Galerija

Višak empatije

Čitam tako razne članke po novinama na više evropskih jezika i ježi mi se koža od fenomena koji je verovatno već neko krstio, a zove se institucionalno dobronamerstvo. Naravno, opet govorim o imigrantima, izbeglicama, ljudima koji beže od užasa. I onda se poredi odnos Nacista prema Jevrejima sa današnjim tretiranjem izbeglica od strane što instituticija, što građana Evropske Unije. I onda ne prođe dan da mediji ne bombarduju slikama koje pobuđuju osećaj krivice. Te ugušeni ljudi u kamionu, te išutirani ljudi pored zida, te udavljeno dete, te osakaćeni migrant na žiletima bodljikave žice. To je tako podlo, ali efikasno, drugim rečima manipulantsko.

Čak i kada na televiziji puštaju one koji su protiv izbeglica, to više ide u prilog onih koji su za prihvatanje izbeglica. Jer snimaju ljude bez obrazovanja i morala i onda se čuju najbedniji komentari. «Pa, oni smrde, spavaju na zemlji, silovaće mi ćerku, vrše nuždu na otvorenom, mi ih nećemo». I onda nekom drugom koji je isto protiv izbeglica se smuči od takvih odgovora pa promene mišljenje. Dragi Gebelsi modernih medija, zaista skidam vam kapu. Zato, želim da ponovim i pojasnim zašto ne treba popustiti, nezavisno od propagande kojom nas neprestano zasipaju. Ljudi nisu svi isti i osnovna razlika između nas su ideje koje držimo u glavi. Potpuno je besmisleno porediti nacistički progon Jevreja sa pokušajem zaustavljanja nekontrolisanog toka ljudi iz Sirije. Tokom čitave hrišćanske istorije, Hrišćani su uvek ponižavali, optuživali, proterivali i istrebljivali Jevreje. Hitler, iako je dodao dosta svog originalnog zla i ludila u svoj program, u velikoj meri je nasledio i hrišćansko ludilo, iz jednostavnog razloga što je on dete hrišćanske kulture. Njegov prezir prema Jevrejima, nije ni malo slučajan, proizilazi iz rodne mu Austrije. A da ne govorimo o prećutnim i skrivenim dogovorima Vatikana i Trećeg Rajha i guranjem pod tepih da će Jevreji nestati. Jevreji u 20. veku su mahom spadali u najobrazovanije i najsposobnije ljude Evrope. Iako se, na žalost, ni tada, ni sada, nisu sasvim oslobodili svoje religije, ipak, spadali su u takozvane umerene vernike, odnosno one koji su prećutno odlučile da ignorišu veliki deo besmisla i zla Starog Zaveta i da se drže samo pozitivnih delova. No, to nije bila njihova dominantna kulturna karakteristika. Dominantne su bile druge dve. Prva je bila upućenost na svoju kulturu i održavanje čvrstih odnosa sa drugim Jevrejima, a druga je enormna otvorenost ka učenju, ka novim idejama i saznanjima. Ponekad čak i ka stranputicama, jer je veliki broj sovjetskih komunista upravo potekao iz jevrejske kulture, ali ako pogledamo bliže, filozofija i nauka dvadesetog veka ispunjena je jevrejskim prezimenima. Dakle to su bili ljudi sa kulturom mirne i racionalne razmene ideja. Proterivati ili uništavati takve ljude iz srca Evrope, bilo je van svake pameti.

Zebra može da razume da je i lav gladan, da je i on samo živo biće i da ako je ne pojede da će umreti od gladi, ali zašto je ona kriva zbog toga? Višak empatije ubija. Njen posao je da bude što dalje od lava.

Zebra može da razume da je i lav gladan, da je i on samo živo biće i da ako je ne pojede da će umreti od gladi, ali zašto je ona kriva zbog toga? Višak empatije ubija. Njen posao je da bude što dalje od lava.

