzo, jer smo žrtve propagande. Teško nam je da shvatimo da je državni porez krađa isto kao što je plaćanje reketa mafijaša zato što se retko dešava da nam neko sutradan minira kuću ako ga ne platimo, ali budite sigurni da nakon 25 pisama i opomena dolazi sudski postupak i zatvor. Mafija je u stvari neuspela država. To su amateri, oni ne znaju kako da uzimaju reket, a da to ljudima ne izgleda kao krađa. Zato su oni tamo gde su i zato mnogi mafijaški bosovi žive po jazbinama i pećinama, dok uspeli mafijaši žive u vilama u Vašingtonu, na Pantovčaku ili Dedinju.

U prošlom prilogu sam pisao da ne treba silom nametati anarhističke ideje, ali treba svima da bude jasno koja ja razmera problema. Crkve podmićuju vernike rajem ako se drže popovskih pravila, dok im prete najgorim mukama pakla ako ih se ne drže. Demokrate podmićuju glasače radnim mestima i subvencijama, dok im prete zatvorom ako se ne drže zakona. Anarhisti nikom ništa ne obećavaju i nikom ničime ne prete. Zato nije čudo da ta ideja ide toliko sporo i treba da budemo svesni toga, ali i pored toga pobeda će biti slađa kada ljudi shvate sav nemoral crkve i demokratije. Žao mi je što ovo moram da saopštim religioznima, ali vi niste moralni ljudi čak iako se držite popovskih pravila. Jer vaša motivacija je zasnovana na korupciji. Ne treba ubijati, krasti, silovati, maltretirati itd… zato što to ne treba, zato što je to jedini način da svi živimo bez nasilja, a ne zato što će vas bog ili bilo ko nagraditi. Ako radite dobro samo zato što očekujete nagradu-raj, a ne radite loše samo zato što se bojite kazne-pakao vi niste moralni, vi ste korumpirani.

Za kraj, evo malo realnije metafore o demokratskom društvu, koja će, kada bolje pročitate biti još gora nego ona sa početka. Od vrtića, preko škole, medija i knjiga, svim ženama od rođenja do smrti se natura ova propaganda. Da se žene rađaju sa nezadrživim impulsom da brane drugim ženama da polno opšte sa drugim muškarcima i da se dopusti potpuna sloboda da bi samo par žena imalo seks, a sve ostale bi bile doživotni apstinenti i dakle bez poroda. Zato se žene ne smeju ostaviti svojoj urođenoj pokvarenosti koja bi nas dovela do izumiranja. Zbog toga mora da postoji određen, mali broj muškaraca kojima je posao da imaju seks sa svim ženama, nezavisno od toga da li žele ili ne da bi se obezbedio naš zajednički cilj da sve žene imaju porod, da bi se vrsta produžila. A žene mogu da glasaju ko će biti ti muškarci u tom timu. Ako bi kojoj ženi pala blasfemična misao da ona izabere svog muškarca nezavisno od tima predodređenih oplođivača, ili ako ne želi ikada da rodi, pa čak i da ima seks sa bilo kim, toj ženi bi se slala pisma opomene, zatim bi došlo do suđenja i na kraju bi završila u zatvoru. A tako i treba, jer nećemo valjda da izumremo kao vrsta ako se prepustimo zloj prirodi žena. Zato mi imamo društveni dogovor i demokratiju da nas spasu od naše same prirode. I što je najgore od svega, sve žene bi rado išle sa predodređenim muškarcima jer bi se stidele svoje prave prirode i znale bi da je tako najbolje. To na kraju ne bi bila ni žrtva. Dakle masovno organizovano silovanje bi bilo pretvoreno u vrlinu. Mafijaši bi samo masovno silovali, bez mnogo objašnjenja, države to rade mnogo bolje, one čine da žene misle da je to za njihovo dobro. I ne samo to, kada bi neko, počeo da im govori da bi bilo bolje da mogu same da biraju da li će i sa kim ikada biti, trenutno bi se svom snagom borile protiv takvih ideoloških štetočina. Ljudskom društvu je moguće nametnuti bilo šta, od boga, prvobitnog greha, preko demokratije, pa čak i do ovog, na prvi pogled, nadrealnog društva, pitanje je uvek samo vremena. Što je ideologija perverznija, to više napora vladar mora da troši da bi je sproveo, ali sve je samo pitanje tehnike. Videti istinu i pored propagande, daleko je teže, ali i to se može. Vlast je toliko teška bolest da se ne sme nikada ikome dati. Nije pitanje, demokratija ili autokratija, pitanje je vladari da ili ne, nezavisno od oblika. Jedini vladar je sam čovek nad samim sobom, a vezujemo se u društvo racionalnom etikom.

Ako želite da odslušate, prilog počinje na 30 min 25 sek

Advertisements