S druge strane, ko su izbeglice koje dolaze sa Bliskog Istoka? Saznaćemo to detaljnije u narednim godinama, ali prve procene i informacije govore o tome da se radi mahom o neobrazovanim ljudima, ali indoktriniranim islamskom religijom. Dakle, ubitačna kombinacija. S jedne strane imali smo Jevreje doktore, trgovce, inženjere, naučnike, učitelje, pravnike, bankare, umetnike, a danas dolaze ljudi bez ikakve profesije, uz dodatnu dozu ludila da je Alah jedini pravi spasitelj, a mi svi ostali smo nevernici, koji ne zaslužuju da žive. Proterivati Jevreje je bila ogromna moralna katastrofa, regulisati tokove ljudi sa Bliskog Istoka, pa i sprečiti njihov dolazak, spada u racionalno ponašanje. Naravno da je državna policija i vojska nespremna da taj posao radi profesionalno i humano, naravno da ima ekscesa svake vrste, ali ne zaboravite jednu stvar. Isti ovi ljudi koji su danas zaista jadni, jer ko god je primoran da spava u parku, da preskače bodljikavu žicu, da nema gde da se opere ili ode u WC ne može biti ništa drugo nego jadan. Ali jednom kada ih bude više miliona i kad uspeju da se dočepaju kakvog takvog posla, kada krenu ponovo redovno da spavaju, jedu i da imaju higijenu, kada krenu da se druže sa svojim sunarodnicima, onda će se završiti ta kratka krizna situacija njihovog čemera i onda će izaći iz njih one ideje koje su imali pre te krizne situacije. A te ideje su strašne. Njihova društvena organizacija je klanska. Postoji vođa klana koji je alfa mužjak i koji je bog i batina. Ostali su članovi njegovog čopora, pokorni sledbenici. Žene su na nivou kokošaka i koza koje su tu da šire noge, kad se muškarcima digne, da rađaju i čuvaju decu i da se bave domaćinskim poslovima. Njihovo mišljenje o bilo kojoj temi je irelevantno, jer ih niko ništa i ne pita, a i objektivno nemaju šta da kažu jer u školu ne smeju ni da idu. Muškarci nemaju kulturu dijaloga, ima ko naređuje, ima ko sluša, a naredbe se slepo izvršavaju. I to tako bude u prvoj, drugoj, trećoj generaciji. Sinovi i unuci prve generacije muslimana po Skandinaviji, Nemačkoj, Francuskoj, V. Britaniji i dalje misle ono što su mislili njihovi očevi i dedovi. Filozofija i nauka ne uspevaju da prodru do njih. Dijalog, razmena mišljenja, miran život čak i sa ljudima jako različitog mišljenja nepojmljivi su za njih. Ateisti, filozofi, naučnici Evrope potrošili su vekove da smanje hrišćansko ludilo, ali i pored toga i dalje nas je zanemarljivo malo u odnosu na hrišćane. Prenos pravih vrednosti na druge ljude je užasno spor proces. Mi smo genetički programirani da imamo otpor prema novim idejama, jer su nam tokom cele istorije životi zavisili od nesuprodstavljanja vođi klana.

Pa pogledajte u malom šta se dešava. Crnogorčine i Hercegovčine se decenijama sele sa svog kamena i divljaštva i nameću svoj društveni model mirnim ljudima koji su generacijama stvarali kulturu dijaloga i racionalnosti u urbanim sredinama. Umesto da mirni ljudi oplemene njih, oni nameću kulturu države, nacije, vlasti, dominacije alfa mužjaka. Crnogorčine kada dođu, one se ne asimiluju u milje dobre volje, one ponosno donesu svoj kamen sa sobom. Izbeglice sa Bliskog istoka su daleko primitivnije i agresivnije od Hercegovčina.

Moj argument nije rasne prirode. Sasvim pouzdano, dete rođeno u Siriji, kada bi je neka mirna filozofska porodica usvojila i ovde vaspitala, stvorila bi sasvim mirno i filozofsko dete. Ali, to može samo kada se počne od malih nogu. Ovi drugi, već odrasli su divlji i ne možeš im ništa. Ni lepim, ni ružnim. Zato, «dobronamernici profesionalci», obuzdajte se. Otpor prema njima mora biti hladan i racionalan. Niko ne želi da ih šutira, šikanira, eksploatiše, vređa, zatvara ili ubija. Radi se o logičkoj konstataciji da se žito i kukolj ne mogu mešati, a posebno što mi ovde imamo i našeg kukolja ohoho. Ko želi da podeli svoje milosrđe sa njima, neka proba o svom trošku, ili još bolje, neka ode tamo odakle su i oni došli, pa neka proba da objasni model univerzalne racionalne etike lokalnom hodži. Vidimo se u čitulji, kako se ono kaže.

Advertisements